Miroslav Gašpar: Istinito i objektivno izveštavanje je osnov zdravih ljudskih odnosa

Manjinski mediji nisu u najboljem položaju, naročito zbog problema sa finansijama. Ipak, izuzetno su važni za očuvanje manjiskog identiteta. Mladi slušaju radio, ali u manjoj meri, pa im se treba obraćati prutem njihovih kanala komunikacije, smatra novi odgovorni urednik Slovačke redakcije na Radiju Novi Sad. 

Svakoga dana od osam do 10 časova ujutru, a potom od 15 do 18 sati, kroz etar Vojvodine zavibriraju talasi koje radio aparati dešifruju u program na slovačkom. Tako je od novembra 1949. godine kada su pored većinskog i slovačkog jezika, “mali ljudi iz kutije” progovorili i na rusinskom, mađarskom i rumunskom. “Čovek iz kutije” koji vodi računa o tome da sve prođe kako treba, od skoro je Miroslav Gašpar. 

Završio je medijske studije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, gde je “pokupio” i titulu master komunikologa. Za portal Storyteller kreirao je podkast Na ivici u kojem je u 25 epizoda istraživao kako je živeti na ivici društva, odnosno kako izgleda život nacionalne, verske, seksualne i druge margine. 

U oktobru će na pokrajinskom javnom servisu obeležiti deceniju rada. Polovinom jula je postao odgovorni urednik slovačke redakcije Radio Novog Sada na Radio-televiziji Vojvodine. Kaže da ne oseća pritisak zbog novih odgovornosti. 

 Miroslav Gašpar:  Moram priznati da mi je na neki način stresniji bio sam period tranzicije ili pripreme sebe samog za prelazak na tu poziciju, nego sam period nakon zvaničnog imenovanja. Nakon toga sam sâm sebi dao do znanja planove i ciljeve, uvideo sam šta je preda mnom i kakav ću posao obavljati u narednom periodu. Mogao bih zaključiti da ne osećam pritisak, ne plašim se odgovornosti i sa zadovoljstvom ću sa ove pozicije aktivno učestvovati u oblikovanju programa na slovačkom jeziku Radija Novi Sad.

Koje novine očekuju slušaoce slovačkog programa?

 Miroslav Gašpar: Verujem da su naši slušaoci do sada već i sami primetili novine, koje smo u program uveli. Radio Novi Sad na slovačkom jeziku svoj program emituje dvokratno – prepodnevni od 8 do 10 časova, poslepodnevni od 15 do 18 časova. Tokom poslepodnevnog programa emitujemo tematske emisije, na primer Radio sport, emisiju Hronika naših mesta, u kojoj se bavimo lokalnim sredinama, kao i društvima, organizacijama i udruženjima, koja na tom području deluju, takođe emisiju iz oblasti kulture Sazvučja itd. Sama struktura ovih emisija zahteva poseban pristup i koncept, koji je slušaocima, kao i kolegama vrlo dobro poznat. Emisije se uspešno realizuju.

Novine se pre svega odnose na prepodnevni program, koji je informativno-zabavnog karaktera i u koji smo uveli direktan razgovor moderatorskog tima u emisionom studiju, koji tog konkretnog dana uređuje i kreira program. Obrađujemo širok spektar tema, pristupamo im na ozbiljan, a ujedno na zabavan način sa ciljem animiranja slušalaca, kao i težnje ka tome da slušaoci što više participiraju u programu. Upravo ova novina se pokazuje u vrlo dobrom svetlu, jer su komentari slušalaca pozitivni, te je na taj način i naš tim dodatno motivisan pri pripremi i samoj realizaciji živog dijaloga u studiju.   

Ima li prostora za modernizaciju na javom servisu, naročito kada je manjinski program u pitanju?

 Miroslav Gašpar:  Svakako da ima prostora za modernizaciju programa na javnom servisu. Pomenute novine ne iziskuju značajniji napor, a njihov rezultat je više nego očigledan. Ne govorim samo o tome da slušaoci imaju sasvim drugačiji utisak, koji se ogleda u svojevrsnoj boljoj konekciji sa samim autorskim timovima, već i sam osećaj novinara, koji studio napušta napunjen dobrom energijom.

Osim toga, značajno aktivnija je i naša stranica na Facebooku na kojoj redovno reklamiramo emisije i njihovu sadržinu na moderan način, povezaćemo je sa Instagram nalogom, ali ćemo i dalje pratiti trendove i u skladu sa time ćemo svoj program promovisati i na drugim društvenim mrežama, gde će on ujedno biti i najuočljiviji.

Slušaoci će imati mogućnost javljanja u program direktno ili putem npr. Vibera, moći će da ostavljaju svoje komentare, vesti, informacije i na taj način učestvovati i u kreiranju programa. Svi smo mi ljudi i svi uočavamo trendove modernog doba, stoga i sam program pokušavamo da oblikujemo u tom duhu, a u skladu sa normama, koje javni servis mora poštovati.

