AUTORKA: Magdalena IVANOVIĆ

O uticaju medija na zdravlje ljudi, sa akcentom na mentalno, problemima i posledicama izveštavanja o nasilju, suicidu, i kako se zaštititi od toga u trenutnom medijskom okruženju, govorili smo sa prim. dr sc. med. psihijatrom – psihoanalitičarem Vojislavom Ćurčićem, nekadašnjim upravnikom Bolnice za psihijatriju KBC Dragiša Mišović.

Da li mediji i na koji način utiču na mentalno zdravlje ljudi?

Mediji su moćno sredstvo za informisanje i komunikaciju, dostupni su, u nekoj formi, svim ljudima, neposredno ili posredno, čime oni postaju deo svakodnevnice većine ljudi, koji imaju potrebu da budu informisani i u toku sa dešavanjima oko sebe. Samim tim, mediji imaju mogućnost i moć da utiču na ljude, pa i njihove živote, uključujući njihov uticaj na mentalno zdravlje i ponašanje.

Informacijama ili komentarima koje prenose, a čak i više načinom na koji ih prezentuju, mediji mogu uticati na razmišljanja, mišljenje i stavove ljudi, a takođe i izazvati psihička stanja, kao što su nelagoda, strepnja, strah, tuga ili bes. Mogu takođe podstaći ili dati nekome neku ideju za destruktivno ili autodestruktivno ponašanje. Uticaj može biti još veći i problematičniji kada se odnosi ili obuhvati neku grupu ili neki deo populacije konzumenata.

Naravno da na sličan način, mediji mogu uticati i pozitivno, promovišući i/ili podstičući određene korisne, plemenite ili konstruktivne ideje, aktivnosti i psihička stanja.

Koji je najveći problem u izveštavanju medija, kao i posledice toga?

Možda najveći problem, bar medija u našoj sredini, su nekritično iznošenje neproverenih informacija ili laži, kao i nedovoljno vođenje računa o profesionalnom, a još i više ljudskom moralu.

Pravljenje drame oko nebitnih vesti može da uznemiri i uplaši neke ljude, a lažne vesti kompromituju osobe na koje se odnose, nekada gotovo bespovratno. Takođe, iznošenje ličnih, intimnih detalja nedozvoljeno se ruši pravo na privatnost svake osobe, pogotovu vesti i spekulacije o nečijem zdravstvenom stanju, uključujući mentalno.

Izgleda da pojedini medijski radnici nisu dovoljno svesni svojih reči i njihovog uticaja, ne samo na one na koje se direktno odnosi, nego i na sve koji dođu do takve informacije. Kao da ne postoji osećaj odgovornosti za izrečenu ili napisanu reč.

Postoji pozitivan i negativan uticaj medija na mentalno zdravlje. Kako Vi kao stručnjak gledate na to?

Informacije i sadržaji koji se prenose putem medija mogu naravno da izazovu lepa osećanja, prijatna psihička stanja i podstaknu lepe ideje.

Mogući pozitivni uticaji bi se odnosili takođe na podsticaj i podršku korisnim i zdravim aktivnosti, akcijama, idejama, uključujući članke, emisije i druge sadržaje koji bi ili promovisali mentalno zdravlje ili doprinosili prevenciji mentalnih problema i poremećaja. Do sada su se mediji, uglavnom, bavili nekom temom iz oblasti mentalnog zdravlja (nasiljem, suicidima…) vrlo površno i kratkotrajno, bez želje i potrebe da se ovim temama bave ozbiljnije, dokumentovanije i trajnije.

Kada se desi neka takva situacija, posebno samoubistvo ili nasilje, svi mediji se utrkuju da dobiju mišljenje stručnjaka, to traje dan, dva i nestane kao tema.

Gotovo niko ne organizuje okrugli sto ili emisiju u kojoj bi se razjašnjavale neka teška dešavanja – takvi sadržaji bi mogli da pomognu boljem razumevanju pomenutih pojava i u prevenciji njihovog ponavljanja.

Na koji način da zaštitimo svoje mentalno zdravlje u ovakvom medijskom okruženju? Šta biste poručili medijskim radnicima po tom pitanju?

Medijskim radnicima: budite svesni uticaja svojih poruka, a pre svega budite odgovorni prema onima koji ih čitaju/slušaju.

Korisnicima informacija: budite uvek razumno kritični i oprezni prema svemu što čujete, pročitate i vidite. Ne podržavajte i ne osuđujte olako, budite razumno rezervisani. Ako vas nešto uznemirava, proverite sa drugima kako su to isto doživeli i razumeli. Možda ste nešto od informacija doživeli preosetljivo, a i ako niste, ti drugi će moći da vas umire ili ohrabre.