Mediji na jezicima nacionalnih manjina u Vojvodini imaju mali domet i malu čitanost, a većina je pod kontrolom saveta nacionalnih manjina, piše Radio 021. Suočavaju se sa brojnim problemima, među kojima su najčešći oni sa finansiranjem i političkim pritiscima, dodaje se u novinarskom tekstu.
Kritički pristup temama koje se tiču politike, ali i društva u Srbiji, retko se može naći u medijima čiji su osnivači saveti nacionalnih manjina. Oni retko prate sva dešavanja u njihovoj zajednici i fokusiraju se na teme iz kulture, kulturne baštine ili praćenje rada saveta.
Politički pritisci i „slovački geto“
Mnogi novinari su i otišli iz takvih redakcija ili su „uklonjeni“. Neki od njih osnovali su i svoje medije u kojima pokušavaju da na objektivan način informišu zajednicu.
Jedna od njih je Vladimira Dorčova Valtnerova, nekadašnja urednica slovačkog časopisa „Hlas ljudu“ i novinarka slovačke redakcije Radio televizije Vojvodine. Pre pet godina osnovala je portal „Storyteller“ koji ima sadržaje i na slovačkom i na srpskom jeziku.
Ona za 021.rs kaže da je kvalitet izveštavanja na slovačkom jeziku u Vojvodini problematičan.
„Od izbora tema, preko formata, do profesionalnih standarda i nekog zatvaranja u naš ‘slovački geto’… Mislim da nam to donosi više tog negativnog u živote, i to ne samo pripadnicima slovačke zajednice, već i šireg društva“, kaže Dorčova Valtnerova.
Kako kaže, u mnogim slučajevima, manjinski mediji „doprinose tome da se naše zajednice zatvaraju“ i da multikulturalizam opstaje, nasuprot interkulturalizmu, koji bi trebalo da predstavlja ne više kultura koje žive jedne pored drugih, već jedne sa drugima.
„Ja trenutno živim u većinski srpskom selu i meni je baš bilo važno to otvaranje prema ostalim zajednicama, da li je to većinska zajednica, da li su to druge jezičke zajednice, jer smatram da svaka vojvođanska manjina ima šta da ispriča i drugim zajednicama, možda da nauči nešto, inspiriše ili nešto slično“, objašnjava Dorčova Valtnerova.
Cilj: Interkulturalizam umesto multikulturalizma
Priča nam da se dešava da kada u neku priču uključe sagovornike koji nisu iz slovačke zajednice dobijaju kritike od čitalaca koji očekuju da isključivo ljudi iz njihovog kruga govore za ovaj medij.
„To je taj neki slovački nacionalizam u našim redovima. Ako pišeš o popisu stanovništva i pominješ Slovake, onda treba da pričaš sa Slovacima. To po meni nije u redu. Znam da jako često izbegavaju u ostalim slovačkim medijima da imaju sagovornike koji nisu iz naše zajednice. Mislim da pojedini mediji doprinose tome da taj multikulturalizam opstaje, a opet ima i potencijalnih rešenja“, navodi i dodaje da „Storyteller“ ima priče i na slovačkom i na srpskom.
Kako kaže, trude se da tekstovi koji su važni budu objavljeni na dva jezika – slovačkom i srpskom.
„Mislim da tako pomažemo i ostalim zajednicama da razumeju našu tradiciju, naše stavove i nas, kao pripadnike druge zajednice“, ističe sagovornica 021.rs.
Kada je reč o medijima čiji su osnivači saveti nacionalnih manjina ili o manjinskim redakcijama u pokrajinskom javnom servisu, Dorčova Valtnerova kaže da bi oni trebalo da se obraćaju svim pripadnicima njihovih zajednica, ali da to trenutno nije slučaj.
„Sada se obraćaju zajednici koja otvoreno podržava najveću političku stranku u Srbiji trenutno i apsolutno nikakvo drugačije mišljenje nije dobrodošlo“, ocenjuje.
Finansiranje ne bi trebalo da podrazumeva pritiske
To u velikoj meri ima veze i sa finansiranjem ovih medija.
„Pojedini govore da mediji na jezicima nacionalnih manjina ne treba da budu finansirani od strane države, odnosno da ne bi trebalo da postoji ta neka pozitivna diskriminacija u kontekstu privatizacije medija, finansiranja medija, i slično. S druge strane imamo i one koji kažu da ovi mediji ne bi preživeli bez ovakvog finansiranja. Ja sam negde između“, kaže Dorčova Valtnerova.
Smatra da su manjinski mediji relativno mali da bi opstali na osnovu sopstvenih prihoda.
„S druge strane, kada jedan medij finansira država ili državne institucije, onda su izloženi političkim pritiscima. Zadnjih godina su i totalno podlegli pritiscima. Mora na neki način da postoji to finansiranje, ali ne bi trebalo da postoje pritisci. Mediji bi trebalo da ostanu ono što jesu, odnosno čuvari demokratije“, zaključuje naša sagovrnica.
Kako je u susedstvu?
Odgovor na pitanje postoji li mogućnost da medij čiji su osnivači udruženja i organizacije nacionalnih manjina bude objektivan, čitan i da podržava suživot, potražili smo preko granice.
I u Hrvatskoj se sredstva za finansiranje medija na jezicima nacionalnih manjina izdvajaju iz budžeta. Jednom godišnje raspisuju se javni konkursi za dodelu sredstava Saveta za nacionalne manjine narodnim većima.
