Društvo

Zaštita prava nacionalnih manjina nije trenutni prioritet EU

Minority Safepack (MSP) predstavlja set zakona, koji je trebao da omogući bolji položaj pripadnika nacionalnih manjina u zemljama Evropske unije. Međutim, nije usvojen. Razlog ovome je nepotrebno nagomilavanje regulativa, ali i averzija nekih od zemalja članica prema manjinama.

Inicijativa je podneta 2018. godine, uz veliko angažovanje organizacije FUEN, a 2021. Evropska komisija je nakon razmatranja inicijative donela odluku da nema potrebe za posebnim delovanjem.

Gde je Srbija na skali zaštite prava manjina

Kako Srbija nije članica EU, nije uključena u donošenje odluka iste. Ipak, interesantno je primetiti da je u fazi prikupljanja potpisa za podršku MSP inicijativi bilo kampanja i u državama kandidatima, s obzirom na činjenicu da u ovim zemljama žive i građani sa dvojnim državljanstvom, objašnjava Ljubica Đorđević, istraživačica u Evropskom centru za manjinska pitanja (ECMI).

Ljubica Đorđević, istraživačica ECMI / Foto: ECMI

„Ako bude nekog napretka u usvajanju regulative na nivou EU, ona će postati deo pravne tekovine EU, pa će samim tim Srbija biti u obavezi da uskladi svoj pravni poredak sa tim,“ navodi naša sagovornica.

Sa druge strane, predsednik Federalne unije evropskih nacionalnosti (FUEN) i glavni inicijator ove kampanje Loránt Vincze ocenjuje da manjine u Srbiji uživaju veća prava nego u nekim zemljama EU.

„Srbija je napravila veliki napredak u zaštiti prava manjina poslednjih decenija. Naravno, uvek postoji prostora za poboljšanje i nadam se da će ono biti napravljeno u bliskoj saradnji sa pripradnicima manjinskih zajednica,“ navodi Vincze.

Šta je Minority Safe Pack?

Minority Safepack je građanska inicijativa na nivou Evropske unije kojom se od Evropske komisije zahteva da deluje u oblasti zaštite nacionalnih manjina. Inače, građanska inicijativa na nivou EU je instrument kojim se teži da se osnažiti demokratski kapacitet EU kroz neposredno učešće građana u donošenju odluka, u ovom slučaju u fazi stavljanja pojedinih tema na ‘dnevni red’. Uslov za razmatranje neke inicijative je podrška minimum jednog miliona EU građana iz barem sedam država članica. Ako je ovaj kriterijum ispunjen, Evropska komisija je dužna da razmotri inicijativu.

„Primećeno je da postoji bitan jaz u pristupu EU zaštiti nacionalnih manjina u državama kandidatima i članicama. Namera podnosilaca MSP inicijative je da se ovo promeni i da određeni opšti standardi u zaštiti nacionalnih manjina budu utvrđeni i obavezujući za države članice EU. Ovo ne čudi, jer zaista među članicama EU postoje različiti pristupi zaštiti nacionalnih manjina, uprkos tome što je većina njih pristupila važnim evropskim instumentima za zaštitu nacionalinih manjina u okviru Saveta Evrope,“ objašnjava Ljubica Đorđević.

Minority SafePack

Što se tiče konkretnih predloga iz MSP, a bilo ih je inicijalno jedanaest, prihvaćeno je devet, i oni se tiču:

  • donošenja EU preporuke za zaštitu i negovanje kulturne i jezičke raznolikosti,
  • finansijskog podsticaja za male jezičke zajednice,
  • osnivanje Centra jezičke raznolikosti,
  • usmeravanje EU regionalnih fondova i na očuvanje nacionalnih manjina i negovanje različitosti,
  • istraživanje o doprinosu manjina Evropi,
  • unapređenje položaja osoba bez državljanstva, najčešće Roma,
  • pitanje regulacije autorskih prava,
  • tzv. geo-blokinga i
  • mogućnosti slobodnog protoka sadržaja koji su važni za očuvanje manjinske kulture.

Zašto Minority Safepack nije usvojen?

Glavni argument koji se čuje od protivnika mešanja EU u pitanje nacionalnih manjina je podela nadležnosti između EU i država članica i tvrdnja da države članice EU nisu poverile nadležnost u ovoj oblasti, objašnjava Ljubica Đorđević.

