Lekcije iz krize: Kako da se zaustavi društvena isključenost osoba sa invaliditetom i marginalizovanih grupa

U organizaciji Centra za razvoj manjinskih i lokalnih medija u Arhivu Vojvodine danas je održan okrugli sto na temu Lekcije iz krize: Kako da se zaustavi društvena isključenost osoba sa invaliditetom i marginalizovanih grupa. Okrugli sto je realizovan u sklopu projekta Manage the Covid with Care, reasOn, Values, unIty, soliDarity koji je podržan od strane programa Evropa za građane i građanke. Događaj je nastavak okruglog stola organizovanog 2019. godine sa nazivom Kultura i komunikacija. Tada je bilo reči o načinu i potrebama za pristupačnim informisanjem osoba sa invaliditetom.

Kako je istakla Nataša Heror, direktorica Cetra za razovj manjinskih i lokalnih medija, centralna tema projekta je da je primena evropskih vrednosti, brige, jedinstva i solidarnosti najefikasniji način za suočavanje sa posledicama ukupne krize izazvane pandemijom Covid-19. „Projekat Upravljajte kovid krizom sa pažnjom, razumom, vrednostima, jedinstvom i solidarno želi da pokaže da i u najgorim situacijama postoji nešto dobro“, rekla je Heror.

Na koji način i da li su u dovoljnoj meri tokom pandemije Covid-19 medijski sadržaji bili dostupni osobama sa invaliditetom i pripadnicima marginalizovanih grupa, bila je tema prvog panela.

Željko Bajić, radijski novinar iz Sarajeva, odgovarajući na pitanje kako je njegova redakcija obrađivala temu pandemije naglasio je, da je u prvim danima pandemije akcenat bio na nekim drugim stvarima, dok su osobe sa invaliditetom ostale u drugom planu. „Razmišljalo se o globalnim stvarima, dok se o specifičnostima osoba sa invaliditetom nije razmišljalo. Radio je tu bio najbolji, najbrži, imao je najviše informacija koje su bile pristupačne slepim ljudima, starim osobama, dok su društvene mreže postale preplavljene svim i svačim. Slepe osobe su na neki način imale prednost, jer nisu imale uvid u sve ono što su širile društvene mreže a širile su dosta negativnog sadržaja“, rekao je Bajić. Kao velik problem istakao je prekid svih socijalnih kontakata, koji je nastao za vreme pandemije a koji je u najvećoj meri pogodio osobe sa invaliditetom. Kao je naglasio, iako je i sam osoba sa oštećenim vidom, zbog rada u mediju i velikom broju poznanstava, nije bio pogođen ovim posledicama u meri u kojoj su bile ostale osobe sa invaliditetom.

Marijana Čanak, novinarka ,,Portala o invalidnosti” je istakla, da novinari njihovog portala su i tokom pandemije nastojali da ne upadaju u zamke u koje mediji često upadaju, u koje spada i plasiranje senzacionalističkih priloga. Takođe, njihovi sadržaji nisu bili o osobama sa invaliditetom, već su isti kreirani zajedno sa njima.

Učesnica panela bila je i Vladimira Dorčova Valtnerova, glavna i odgovorna urednica portala „Storyteller“. Po njenim rečima izveštavanje ovog portala baziralo se na lokal, odn. opštinu Bački Petrovac, dvojezično, na slovačkom i srpskom jeziku. „Nikada nismo temu pandemije obrađivali iz ugla osoba sa invaliditetom. Razlog za to je bio strah da ću biti sklona stereotipizaciji, ili ću praviti žrtve ili heroje, što mi nije bila namera. Zbog toga smo obrađivali razne teme, ne samo te koje se tiču osoba sa invaliditetom, jer osobe sa invaliditetom u kontekstu pandemije, na lokalu gde ja živim i radim, nisu bile uključene u tu vrstu informacija. Prvi korak ka boljem infomisanju osoba sa invaliditetom je plugin, koji omogućuje osobama sa slabijim vidom da povećaju font, da naprave kontrast. To je moj prvi mali lični korak.“.

Jelena Kotević, viša savetnica, šefica odeljenja za pritužbe iz kancelarije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, istakla je da su mere tokom pandemije imale negativne efekte na najugroženije osobe, gde spadaju i osobe sa invaliditetom. „Tokom pandemije se Povereniku obraćao veliki broj građana. U 2020. preko 3.000 građana, u 2021. Preko 3.200 građana obraćalo se povereniku. Tokom 2020. godine uputili 476 preporuka mera za ostvarivanje ravnopravnosti, u 2021. kada se situacija nešto stabilizovala 312 preporuka.“, rekla je Kotević.

