I meštani Malog Iđoša tokom epidemije najteže podneli neizvesnost i zatvaranja

U opštini Mali Iđoš je od početka epidemije korona virusa do 31. maja zabeleženo ukupno 888 obolelih od kovid-19, dok je taj broj u Severnobačkom okrugu 13.056. Prema oceni epidemiologa iz Zavoda za javno zdravlje Subotica, epidemiološka situacija je i dalje „nesigurna“. Stručnjaci navode da još uvek ne postoji tačna evidencija o broju testiranih i umrlih osoba, piše portal „Magločistač„.

U Domu zdravlja u Malom Iđošu kažu da „zbog efikasne reorganizacije režima rada pacijenti nisu trpeli veće posledice“. Iako su najteže podneli neizvesnost i zatvaranja, građani navode da je vakcinacija na nivou opštine veoma dobro organizovana uprkos nepoverenju velikog broja meštana u vakcinu.

Opština Mali Iđoš (Kishegyes) se nalazi u Severnobačkom okrugu i sastoji se od tri naselja. Prema podacima iz 2011. godine u opštini je živelo 12.031 stanovnik, dok je prema procenama taj broj tokom godina opao zbog sve učestalijih odlazaka meštana u veće gradove ili u inostranstvo. Prema statistikama, u ovoj opštini pretežno žive Mađari.

Pročitajte i: Život u petrovačkoj gimnaziji tokom epidemije kovid-19: Shvatili smo da je i nemoguće moguće

U malim naseljima poput Malog iđoša i ruralnim sredinama, ljudi su zbog raznih specijalističkih pregleda često prinuđeni da idu u neki veći grad, u Bačku Topolu, Vrbas, Suboticu ili Novi Sad.

Dom zdravlja organizovao rad u skladu sa potrebama pacijenata

Iako je pandemija kovid-19 predstavljala izazov kako za građane, tako i za zdravstveni sistem i zdravstvene radnike, Dom zdravlja „dr Marton Šandor“ Mali Iđoš je svoj rad reorganizovao i prilagodio ga potrebama stanovništva.

„Svi smo mi morali da se prilagodimo i učimo. U Domu zdravlja je formirana kovid ambulanta koja je fizički odvojena od ostatka prostorija ustanove, što je omogućilo nesmetan rad sa nekovid pacijentima“, kažu u ovoj ustanovi.

Zbog efikasne reorganizacije režima rada Doma zdravlja, građani Malog Iđoša nisu trpeli veće posledice, navode i dodaju da su uspeli da odgovore na sve uobičajene izazove i da održe sistem rada po najboljim mogućim uslovima.

„Smatramo da naš Dom zdravlja obezbeđuje najbolje uslove i terapiju kako za aktivne slučajeve tako i za pacijente sa blažim post kovid sindromom“, navodi se u odgovoru.

Ustanova obavlja antigensko i serološko testiranje na SARS–CoV–2, kako po nalogu lekara iz kovid ambulante, tako i na lični zahtev, dok je rađeno i PCR testiranje u pojedinim slučajevima, kada je to zahtevala dijagnostika.

U Domu zdravlja je organizovana vakcinacija kako putem zakazivanja preko portala eUprave tako i dolaskom na vakcinalni punkt bez prethodnog zakazivanja. „Ukupno je dato blizu 6.000 doza vakcina, a građanima su dostupne sve vrste vakcina“, navode u ovoj ustanovi.

Ne postoji tačna evidencija o broju testiranih i umrlih

Epidemiolog Zavoda za javno zdravlje Subotica dr Nebojša Bohucki kaže za naš medij da je broj obolelih od kovid-19 u Malom Iđošu, od početka epidemije korona virusa do 31. maja, 888, dok je taj broj u Severnobačkom okrugu 13.056. On je epidemiološku situaciju ocenio kao „nesigurnu“.

Prema njegovim rečima, broj testiranih osoba u Malom Iđošu nije moguće ustanoviti zato što se veliki broj meštana testirao u Vrbasu ili Bačkoj Topoli, kao i zbog činjenice da su se mnogi od njih testirali više puta.

„Neke osobe se testiraju više puta, pa se neretko dešava da je broj testiranih osoba nekad veći od broja stanovnika u nekom naselju“, kaže dr Bohucki.

Želite da dobijate zanimljive članke od Storytellera u mejlu? Prijavite se za newsletter.

Dodaje da broj umrlih od kovid-19 još uvek ne može da se utvrdi i da se aktivno radi na tome.

Bohucki je krajem marta rekao za Magločistač da je u Severnobačkom okrugu, od početka epidemije, od posledica korona virusa preminulo ukupno 211 osoba. U Subotici 160, Bačkoj Topoli 33 i Malom Iđošu 18. Koji je to broj danas, kako saznajemo – još uvek nije poznato.

