Mirko Milivojević iz Čačka: “Da li prodajem masti da bi se tetovirao, ili se tetoviram da bi prodavao masti?”

Mirko Milivojević iz Čačka priprada drugoj generaciji farmaceutskih tehničara, koji se pre 18 godina zaposlio u apotekarskoj ustanovi Gornjeg Milanovca (a u kojoj je pre godinu dana dao otkaz), kako sa  kaže, rame uz rame sa velikanima Galenske farmacije poput Đuleta Filipovića i Slavke Milivojević. “Dobio sam poso preko veze, rekli bi zli jezici,” kaže Mirko, koji je pre tri godine svoje farmaceutsko znanje i iskustvo je  iskoristio da napravi kremu za negovanje tetovaža. Nije to bilo slučajno, jer upravo tetovaže predstavljaju za njega nesvakidašnju umetnost.

“Zanimljivo je pomenuti da sam pre pet godina proveo 6 meseci u Americi, kao…,” zastane malo uz osmeh i nastavlja: “Kao turist. Pomalo sam pomagao tu i tamo za sitnu kintu, konak i činiju đuveča. Vratio se u Srbiju, u Čačak na Moravi da deo iskustva koje sam stekao u Americi primenim u polju kojim vladam a koje mi golica interes.”

“Nakon godina konsultacija sa samim sobom i ljudima oko mene, te dugim samotnim danima meditacije povrh planine Jelice, neko mi reče “što ne bi probao tattoo aftercare“, i ja reko ajde,” nastavlja svoju životnu priču naš sagovornik. “Obožavao sam tetoviranje od malih nogu, za razliku od apoteke u kojoj se sve pumpa da bi delovalo bitno, u tetoviranju toga nema, mislio sam. Tu ili znaš ili ne znaš, nema šta da smišljaš načine da opravdaš cenu dijetetskog suplementa, ili da se češljaš na pristojno da bi bio uspešan. Pored toga zanimanje je takvo da velikim kompanijama još uvek nije zanimljivo, i samo tržište je raznoliko i ostavlja mesta za nešto što se meni učinilo kao super sjajna stvar”

Obožavao sam tetoviranje od malih nogu, za razliku od apoteke u kojoj se sve pumpa da bi delovalo bitno, u tetoviranju toga nema, mislio sam. Tu ili znaš ili ne znaš, nema šta da smišljaš načine da opravdaš cenu dijetetskog suplementa, ili da se češljaš na pristojno da bi bio uspešan.

Mirko napominje, da pre 2015. godine nikad nije potpisao ugovor u životu. “To je važno napomenuti, nisam imao biznis plan, analizu tržišta, pa ni osnovno poznavanje tetoviranja. Radio sam treću smenu u apoteci da bi imao četiri dana slobodno svake sedmice. Štos je kad radiš nešto što ti je zanimljivo da radiš, spreman si na manju kompenzaciju. U apoteci sam zaradio penziju radeći posao koji mi je posle 2-3 godine bio potpuno prazan i nezanimljiv, svede se na osmehivanje i vraćanje kusura, i onda čim malo presuši kinta gledaš kud da bježiš,” kaže on.

“Tada počinje tvoja priča sa pravljenjem kreme za tetovaže?,” upitasmo našeg sagovornika.

“Da. Radio u apoteci 17 godina, kasam počo. Pravili smo dosta toga, tipa kapi za nos, kreme za ljepotu, pavlovićevu itd. U školi su nas učili kako se prave emulzije, suspenzije, gelovi, čak i stvari koje se ne prave ručno decenijama poput tableta i oribleta, tzv. Galenska izrada farmaceutskih preparata. Tako da, znao sam da pravim preparate,” priča Mirko. “Sedimo tako nas 5-6 i ja smaram kao šta bi mogo da pravim, jer sam pravio neke kremice za drugarice, i jedna od njih kaže pa napravi nešto za tetoviranje. To niko ne radi. Imam jednog prijatelja koji tetovira, jednog tehnologa profesora na faxu, jednog koji je dizajner i nekoliko farmaceuta, i eto.”

I eto. Nastade mast za negu tetovaža pod nazivom Tattoo Must.