Kako je rekla, u prvim danima pandemije najčešći razlog obraćanja građana bio je nemogućnost ostvarivanja prava na uslugu personalnog asistenta, uslugu pomoć u kući i neformalnog negovatelja. „Jedna od prvih mera koje je Poverenik uputio Vladi Srbije bio je predlog da se personalnim asistentima, ličnim pratiocima, geronto domaćicama omogući nesmetano kretanje i nakon tzv. policijskog časa.“

Jedna od preporuka bila je upućena i javnim servisima RTV I RTS ukazujući na obavezu poštovanja kako međunarodnih dokumenata tako i domaćih propisa koji se odnose na sektor informisanja. „Kroz preporuku mera zatražili smo da se obezbedi da svi sadržaji, posebno informativni, budu pristupačni ovim osobama.“

„Kada pričamo o medijima nismo svesni kakve promene su nastale za ove dve godine, na koji način smo ušli u pandemiju. Mere koje su uvođene nisu prepoznale važnost jednog velikog društvenog segmenta, a to je podatak prema poslednjem popisu, da su preko 570.000 ljudi u Srbiji osobe sa invaliditetom. Nisu prepozante kao grupa, za koju su potrebne neke olakšice a ni javnost, ni mediji nisu na to reagovali“, rekao je Stevan Ristić, predsednik Upravnog odbora Asocijacije medija. Kako je rekao, jedino su javni medijski servisi imali obezbeđen prevod na znakovni jezik. „Nažalost, mediji su bili u problemu i pre pandemije i za vreme, a i posle. Vidim ogroman problem, zato što mediji koji profesionalno izveštaju su pritisnuti svim problemima i posvećuju nedovoljno pažnje toj temi.“

Drugi panel okruglog stola odnosio se na pristupačnost kulturnom sadržaju osobama sa invaliditetom i marginalizovanim grupama.

Prof. dr Zoran Pavlović, Pokrajinski ombudsman, istakao je da vandredna situacija 2014. godine nije bila dovoljna pouka da se probudimo i shvatimo da je vreme da u ovoj realnosti treba da idemo korak dalje. „Poslednjih desetak god primećujem široku lepezu u ostvarivanju ljudskih prava u svim sferama društvenog života i rada, ali isto tako i konstantnu nepristupačnost te lepeze u oblasti kulture, u oblasti konzumiranja ljudskih prava za sve na pristupačan način“, rekao je pokrajinski ombudsman. Kako je rekao, razne načine za ostvarivanje osnovnih prava gledamo kroz prizmu zloupotrebe.

Po njegovim rečima arhitektonske barijere, koje su nekada bile sinonim za osobe sa invaliditetom, u današnje vreme su sve manje neka vrsta prepreka za osobe sa invaliditetom. Potrebno je posmatrati stvari ne iz svojih cipela, već da dijalogom dođemo do zajedničkih rešenja, istakao je pokrajinski ombudsman.

Psihološkinja Tatjana Stojšić Petković istakla je strah kao problem koji se prećutkuje.

„Morate da imate nešto što vam pruža životnu radost, ako nemate, taj strah će naći put kako da izađe. Televizija, novine, društvene mreže radile su na podgrevanju tog straha“, rekla je Stojšić Petković.

Mirko Knežević, predstavnik zajednice Gluvih, istakao je da se na polju pristupačnosti kulturnih sadržaja nije puno uradilo. Smatra, da sadržaji usled nedostatka tumača za znakovni jezik nisu dostupni gluvim osobama, te im titlovane pozorišne predstave ništa ne znače.

Kao pozitivan primer prakse je Galerija Matice srpske, koja svoje sadržaje prilagođava i osobama sa invaliditetom. Ivana Rastović, kustoskinja Galerije Matice srpske, smatra da muzejski sadržaji moraju da budu dostupni široj javnosti. „Galeriju posećuje raznovrsna publika, sa različitim interesovanjima i važno je razmišljati na koji način će se kreirati sadržaji.“ Takođe, po njenim rečima, izolovanost nas je navela da razmišljamo o starijim licima u domovima, koji nisu u mogućnosti da posećuju kulturne institucije. „Zbog toga planiramo da posećujemo osobe koje fizički nisu u mogućnosti da posete našu Galeriju.“

Marijana Ramić Vulin, iz Fondacija Novi Sad EPK 2022, vidi dva problema: zašto osobe nisu u publici i zašto nisu kreatori kulturnih sadržaja? Kako je rekla, Fondacija smatra ovu temu izuzetno važnom i kao doprinos najavila da će u oktobru mesecu posebno posvetiti temi inkluzije i to kroz uključivanje marginalizovanih osoba u kulturu.

Panelisti su se složili da bi bilo potrebno formiranje kriznog menadžmenta u medijima, kako bi se novinari obučili za rad u vanrednim situacijama, odn. potreba za dostupnošću kulturnih sadržaja osobama sa invaliditetom, njihovo uključenje u kreiranje sadržaja, kao i zajedničko delovanje.

Izvor: Centar za razvoj manjinskih i lokalnih medija