Kakva je veza između novinara i medija iz Srbije i Slovačke?

 Miroslav Gašpar:  S obzirom na poziciju sa koje nastupam, mogu kazati da novinari slovačke redakcije Radija Novi Sad imaju dobru saradnju sa kolegama iz Slovačke, pogotovo sa Slovačkim radijom. RTV i RTVS imaju i zvaničnu saradnju, koja je i uspostavljena pre svega zbog slovačkih redakcija radija i televizije u okviru RTV. Veze između novinara i medija se održavaju uspešno i dugo, mnoge kolege su iz Srbije otišle u Slovačku te našli angažman u tamošnjim medijima. Novinarstvo je samo po sebi takvo, prosto iziskuje saradnju na različitim nivoima.

Kakav je trenutni položaj manjinskih medija u Srbiji?

 Miroslav Gašpar:  Mislim da nisu u najboljem položaju, ali isto se manje-više odnosi i na ozbiljne medije, koji izveštavaju na većinskom jeziku. Postoji mnoštvo problema, pre svega finansiranje. Nažalost, mnogi mediji na manjinskim jezicima, konkretno i na slovačkom jeziku nisu preživeli vlasničku transformaciju ili tranziciju.

Koliko je izveštavanje na slovačkom jeziku važno za očuvanje slovačkog identiteta?

 Miroslav Gašpar:  Mislim da je izuzetno značajno. Svedočimo tome da se broj stanovnika naše zemlje smanjuje, a prema poslednjem popisu je i broj pripadnika slovačke nacionalne manjine zvanično niži za više od deset hiljada. To je zabrinjavajuće, a ukoliko želimo da sami sebe, ali i da nas svet tretira ozbiljno, moramo se pozabaviti problemom odliva stanovništva, iako pojedini zvaničnici tvrde da se ljudi vraćaju…

Za očuvanje slovačkog identiteta je značajno izveštavanje na maternjem jeziku, a u ovom kontekstu mislim da je Radio Novi Sad i dalje jedan od lidera, bez obzira na brojne promene, kojima u modernom dobu svedočimo.

Zašto je važno da nacionalne zajednice dobijaju istinite i pravovremene informacije na svom maternjem jeziku?

 Miroslav Gašpar:  To nije važno samo pri informisanju na manjinskim jezicima, nego je jedan od stubova informisanja generalno. Istinito i objektivno izveštavanje je zapravo osnov zdravih ljudskih odnosa. Ne samo u našoj zemlji, ali je ipak objektivno izveštavanje, nažalost, samo utopija. Najbolje je zato svet posmatrati svojim očima i slušati svojim ušima. Mediji su samo to, što im i sam naziv sugeriše – mediji, dakle posrednici.

Da li mladi slušaju radio? Da li ima smisla motivisati ih da prate tradicionalne medije ili im se treba isključivo obraćati na njihovim kanalima komunikacije?

 Miroslav Gašpar:  Nažalost ne u meri, koja bi za radio bila zadovoljavajuća. Čitajući pojedine analize i istraživanja uočavam do komercijalne radio stanice imaju značajan broj slušalaca, a među njima prednjače stanice, koje emituju zabavne i muzičke sadržaje. Time se može zaključiti da je i njihova publika mlađa. Sa druge strane, javni servis ni po jednom osnovu ovaj trend nije u mogućnosti da prati, ali se mi trudimo da program u skladu sa obavezama i mogućnostima što više približimo i mlađoj publici.

A obraćati im se putem njihovih kanala komunikacije, a to ujedno i povezivati sa tradicionalnim medijima mislim da ima smisla. Pogotovo kada je reč o emisijama u kojima se govori o mladima, sa mladima i za mlade.

Na koji način planirate da se izborite za pažnju mladih iz slovačke zajednice?

 Miroslav Gašpar:  Kao deo javnog servisa smo u obavezi da pravimo ili proizvodimo program za mlade iz slovačke zajednice. Reč je o emisiji “In teen” u kojoj se kao gosti pojavljuju naši mladi umetnici, studenti, srednjoškolci, sportisti… Moje dosadašnje iskustvo, s obzirom na to da sam uređivao ovu emisiju, kaže da ljudi žele sebe da poslušaju. Pretpostavljam da se u tom trenutku krug slušalaca i širi, jer nema smisla slušati sebe samog, već to podeliti sa drugima.

Sa druge strane, već je pomenuto da smo aktivni na društvenim mrežama, takođe ćemo se aktivirati i na ostalim i na taj način ćemo još više i upornije pokušavati dopreti i do mladih slušalaca.

Naslovna fotografija: Iz arhive M. G.