Medijska pismenost znači opreznost i preko je potrebna srednjoškolcima

“Mislim da je medijska pismenost danas važnija nego pre 30 godina kada su ljudi značajno više čitali novine, zato što mi danas ne možemo da pobegnemo od informacija,” počinje priču Darija Stjepić, stručnjakinja za ovu oblast i koordinatorka projekata Novosadske novinarske škole.

Dodaje da je naročito važno za srednjoškolce da izučavaju medijsku pismenost, jer osim što je to vreme kada se formiraju stavovi o društvu i svetu, takođe je period kada se dobija pravo glasa. 

A kako se informišu? U istraživanju o izloženosti dece i mladih štetnim sadržajima se navodi da 40% dece i mladih provede oko četiri sata dnevno na internetu. Vreme ispred ekrana povećava se za sat, za vreme vikenda. 

“Ne treba da nas plaši što smo toliko izloženi medijima, samo treba da budemo toga svesni. Medijska pismenost znači opreznost,” navodi Darija Stjepić.

Ljudi usvajaju informacije na dva načina: centralnim i perifernim putem. Centralnim se donose odluke sa logičnim promatranjem činjenica, dok je periferan put instniktivan.

Tehnologija značajno brže napreduje od ljudskog uma, pa je periferni put pitanje opstanka, tvrdi psiholog Robert Čaldini. 

Brz protok informacija je imperativ u današnje vreme, smatra profesorica srpskog jezika i književnosti u gimnaziji “Tvrđava” Sanja Đukić. 

Međutim, koliko kritički mladi tim informacijama pristupaju, veliko je pitanje, dodaje ova profesorica koja nastoji da svojim đacima prenese znanje iz medijske pismenosti. Upravo to što im je sve dostupno na klik,  otvara pitanje jesu li prezasićeni različitim sadržajima i umeju li da filtriraju informacije.

“Od izuzetno je velike važnosti da mladi budu medijski pismeni i da umeju da kritički promišljaju o onome što im se ponudi jer u suprotnom ćemo  u budućnosti dobiti masu mladih ljudi koji uzimaju zdravo za gotovo sve što im se servira, a sa takvim ljudima onda posle može vrlo lako da se upravlja i manipuliše,” skreće pažnju.   

Sanja Đukić podseća da mediji imaju jako veliku moć i da nisu samo ogledalo stvarnosti već su vrlo često i konstruktori stvarnosti što je važno osvestiti. Kada smo toga svesni, jasno nam je koliko velike posledice mogu biti ako stvorimo generacije koje nekritički prihvataju sve što stiže do njih i slepo veruju u sve što vide i pročitaju, ne selektujući informacije i ne obraćajući pažnju na izvore iz kojih informacije potiču. 

“U svom okruženju, imam mlade ljudi koji su i te kako osvešćeni i s obzirom na to, ne plašim se budućnosti. No, da je stalan rad na medijskom opismenjavanju potreban, to uopšte nije upitno kada se uzme u obzir sa kakvim medijima se danas suočavamo, odnosno koliko neprofesionalnom radu pojedinih medija svedočimo,” ističe ova profesorica.

Kako komunicirati sa mladima?

Pitanje od milion dolara! Niti komuniciraju putem istih kanala sa ostatkom sveta, niti govore istim jezikom! 

Sanja Đukić ima rešenje. Kaže da sa mladima treba komunicirati tako da oni osete da se njihovo mišljenje i viđenje stvari uvažava i treba sa njima voditi dijalog. Razgovor u vidu monologa u kom se postavljamo tako da iz pozicije odraslog sve znamo najbolje nije idealan način da dopremo do mladih – baš naprotiv. 

“Mladi imaju svoje mišljenje, stavove, percepciju i radi su da ih dele i diskutuju, ako umemo da ih čujemo, a jako nam je važno to da umemo jer svi ti mladi ljudi sutra će biti nosioci nekih promena. Obrazovanje, i formalno i neformalno, ovde ima ključnu ulogu i zato je važno da ono bude što kvalitetnije,” navodi ova profesorica.

Darija Stjepić kaže da mladi vrlo voljni da učestvuju na radionicama medijske pismenosti, jer osim što su besplatne, ne podrazumevaju klasično ex cathedra predavanje već interakciju i umrežavanje. 

Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Srbiji za 2023. godinu navodi da tek 0,7% mladih čita novine, 4% gleda TV, dok se zapravo najviše informišu na internet portalima (36%) i društvenim mrežama (60%). 