Prema podacima Zavoda za javno zdravlje od 19. maja, u Severnobačkom okrugu je svaka treća osoba primila barem prvu dozu vakcine, a imunizovano je oko 35 odsto stanovništva.

Najveći problem meštana nesigurnost i nedostatak društvenog života

Finansijska savetnica i biznis kouč Karolina Herbut iz Malog Iđoša kaže da je još pre kovida svoj posao obavljala onlajn, od kuće, gde je retko imala lične kontakte jer ljudi pohađaju njene kurseve i radionice onlajn.

„Ujedno živim u kući sa velikim dvorištem, te verujem da je uticaj kovida na mene u tom svakodnevnom smislu bio manji nego na ljude koji nisu mogli da izađu iz svojih stanova“, navodi Herbut.

Kako ocenjuje, najviše joj je smetala nemogućnost druženja na način kako smo navikli.

“Kod druženja je kovid postala neminovna tema, pri čemu je dosta isplivalo na površinu koliko poštujemo tuđe granice i prihvatamo različita mišljenja i izbore, dok se sa druge strane javila jedna opšta neizvesnost šta da očekujemo“, smatra Herbut.

Liderka Foruma žena Mali Iđoš Eržebet Židai (Zsidai Erzsébet) kaže da su meštani ovog naselja najteže podneli zatvaranje, naročito za vreme uskršnjih i prvomajskih praznika, kada se po običaju okuplja familija i prijatelji, odnosno nemogućnost viđenja dece i unučadi jer dosta njih živi i radi u inostranstvu.

„Lokalna samouprava je preko Crvenog krsta i Geronto službe opštine Mali Iđoš organizovala snabdevanje najstarijeg dela stanovništva osnovnim životnim namernicama, a mnogima su te nabavke obavljali i komšije“, navodi Židai.

Kako kaže, njihovo udruženje je od sredine marta prošle godine stalo sa svojim redovnim aktivnostima, ali su u početku, kada je bila nestašica maski, njihove članice šile maske kod kuće.

Dodaje da je najviše pogodilo da je u porodici imala teže bolesnike, koji u navedenom periodu nisu mogli dobiti adekvatnu zdravstvenu stručnu pomoć.

Meštanka Kristina Rac (Rácz Krisztina) kaže da epidemija nije u velikoj meri pogodila selo, ali da je na početku i tamo postojala haotičnost, strah, čekanje u redovima i slično, ali se relativno brzo uspostavila nova rutina.

„Za mene je ta nesigurnost predstavljala najveći problem, kao i poteškoće u putovanju i teška organizacija društvenog života. To dosta utiču na psihičko zdravlje i generalnu atmosferu među ljudima u selu i šire“, smatra Rac.

Konfuzija i dezinformacije

Prema mišljenju Karoline Herbut, tokom epidemije isplivalo je na površinu i opšte nepoverenje građana.

„Većina nije bila sigurna šta je zapravo tačna informacija, i šta god da su ljudi čuli svako je to tumačio i prenosio iz svog ugla. Meni više deluje da to stvara najviše konfuzije i dezinformacija. Više puta sam prisustvovala priči gde ljudi tvrde da kovid ne postoji, jer eto oni nisu nikog lično poznavali ko je oboleo, kao da je naše lično iskustvo jedino relevantno“, navodi Herbut.

Eržebet Židai ne veruje nacionalnim medijima jer, kako kaže, jednostrano izveštavaju, plaše stanovništvo i manipulišu sa brojevima.

„Najčešće sam se informisala preko interneta. Ni medijima nije bio prioritet da daju prostor stručnjacima koji mogu dati adekvatne savete, kako sačuvati zdravlje stanovništva u uslovima pandemije“, smatra Židai.

„Znam da su na početku pandemije i oko izbora postojale namerne dezinformacije putem određenih medija“, kaže Kristina Rac i dodaje da to svakako nisu mediji koje ona prati i kojima veruje.

Karolina Herbut ocenjuje da je ceo proces vakcinisanja dobro organizovan od strane države, iako uži krug osoba koje poznaje „imaju podeljeno mišljenje o vakcinisanju“.

Kristina Rac smatra da će se u narednom periodu još veći broj građana vakcinisati zbog godišnjih odmora i putovanja, iako, kako navodi, „postoji skepticizam kod mnogih meštana i da u nekim situacijama veruju nepouzdanim izvorima i imaju neosnovan strah od vakcine“.

Projekat “Život na lokalu sa kovid-19”, koji sprovodi portal Családi kör u partnerstvu sa portalima Storyteller i Magločistač, je dobio podršku projekta Vlade Švajcarske “Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative. Mišljenje koje je izneto u ovom članku je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.