MILICA magazin slavi proboj ženskih principa u svakodnevnom životu, umetnosti i društvu. Ovo je slogan onlajn portala koji u fokus stavlja različite teme iz života i društva ispričane iz ženskog ugla. Slave feminizam, ali ga i “razgolićuju”. Objašnjavaju da feminizam ne znači mržnju prema muškarcima. Kako objašnjava Milica Laufer, osnivačica i glavna urednica MILICA magazina, feminizam je jedan otvoren, duhovit, a istovremeno radikalan pristup feminizmu, koji ne pravi podele među ženama, koji ne mrzi muškarce i koji ne podrazumeva citiranje referenci iz feminističke prošlosti.
Upravo smo sa Milicom Laufer, rođenom Novosađankom koja trenutno živi i radi u Beogradu, popričali o njenom onlajn projektu, njegovoj prisutnosti u oflajn okruženju i o feminističkom pokretu, odnosno ženskim principima. Inače, Milica je završila srpsku književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i master Studije kulture i roda na Alternativnoj akademskom obrazovnoj mreži (AAOM) u Beogradu. Od studentskih dana objavljivala je tekstove u Našoj borbi, nedeljniku Vreme, novosadskom Dnevniku i uređivala emisije o kulturnim dešavanjima na Radio Novom Sadu, IN radiju i na Televiziji Novi Sad RTS. Nakon demokratskih promena pridružuje se timu Vlade Republike Srbije kao saradnica za odnose sa javnošću u Ministarstvu kulture i medija. Pisala je kolumne za B92 i švajcarski dnevni list 24 Heures. MILICA magazin je osnovala 2017. godine.
Ko je MILICA magazin? Namerno pitam ko, jer iza ovog portala ili kao ovaj portal vidim ljude. Kada i zašto je nastao? Ko su vaši saradnici?
Milica Laufer: MILICA magazin jesmo mi koje ga stvaramo, ali i sve one žene koje u našim postovima predstavljamo, promovišemo i slavimo. Namera je bila da afirmišem ženski pogled na svet onakav kakav jeste, a ne onakav kakvim se predstavlja u ženskim časopisima koji se mahom svode na uputstva za uspeh po meri patrijarhata. Ne potcenjujemo žensku čitalačku publiku: smatramo da kvalitetni sadržaji koji obuhvataju umetnost, društveno-političke teme, domaćinstvo, modu i svakodnevicu treba da su dostupni svima, a to nam omogućava upravo online opcija za koju sam se opredelila. Sve ima ženski predznak, ali teme nisu isključivo “ženske”, niti se tiču isključivo žena. Teme su često posve opšte, ali su pisane od strane žena ili posmatrane iz ženskog ugla. Čak i ako su teme “ženske” ili se bave recimo rodnom ravnopravnosti, ne mislim da se one tiču ili bi trebalo da se tiču jedino žena. I upravo u promovisanju tog ženskog pogleda na svet bila sam izbirljiva u odabiru saradnica. One su sve veoma mlade, sve stručnjakinje u svojim oblastima, od pisanja, filma, istorije umetnosti, do političke teorije, fotografije, muzika, dizajna,… Mislim da je važno da ponudimo najširoj publici upravo taj ‘mlađi pogled’ na svet.
MILICA magazin slavi proboj ženskih principa u svakodnevnom životu, društvu i umetnosti. Zašto je to potrebno, koja je pozadina ovog slogana, koji su podaci/informacije koje su vas dovele do odluke kakva će biti koncepcija magazina?
Milica Laufer: Nikakvi podaci, ni statistike, samo zdrav razum i nekakvo lično osećanje sveta. Sve žene koje predstavljamo u magazinu su ravnopravno tretirane. Dakle, zalažemo se ne samo za rodnu ravnopravnost, već i za ravnopravnost među samim ženama. Bez obzira na njihovo obrazovanje, klasnu ili ideološku pripradnost, nacionalnu ili versku, bez obzira na njihov lifestyle žene, u MILICI su tretirane jednako: i političarka i filmska zvezda i domaćica i učiteljica. Svaka je tu zbog nekog svog uspeha i proboja na javnoj ili umetničkoj sceni ili na privatnom planu ili u zajednici u kojoj radi. Ženski principi se svakodnevno probijaju na svim nivoima i MILICA to i promoviše.
Na portalu je posebno vidljivo to da ne prihvatate i ne širite površnost, da obrađujete i tabuizirane teme, da običnim temama dajete neobičnu, jedinstvenu notu, jer ipak svaka tema, osoba, pojava, život je jedinstven. Koja je ustvari koncepcija magazina?
