Leon Le na Merlinka festivalu: Vong Kar-Vai mi je bio velika inspiracija

Vijetnamski reditelj Leon Le gostovao je na ovogodišnjem Merlinka festivalu sa svojim nagrađivanim filmom “Song Lang”, koji tematizuje neočekivanu vezu između uterivača dugova iz podzemlja i cai luong pevača vijetnamske opere, tokom devedesetih godina u gradu Sajgon. Song Lang je udarački instrument koji se koristio da kontroliše ritam u vijetnamskoj folk operi. Na vijetnamskom jeziku, ta reč takođe znači „dva muškarca“, što savršeno ilustruje i suštinu filma. Leon Le je nakon projekcije filma veoma raspoloženo, a ponekad i sa dozom ironije, govorio o svom iskustvu rada na ovom delu, odnosno načelima kojima se rukovodi u svom umetničkom radu.  

Kakav je prijem film imao u Vijetnamu?

„U minusu smo sa finansijama. Niko ne želi da gleda ovakav film u Vijetnamu, ali to smo i predvideli u startu. Ali onima koji su ipak gledali, film se dopao. Štaviše, dobili smo vijetnamsku nagradu za najbolji film, koja je tamošnji ekvivalent Oskaru. To je ispalo dobro, ali ipak smo u minusu.“

Nije sve u parama…

„Recite to mom producentu! (smeh)“

U Srbiji, kada treba snimiti kvir film ili scenu, problem je naći glumca koji bi to uradio. Kako je to išlo s vašim filmom?

„Imali smo problema. Zapravo, moji producenti su hteli da film bude „više gej“. Tražili su scene seksa, a kada sam odbio pitali su mogu li da ubacim scenu s poljupcem. Kada sam i to odbio, tražili su da se makar drže za ruke kad se opraštaju. I na to sam dao odrečan odgovor. Inače, kvir film nije preterano provokativan u Vijetnamu. Postoje mnogo eksplicitnije scene u gej filmovima tamo, tako da to nije bio problem.  Najteže je bio pronaći glumca koji će izvesti scene u operi, jer sam hteo da on zaista peva, umesto da angažujemo nekog dublera za glas. Ajzak je pop zvezda u Vijetnamu. Imao je samo dva meseca da nauči sve što treba u vezi opere – pokrete, plesove – kako bi bio spreman za ulogu.“

Odakle je drugi glavni glumac, Lien Bin Fat?

„Iz Vijetnama. Ovo mu je bio prvi dugometražni igrani film. Sada je najtraženija glumačka zvezda u Vijetnamu.“

Ova uloga mu, dakle, nije uništila karijeru.

„Nije. Dobio je nagradu za najboljeg glumca na festivalu u Tokiju. Nije trenutno ovde sa mnom, jer je u Makau gde treba da primi nagradu za najveću zvezdu u usponu u Aziji.“

Zašto ste odbili sve producentske sugestije?

„Pre svega, hteo sam da se borim protiv stereotipa o gej filmovima. Kada odete na Netfliks i pretražujete gej žanr, prvo što vidite je poster golog muškarca. Uvek koriste seks da prodaju priču. Hteo sam da vidim mogu li da napravim ljubavnu priču i zadržim pažnju gledalaca, bez pozivanja na sve te stereotipe. Često me pitaju da li je to gej priča, koji od njih dvojice je gore, a koji dole, i takve stvari, na šta uvek odgovorim: zašto je to uopšte bitno? Za mene je to očigledno ljubavna priča.“

Film je dobio nagradu i u Kini?

„U Pekingu, tako je. To je bilo veoma šokantno, jer su morali da promene naziv filma kako bi ga uopšte prikazali. Radi se o državnom festivalu, a gej filmovi su zabranjeni u Kini. Song Lang je instrument, ali te reči takođe znače i „dva muškarca“. Tako da su promenili naziv filma u „Zvuk instrumenta“, ili nešto u tom stilu.“ 

Sem toga, niste imali problema sa cenzurom?

„U Vijetnamu su nam tražili jedino da isečemo delove sa političkim konotacijama. Fotografije Ho Ši Mina, zvuke sa radija gde se pominje komunizam i Komunistička partija. Takođe, morali smo da uklonimo i zvuke seksa, dok glavni junak i njegova devojka vode ljubav. Tražili su nam da isečemo zvuk muškarca. Pretpostavljam da u Vijetnamu muškarci ne ispuštaju zvukove tokom seksa (smeh).“

Film u određenoj meri povlači asocijacije na hit iz devedesetih „Zbogom moja konkubino“. Da li vam je taj film bio inspiracija?

„Zapravo, pokušao sam da se odaljim od njega koliko god je moguće. Mislim da je im je jedina sličnost to što se oba bave tradicionalnom operom, kao pričom u pozadini. Ali u suštini su potpuno različiti. Mnogo više me je inspirisao Vong Kar-Vai, njegovim načinom pripovedanja i stilom. Takođe, Vijetnam izgleda kao da je iz osamdesetih, u filmu „In the mood for love“. To nisam mogao da izbegnem. Kada snimam stare zgrade, one podsećaju na Hong Kong iz tog doba. Naročito kineski kvartovi.“ 

Kakav je život filma na kvir festivalima?

„Bili smo na velikom broju festivala, a dobili smo ukupno 43 nagrade, zaključno sa vijetnamskim priznanjima. To je moj način da se odužim investitorima. Zanimljivo je da na velikom broju kvir festivala ne misle da je ovo kvir film. Za mene jeste, i to poprilično.“ 

Tekst: KomunikArt

Sviđa Vam se ovaj članak? Podržite nas!

Želite da dobijate zanimljive članke u mejlu? Prijavite se za newsletter.