“Kad je mast krenula malo ozbiljnije da se prodaje, odlučio sam da je to to. To je nešto čime ću da se bavim, izrada i prodaja preparata opšte namene, koji se koriste u tetoviranju. Verujem da sam protekle 3 godine proveo pokušavajući da pokažem i dokažem da nisam prevarant, muljara, šta god, sve što sam zaradio potrošio sam na javni prevoz (nemam automobil, nit planiram da ga imam), tetoviranje, testiranja, omaške, dizajn, koješta,” priča dalje on i dodaje:

“Očekujem da ću naredne 3 provesti uspostavljajući sopstvenu proizvodnju. Postoji dosta toga što planiram, još više toga što snim, realnost je uvek drugačija te je nezahvalno pričati o planovima. Bojim se slučajno ću citirati nekoga ako krenem previše da prdesam, toliko toga se priča o biznisu, startup-ima, menadžmentu, kešu. Istina je za svaki posao ista: trudite se da poštujete svoje klijente, da budete iskreni prema njima, svi mi mislimo da smo mnogo lukavi, pametniji od onog do nas, nismo.”

Već smo napomenuli da Mirko Milivojević voli tetovaže i smatra ih umetnošću. Naravno da ih i sam ima.

“Imam tetovaže, naravno. Protekle dve godine tetovirao sam se jednom na svaka dva meseca, u proseku, tako da imam ih poprilično,” kaže Mirko. “Bilo bi u najmanju ruku licemerno da pravim proizvode za tetoviranja a da nemam tetovaže. Sad, kako ko vidi, može postojati ćelav frizer i slično, ali eto ja bih da to bude Self Tested. Teško je reći da li prodajem masti da bi se tetovirao, ili se tetoviram da bi prodavao masti. Dileme, dileme.”

Njegova iskustva sa studijima za tetoviranje koji koriste kremu Tatoo Must su pozitivna.

“Generalno iskustva su pozitivna, ili bolje reći nije bilo previše negativnih, previše je kompleksno da bih celokupan odnos sažeo u jednoj rečenici, ili u 3,” kaže on. “Zamisli, javi ti se neki tamo lik iz Čačka i hoće da ti proda mast za negu tetovaža, shady as f. ja bih prvi bio skeptičan i nepoverljiv. Ne bih previše o tome, većinu svojih klijenata poznajem lično i to je neka osnova mog poslovanja.”

“U kom stadijumu je preduzetnik (vi) sada?” pitamo radoznalo našeg sagovornika.

“Dakle, radio sam u apoteci treću, upoznavao umetnike i tetovirao se, i povrh svega toga tražio firmu, laboratoriju koja bi uslužno radila izradu mojih masti. Taj deo je negativan, moj celokupni kontakt sa “poslovnim” svetom je jedna velika satira, neki lik iz Čačka sa suludom idejom. Ukoliko im se sviđa ideja, misle da treba da budemo milioneri za godinu dana, da se prodaje po dvaes eura preko reality tv-a ili slične get rich quick akcije, ukoliko im se ne sviđa što je češće, jednostavno se ne jave,” priča dalje Mirko i dodaje:

“Marta 2017. godine sam odlučio da hoću da imam svoju proizvodnju, te sam aplicirao za neke od ovih popularnih StartUp programa trte-vrte, međutim to nije prošlo kako sam očekivao, sopstvena proizvodnja i dalje čeka. U međuvremenu kao i u proteklih dve godine, ako se ne varam, moje masti proizvodi AquaFortis iz Beograda, porodična laboratorija sa kojom imam divnu saradnju.”

 

View this post on Instagram

 

First batch i did, three years ago, you can see the horrible printing on the box. I had no idea what i was getting into, no plan, no knowledge on tattooing, no contacts. I made it because no one was making it, and i always loved tattooing. Seemed it was something i would like to do in the future. Prva serija koju sam napravio pre tri godine, može se videti loša štampa na etiketi. Nisam imao pojma šta radim, nikakav plan, nikakvo znanje o tetoviranju, nikakvi kontakti. Napravio sam je jer tada niko nije pravio i oduvek sam voleo tetoviranje. Činilo se kao nešto što bih voleo da radim u budućnosti. #tatumust #brand #story

A post shared by Tattoo Must (@tatumust) on Aug 21, 2018 at 8:46am PDT

Iako ne ide baš sve kao po loju, Mirko Milivojević istrajno radi svoje kremice i inspiriše na istrajnost u poslu koji voliš da radiš.

“Jedno je biti posrednik između proizvođača i kupca, drugo je biti proizvođač, ja sam u protekle tri godine radio sve, i dalje mogu i nije mi teško jer je čitava stvar passion project. Dugoročno nadam se da ću za 5-10 godina moći od svojih proizvoda pristojno da živim, šta god to značilo. Tada ujedno očekujem i ekspanziju kulture tetoviranja u Srbiji, optimistično i ekonomski pomak koji bi omogućio rast umetnosti,” sa optimizmom kaže naš sagovornik.