Dakle, nema smisla obraćati im se putem tradicionalnih medija. Portal posvećen razotkrivanju dezinformacija FakeNews tragač baš zato ima svoj TikTok kanal.

“Dugo smo razmatrali da li je to dobar sistem, da li tako pojednostavljujemo stvarnost. Kasnije smo shvatili da zapravo možeš da objasniš suštinu nečega u svega dva minuta,” objašnjava Stjepić, lice ovog kanala. 

@fntragac Kako prepoznati dipfejk fotografiju? #deepfake #foto #manipulation #montaza #ai #fake #fakenewstragač #fakenewstragac ♬ original sound – FakeNews Tragač

Medijska pismenost u obrazovnom sistemu

Od školske 2018/19 godine u gimnazijama se pojavio još jedan izborni predmet – jezik, mediji i kultura. I to je bio prvi korak ka uvođenju medijske pismenosti u školski sistem, navodi Darija Stjepić.

Međutim, za ovaj predmet ne postoji plan rada, kurikulum kao ni nastavni materijal. 

Drugi problem leži u tome što ovaj predmet predaju profesori kojima nedostaje fond časova i od njihove lične ambicije zavisi šta će i koliko učenici naučiti. 

“Predmet nije uniformisan. Postoji načelni okvir. Još jedan problem je što taj predmet ne podrazumeva samo medijsku pismenost, nego i popularnu kulturu i drugo,” kaže Stjepić.

Dodaje da ovaj predmet nije teorijski, već se uči kroz praktične vežbe. Samim tim, može da se implementira u druge nastavne predmete što i jeste inicijativa Novosadske novinarske škole. Navodi primer časova fizike na kojima se može razgovarati o aktulenim temama, kao što su trenutno nuklearne elektrane.

“To može biti pitanje za debatu u srednjoj školi: nuklearne elektrane u Srbiji – da ili ne? Učenici tako moguu da uče kako da traže informacije, šta su relevantni izvori, kako da konzumiraju medije, a takođe da nauče i lekcije iz fizike,” predlaže Stjepić.

O medijskoj pismenosti i kritičkom pristupu informacijama i medijima, uči se na časovima srpskog jezika i književnosti, građanskog vaspitanja, ali i drugim izbornim predmetima koje drži Sanja Đukić.

“Imamo sreću da radimo sa jednom naukom koja se prepliće sa brojnim drugim naukama i oblastima, a u suštini, gotovo uvek može da se povezuje sa pitanjima iz života i svakodnevice. S obzirom na to, uvek ima prostora da se osvrne i na pitanja poput medijske pismenosti,” objašnjava. 

Navodi da je u njenoj školi organizovana Nedelja medijske i digitalne pismenosti kada su gostovali različiti predavači. 

Đukić se služi nastavnim alatima koje je kreirala Novosadska novinarska škola i koji su joj od velike pomoći kada planira čas. Kaže da je na časovima medijske pismenosti važno, uostalom kao i na svakom drugom, da su učenici aktivno uključeni, angažovani i motivisani da dođu do novih saznanja. 

“Onda govorimo o uspešnom času i možemo biti sigurni da će znanje koje steknu, biti trajno,” navodi ova profesorica. 

Novinarske sekcije kao dobar početak

Sanja Đukić osim što uređuje Omladinske novine, drži i novinarsku sekciju u svojoj školi. Kaže da na njoj učenici imaju priliku da budu kreatori sadržaja i da plasiraju, pa makar i samo na nivou škole, svoje poglede, istraživačke radove, razmišljanja… 

“To je prilika da im se pruži šansa da kroz praktičan rad upoznaju neke osnove novinarstva i da sa svojim vršnjacima komuniciraju i na taj način i učestvuju na međusobno širenje svesti o važnosti proizvodnje kvalitetnog medijskog sadržaja,” kaže ona. 

Đukić dodaje da je u prilici da radi sa velikim brojem mladih ljudi koji su željni dobrog i kvalitetnog medijskog sadržaja. Kaže da je velika radost kada u medijskom mraku, i dalje ima vrlo mladih ljudi koji umeju kritički da promišljaju.

“Zato je taj prostor u kome mladi kreiraju sadržaj za svoje vršnjake jako je važan, jer upravo oni mogu jedni na druge najviše da utiču,” objašnjava.