„Nije dovoljno da nekom date novac i da tu prestaje svaka vaša briga o tome šta će kasnije biti sa tom preduzetnicom, jer je njima najteže kada ostanu prepuštene same sebi. Ono što je njima potrebno jeste tuđe iskustvo u poslu, a ne teorija koju možete danas da nađete bilo gde, internet je dostupan svima“, kaže Spomenka Marković Avramov, kreatorka sajta preduzetnice.rs.
Nikolina Grbić iz Sremske Mitrovice ima 28 godina. Svoj frizersko-kozmetički salon otvorila je 1. septembra 2018, nakon što je godinama radila u delatnosti za koju se i školovala. To je, kaže, bio korak ka osamostaljivanju za koji je znala da će jednog dana da se desi.
Kao početnica u pokretanju vlastitog biznisa, konkurisala je za sredstva u visini od dve do dve i po hiljade evra, na lokalnom i pokrajinskom nivou. Uslov je bio da završi obuku za preduzetnike u trajanju od nedelju dana i napravi biznis plan, što je i učinila, međutim, podršku nije dobila jer nije bilo dovoljno sredstava za sve koji su aplicirali. Istrajna u zamisli da realizuje svoju ideju, podigla je standardan bankarski komercijalni kredit za stanovništvo u visini od 5 hiljada evra, bez ikakvih posebnih uslova. I ne kaje se.
Jedini zastoj u poslovanju koji je do sada imala je bio uzrokovan epidemijom korona virusa, kada nije radila mesec i po dana, a na preporuku knjigovođe je u tom periodu „zamrzla“ firmu da ne bi upala u dugovanja zbog obaveza prema državi koje, inače, od samog starta uredno izmiruje – bez ikakvih olakšica. Jedina rupa koja je ostala nepopunjena je ona u stažu.
Srećom, posao se vratio u normalu. Štaviše, ima ga više nego pre uvođenja vanrednog stanja, pa od sedam dana u nedelji radi – svih sedam. Sada ima i jednu zaposlenu radnicu na stručnoj praksi kojoj država prvih šest meseci pokriva minimalac, poreze i doprinose, dok će drugih šest meseci to biti obaveza poslodavca.
Nikolinina priča o preduzetništvu svrstava se u statistikama u tzv. žensko preduzetništvo. A zvanična statistika kaže da je svaki treći preduzetnik u Srbiji – žena. Prema opsežnom istraživanju „100 najvećih“, rađenom prošle godine, u strukturi ženskog preduzetništva ubedljivo najviše su zastupljene vlasnice frizerskih i kozmetičkih salona – njih 9.845, tek potom slede delatnosti računovodstva, knjigovodstva i revizije – 5.614, zatim poslovnog savetovanja, te restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata.
Da su usluge sektor delatnosti u kom se žene najčešće opredeljuju da pokrenu svoj posao, potvrđuje iz vlastitog iskustva i Spomenka Marković Avramov iz Novog Sada, kreatorka sajta preduzetnice.rs, nastalog s ciljem podizanja kvaliteta informisanosti svih preduzetnika, a u prvom redu – preduzetnica.
Da li postoji potreba da se uvek posebno naglašava takva vrsta distinkcije preduzetništvo uopšte versus žensko preduzetništvo, i koje su to specifičnosti ovog poslednjeg, Spomenka Marković Avramov kaže:
„Stavovi su različiti. Ima žena koje ne žele da se žensko preduzetništvo odvaja od preduzetništva uopšte iz razloga što bi to značilo da smo mi možda slabe. U suštini, preduzetništvo bi trebalo da se tretira jednako, ali isto tako ne možemo da zanemarimo činjenicu da žene u ovom našem društvu, koje je još uvek patrijarhalno, i dan-danas većinu kućnih poslova obavljaju same, a kada su deca u pitanju, veći deo brige oko deteta je opet na samoj ženi. Ženi je sigurno mnogo teže da vodi preduzetništvo zato što ima više obaveza kod kuće, jer preduzetništvo nije posao od osam do tri, već posao koji radite 24 sata dnevno. Ujutro kad ustanete i uveče kad idete da spavate, vi razmišljate šta ste uradili ili treba da uradite kako biste došli do posla. Isto tako, kada ste bolesni ili odete na godišnji odmor, ako ste jedini zaposleni u porodici, priliva novca nema. Dakle, što se tiče žena, mislim da ipak treba žensko preduzetništvo posebno tretirati bez obzira na to što je naša želja da budemo jednako tretirane. Ženama treba pokloniti više pažnje jer su više opterećene kod kuće, a ne zato što su manje sposobne da rade i rukovode ne samo malim i srednjim preduzećima, nego i velikim kompanijama“.
Ovaj sadržaj je preuzet sa sajta „MAGLOČISTAČ„. Sadržaj u celosti je dostupan na sajtu autora. Razmena je omogućena kroz projekat „IJAVs’ Online Hub and support for sustainability and business development of local media in Serbia“ koji podržava IREX.
Médiá píšu / Mediji pišu
Pridaj komentár & Dodaj komentar