Jedan od najpoznatijih medija na manjinskim jezicima u Republici Hrvatskoj je nedeljnik „Novosti“ koji izdaje Srpsko narodno veće. „Novosti“, iako im je izdavač Srpsko narodno veće, važe za jedan od najboljih nedeljnika u regionu koji ima profesionalnu uređivačku politiku.
Odgovorni urednik „Novosti“ Tihomir Ponoš za 021.rs kaže da je situacija u Hrvatskoj, što se tiče finansiranja putem Saveta za nacionalne manjine, „zapravo dobra“.
„Savet je svih ovih godina, a to je recimo već dvadesetak godina kolik postoji, zapravo partner udruženja. Možemo reći čak, što se tiče ‘Novosti’, da je u situacijama kada su ‘Novosti’ bile napadane, a to je često, izlazio u susret i štitio nas. Što se svota tiče, svake godine budu nešto malo veće nego prethodne, ali to zavisi od ukupne ekonomske situacije“, objašnjava Ponoš.
Za razliku od medija u Srbiji, Ponoš kaže da Savet ne utiče na medijske sadržaje.
„Udruženje nacionalne manjine prijavi projekat za finansiranje i u sklopu toga mora da opiše predlog. Na osnovu dostavljenog, to se razmotri, a Savet na temelju pristiglog odobri ili ne odobri traženu svotu. Njih zanima realizacija u tehničkom smislu. Konkretno, u slučaju Novosti, to znači da moramo izlaziti jednom nedeljno. Zanima ih i finansijska urednost projekta, odnosno da se dobijeni novac troši po određenim parametrima. U sadržaj se oni ne petljaju„, navodi naš sagovornik.
Ne „kako koje društvo pleše“, već kako celo društvo funkcioniše
Opet nešto što je netipično za medije nacionalnih manjina u Srbiji, portal „Novosti“ ima jak odjek u celoj Hrvatskoj, ali i u regionu. Ponoš kaže da je to zbog odabira tema, načina obrade tema, a i autora koji pišu za ovaj portal.
„‘Novosti’ pišu i izveštavaju o zbivanjima u zajednici i problemima u zajednici, ali ne rade samo to, nego se bave svim temama, i unutrašnjom politikom, i društvom i međunarodnim odnosima. Mi se bavimo širokim spektrom tema i to je nešto što nam desnica često zamera. Oni misle da bi mi, kao nedeljnik nacionalne manjine, trebalo da se bavimo samo temama nacionalne manjine, dakle folklorom, kako koje društvo pleše, kako koje društvo peva, da li je negde obnovljena crkva ili neka zavičajna kuća, eventualno ako postoji nekakva gastronomija koja je specifična za nekakvu nacionalnu manjinu“, kaže Ponoš, dodajući da to nije njihov pristup.
Na pitanje zašto je to tako, odgovor je, kaže, vrlo jednostavan.
„Svi pripadnici nacionalnih manjina, bez obzira na to da li govorimo o Srbima, Austrijancima, Romima, Italijanima, ili bilo kojoj drugoj nacionalnoj manjini u Hrvatskoj, svi su oni ujedno državljani Republike Hrvatske. Svi oni imaju probleme koje muče sve državljane Hrvatske, bez obzira šta su po veri, naciji ili polu. Svi oni imaju svoje interese, bilo ljudske, bilo intelektualne, koji se ne tiču samo njihovog etničkog identiteta ili nacionalne pripadnosti“, priča Ponoš.
Naš sagovornik, prema tome, ne vidi nikakav razlog da se glasilo nacionalne manjine bavi samo i isključivo temama koje se tiču nacionalne manjine, a „posebno nema razloga da se time bavi na veoma konzervativan način“.
Ovo im, kaže, zameraju desničari i ekstremni desničari, pa i saborski zastupnici koji smatraju da bi trebalo prekinuti finansiranje „Novosti“, jer se, po njihovim ocenama, „ne bave Srbima u Hrvatskoj“. Ponoš kaže da je to netačno, ističući da se oni „itekako bave Srbima i srpskom zajednicom“, ali uvek imajući u vidu da je cilj suživot.
„Mislimo da se taj suživot dugoročno postiže između ostalog i tako što se problemi ne guraju pod tepih. Mi smo pisali, u mnogo navrat,a o zločinima iz devedsetih koji su počinjeni nad Srbima. Međutim, mi isto tako pišemo i onome što su Srbi ili neki Srbi počinili devedesetih. Postoji normalan kritičan odnos“, objašnjava.
A pišu se i dobre vesti i lepi primeri suživota, dodaje.
„Ideja suživota i međusobnog razumevanja je nešto što je utkano u samu srž ‘Novosti’, a što je opet posledica činjenice da Srbi u Hrvatskoj žive u Hrvatskoj. Oni žive zajedno sa Hrvatima, negde u većoj, negde u manjoj meri. Sasvim je jasno da je sve to isprepleteno brojnim vezama. U tu isprepletenost treba uvrstiti i probleme, a od problema ne treba bežati“, navodi Ponoš.
„Novosti“ sledeće godine pune 25 godina postojanja. Velika tajna ove istrajnosti, kaže Ponoš, ne postoji.
„Treba okupiti dobre novinare i, vodeći računa da je reč o manjinskom mediju, ne baviti se samo problemima i temama koje se tiču te zajednice, jer i svi ostali problemi u toj državi se zaista tiču i tih ljudi. Dakle, loše obrazovanje se tiče svih, loše zdravstvo se tiče svih, loši međudržavni odnosi se tiču svih… Nikako se ne treba ograničavati samo na neku vrstu manjinskog geta“, zaključuje urednik „Novosti“.
Izvor: Radio 021
Pridaj komentár & Dodaj komentar