Milica Laufer: To više nije koncept. To se odnosi na odabir saradnica, njihovih afiniteta, obrazovanja, načina na koji vodimo razgovore. Mi u odabirima i načinu rada moramo biti zahtevne i birati najkvalitetnije upravo zbog toga što se obraćamo svima. Naša prva ciljna grupa jesu mlade, urbane i obrazovane žene, ali to je samo organski rast na mrežama koji se širi po principu “prijatelji prijatelja”. Ali dobijamo takođe lajkove i podršku iz unutrašnjosti, od brojnih žena koje imaju posve drugačiji background. To nam je potvrda da kvalitet prepoznaju i trebaju svi.
MILICA je na neki način preduzetnička priča, ako smem tako da primetim, jer ste prošle godine pokrenule i izdavaštvo + majica. Pretpostavljam da to nije primarna funkcija izdavanja knjige Zašto bi svi trebalo da budemo feministi i feministkinje, koju smo već na našem portalu spominjali, ali ipak u tome vidim elemente ženskog preduzetništva, koji baš “onako” ide uz proboj feminističkog pokreta kod nas. Zašto baš ta knjiga?
Milica Laufer: Baš ovu knjigu sam tražila na srpskom kada sam se vratila iz Švajcarske i kada je nisam pronašla u prvom krugu po knjižarama pomislila sam da se rasprodao tiraž, pa sam zvala Lagunu jer sam shvatila da su oni izdavali ostale Čimamandine knjige. Tamo sam, na moje veliko čuđenje, dobila odgovor da knjiga nije prevedena i da nije ni u planu. To me je sasvim lično podstaklo da zovem agenciju autorke i raspitam se kako se dolazi do autorskih prava. Meni su delovi te knjige bili neophodni da počnem MILICU. “Svi bi trebalo da budu feministi i feministkinje” je manifest našeg magazina! To je jedan otvoren, duhovit, a istovremeno radikalan pristup feminizmu, koji ne pravi podele među ženama, koji ne mrzi muškarce i koji ne podrazumeva citiranje referenci iz feminističke prošlosti. Izdavanje ove knjige nije nimalo preduzetnički poduhvat. Naprotiv. Ipak, knjigu moram prodavati, nisam u mogućnosti da je lično poklanjam, mada bih volela. Ova knjiga jeste bestseler u svetu i autorska prava su bila skupa, ali Čimamanda nije toliko proslavljena kod nas i nisam mogla da računam da će me sam naslov knjige obogatiti 🙂
Ovo je moj prvi izdavački poduhvat i za koji dan izlazi iz štampe i druga knjiga “Draga Idžeavele, feministički manifest u petnaest predloga” u kojem autorka piše svojoj prijateljici o tome kako da vaspitava ćerku u feminističkom duhu. Vrlo zabavno i korisno štivo, i ne samo za mame koje imaju ćerke.
Što se preduzetništva tiče, ne računam na knjigu, ali mislim da MILICA ima potencijal da se osnaži, pa i finanskijski osokoli. Verujem da bi i odgovorne kompanije mogle da prepoznaju vrednosti koje promovišemo s obzirom na to da ih mnoge i same sve više zastupaju.
Kažete da ste se vratili iz Švajcarske. Zašto ste tamo otišli?
Otišla sam u Švajcarsku, sa mužem Švajcarcem, nakon ubistva premijera Đinđića, pa u London, pa opet u Švajcarsku. Tamo sam dobila sina i to je razvuklo naš odlazak iz Švajcarske, koja je i meni i mom mužu Švajcarcu postala nepodnošljivo dosadna i iritirajuće samozadovoljna. Sada smo svi troje ok u Beogradu, vikendom na Fruškoj gori i leti na Hvaru.
Spomenula sam feministički pokret kod nas. Kakav je on, od kada postoji, kako se manifestuje?
Milica Laufer: Eh, ne bih sada pričala lekcije iz istorije. Meni su najbliži i najvažniji pokreti žena tokom i nakon Drugog svetskog rata, jer je u njima učestvovala moja baka Ruža, od koje sam mnogo naučila i trudim se da se ugledam na nju. Ali feminističke elemente volim da prepoznajem i u srpskoj narodnoj književnosti, recimo u motivaciji žene Banović Strahinje, pa onda i u dramskim i pozorišnim interpretacijama ovog čudnovatog, nemog lika. Feminizam nisam učila iz teorija, već sam od malena sticala osećanje i svest da je pozicija žene u našem društvu problematična i drugorazredna. Kada sam otišla u Švajcarsku, i tamo postala majka i supruga, shvatila sam da i u toj razvijenoj i demokratskoj zemlji postoji snažna muška dominacija u svim sferama života.