„Ovaj argument je otvoren za interpretaciju i polako se nagriza njegova uverljivost i sve je više aktera i na institucionalnom nivou koji zahtevaju fleksibilno tumačenje podele nadležnosti i u sadašnjem pravnom okviru vide mogućnost za EU da deluje o ovoj oblasti. Podelu nadležnosti između EU i država članica ne treba zloupotrebljavati za opravdanje neaktivnosti,“ navodi Đorđević.

Loránt Vincze, predsednik FUEN-a / (Foto: www.fuen.org)

Ona dodaje da put ostvarivanja predloga iz MSP je nažalost trnovit, ali proces još uvek nije završen. Problem nastaje kod država članica, kod kojih ne postoji konsenzus i koje se i dalje generalno opiru omogućavanju upliva EU u ovu oblast.

„Evropska komisija je u januaru 2021. odbila inicijativu sa obrazloženjem da su postojeći EU akti i mere dovoljni i da nema potrebe za nekim dodatnim/posebnim delovanjem. Ali, kao što rekoh, ovo je proces i inicijativa nije utihnula, samo se sada traže alternativne pravne mogućnosti za ostvarenje cilja,“ objašnjava naša sagovornica.

Direktor FUEN-a Loránt Vincze, navodi kako postoje dva razloga zbog kojih ovaj set zakona nije zaživeo. Prvi je to što Evropska komisija navodi da je učinila dovoljno za manjine i da nije potrebno raditi vise ništa u vezi tog pitanja. Drugi razlog se može izvući dedukcijom.

“To je istorijska averzija nekih zemalja članica protiv prava manjina. Iako je veoma mali broj protiv prava manjina, oni su veoma glasni, a Komisija, nažalost prihvata njihova shvatanja iz 19. veka koje podrazumeva jednu državu-jednu naciju- jedan jezik,” navodi Vincze.

Priključi se našoj VIBER ZAJEDNICI. 🤗

Da li ovaj set zakona ima nekih nedostataka?

U ovoj fazi je teško o tome govoriti, smatra Ljubica Đorđević. Bilo je zaista kritika da su instrumenti koji postoje na nivou Saveta Evrope dovoljni za uspostavljanje ‘evropskih standarda’ i da je nepotrebno neko ‘dupliranje’ kroz EU regulative u ovoj oblasti.

„Ali, ovo su dve različite insititucije, sa različitim mehanizmima delovanja, i jedan sistem zaštite ne isključuje automatski i drugi. Ovde vredi napomenuti i kritiku da je suvišno donositi novi set pravila, već se treba fokusirati na doslednu primenu postojećih instrumenata za zaštitu nacionalnih manjina“, navodi Đorđević.

Ovaj komentar ima smisla, smatra naša sagovornica, iako ga ne treba koristiti kao opravdanje za nepostupanje po inicijativi. Stiče se utisak da je širom Evrope potrebno mnogo više raditi na primeni postojećih pravnih okvira, nego na dodatnoj normativizaciji, dodaje.

Zašto je važno da se ovaj zakon usvoji?

U Evropskoj uniji živi oko 50 miliona pripadnika autohtonih manjinskih zajednica koji pričaju manjinski jezik. Nivo zaštite njihovih prava zavisi samo od države u kojoj žive, tako da mogu imati visoku autonomiju, ali ne moraju čak ni biti prepoznati. FUEN veruje da ovakva situacija mora biti promenjena, navodi predsednik ove organizacije, Lorant Vincze.

MSP ne bi rešio sve probleme, ali bi bio prvi korak u postizanju cilja“, zaključuje.

About the author

Sanja Đorđević

Neskromno mogu reći da mi je specijalnost - slušanje. Krasim se titulom diplomiranog novinara, iako je ovaj poziv mnogo više od profesije, to je sklop ličnosti, odnosno manija. Volim debatu, grubu muziku i štrudle s makom.

Add Comment

Click here to post a comment

Komentár

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Reklama

PoTYkajme si! PODCAST

PoTYkajme si! PODCAST

PODKAST Storyteller

PODKAST “Na ivici”

PODPORA V ROKU 2022 – PODŠKA U 2022.

E-KNIHA ZADARMO!

PARTNERI

Newsletter Storyteller