Danas je novi američki talas feminizma svakako najjači, a u njemu je naubedljiviji glas crnih žena. I nigerijska spisateljica Čimamanda Ngozi Adiči proslavila se upravo na tom talasu, a njeni feministički eseji postali nezaobilazna referenca kako feminističke literature, tako i pop kulture. Mislim da je važno da ideja feminizma postane jasna i dostupna svima, a onda i opšteprihvaćena.
MILICA magazin femizam “manifestuje” ne samo kroz portal i knjigu, već i kroz organizaciju raznih događaja i učestvovanje na događajima.
Milica Laufer: Od samog početka imale smo nameru da “se konkretizujemo” na live događajima na kojima bismo razgovarale, sarađivale, razmenjivale ideje i iskustva. Zato smo osmislile okupljanja, tzv. Kružoke MILICA magazina koji su zamišljeni kao paneli na zadate društveno relevantne teme na kojima, pored pažljivo odabranih govornica i govornika, učestvuje i publika. Prošle godine smo organizovale tri takva Kružoka i imale smo lep odaziv publike i medija. Nastavićemo sa organizovanjem ovih okupljanja na nove, zanimljive i važne teme.
Vaš magazin dodeljuje i priznanje. O čemu se tu ustvari radi?
Milica Laufer: Priznanje za naročite zasluge MILICA magazin simbolično dodeljuje ženama koje nisu na javnoj sceni, već svoje proboje ostvaruju na onom najdragocenijem malom, ličnom planu i u okvirima svoje porodice ili zajednice u kojoj rade i stvaraju. U magazinu predstvaljamo njihove inspirativne priče i životne proboje na raznim frontovima: u porodici, na njivi, na košarkaškom terenu, u staračkom domu, na fakultetu, u manastiru… Imamo do sada sedam takvih priča o divnim i smelim ženama, koje su nam inspiracija, a sigurna sam da će se mnoge naše čitateljke i identifikovati sa njima i pomisliti da takvo priznanje pripada i njima samima. E, to nam i jeste cilj. Mnoge, mnoge žene zaslužuju da im se oda priznanje za svakodnevne napore, energiju i ljubav koje pružaju svojoj okolini. MILICA magazin ovim priznanjem želi da promoviše sve te svakodnevne, brojne i dragocene podvige koji nisu priznati na zvaničnoj lestvici društvenih vrednosti.
Kako teče ovaj razgovor, razmišljam o tome zašto naziv MILICA. Dobro, osnivačica i urednica se zove Milica. 🙂 Ali da li ima i druge simbolike ili metafore u nazivu?
Milica Laufer: Moje ime jeste Milica, ali to je najmanje važno za magazin. Svako ima neku Milicu. Milica je uobičajeno i tipično ime za devojčice u ovoj sredinu. I dečaci i muževi su nekada Milice 🙂 Milica jeste ime za nežnu i dragu osobu. A kako u manifestu MILICA magazina stoji: nežnost i smelost nisu suprotnosti.
Vladimíra Dorčová Valtnerová
Volim život, novinarstvo i digitalno vreme. Zato sam i postala transmedijalna pripovedačica. Pre toga sam od 2013. do 2017. bila odgovorna urednica nedeljnika „Hlas ljudu“ i njegovog online izdanja. Od januara 2009. do februara 2013. bila sam koordinatorka Odbora za informisanje Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine. U periodu od 2005 – 2008 radila sam kao novinarka, urednica i voditeljka u slovačkoj redakciji TV Vojvodina.
Od oktobra 2008 do aprila 2013 bila sam predsednica Asocijacije slovačkih novinara. Od 1995 – 2000 i 2010 – 2012 bila je članica redakcije omladinskog časopisa „Vzlet“. Dobitnica sam Godišnje nagrade časopisa „Vzlet“ za 2002. godinu, nagrade „Vladimir Dorča“ za 2013. godinu, "Jan Makan st." za 2016., koje dodeljuje Asocijacija slovačkih novinara i godišnje nagrade NDNV-a za izveštavanje u medijima na jezicima nacionalnih manjina i za interkulturalnost u medijima za 2017. U sadašnjosti sarađujem sa časopisom "Nový život" kao članica redakcije, i sa organizacijama, kao što je Nezavisno društvo novinara Vojvodine, čija sam članica, Novosadskom novinarskom školom, časopisom "Politikon" i dr. Sa porodicom živim, stvaram i radujem sa životu u Magliću.
Pridaj komentár & Dodaj komentar