U moru negativnih vesti i informacija o koronavirusu koje su nas preplavile zadnjih mesec dana, rešili smo da trenutno stanje u svetu i u našoj zemlji sagledamo sa one druge, pozitivne strane. U tome su nam pomogli mladi sagovornici, koji su iskazali svoje mišljenje o merama zaštite, zabranama kretanja, istakli svoj pogled na svet, i dali po koji savet kako da nam dani u izolaciji prođu što lakše i lepše.
Za početak su nam ispričali kako vanredno stanje utiče na njih i u kojoj meri remeti njihov način života.
Anđela (19) kaže kako ne podnosi teško ove dane, s obzirom na to da je pozitivna osoba, i uvek pronađe neku zanimaciju, bila to improvizacija treninga u sopstvenoj režiji, gledanje filma ili priprema za prijemni ispit.
Sa druge strane, Jovan (20) ističe kako vanredno stanje negativno utiče na njega. Smatra da smo ograničenjem slobode kretanja „osuđeni“ da se uklopimo u kalup koji nam je nametnut, da svoje obaveze, želje i dnevne rutine obavljamo u skladu sa trenutnim mogućnostima.
Vanja Marija (22) kaže vanredno stanje u maloj meri remeti njen dosadašnji način života, jer u Ledincima, gde živi, vanredno stanje se gotovo i ne oseti. Jedino joj ograničava odlazak u grad, jer gradski autobusi ovih dana ne saobraćaju.’
Milica (22) poručuje da ne dozvolimo da negativa nadvlada nad nama.
Kako savladavate školske / fakultetske obaveze i da li vam one nedostaju?
Stefan (19): „Ne verujem da možeš naći studenta kojem nedostaje fakultet. Što se mene tiče, ova pauza mnogo prija, zbog toga što mi je, kako vreme odmiče, sve napornije putovanje od Maglića do Novog Sada. Sav materijal za učenje se nalazi na online platformi, tako da nema problema.“
Milana (18): „Ne nedostaje mi, nimalo. Što se tiče online obaveza vezanih za gimnaziju, mnogo mi više prijaju, jer imamo kreativniji pristup. Ne rade se testovi i ne proveravaju se memorije učenika, već se ocenjuju naša mišljenja i eseji na određene teme. Profesori nam pošalju određeni materijal (stranice u udžbeniku, uz neko online predavanje sa YouTube-a) i zadaju datum do kojeg mi moramo završiti te zadatke, koji su u većini slučajeva eseji na tu temu. Time se mi sami više upustimo u temu, jer nije sve „nauči napamet onako kako se nudi i pokaži da to znaš“, već se ceni naš opis tog dela ili lekcije.“
Ipak, ima studenata kojima nedostaju fakultet i društvo sa fakulteta. Jovan (20) kaže kako uspeva da savlada i pređe sve što se od njega traži, iako je neuporedivo teže nego redovno pohađanje fakultetske nastave. Da li mu nedostaje fakultet? 60% da i 40% ne.
Pitanje koje nam se nameće od prvog dana uvođenja vanrednog stanja jeste – kako provoditi i organizovati vreme koje je pred nama?
Na ovo pitanje dobili smo vrlo zanimljive i kreativne odgovore: čitati knjige koje dugo planiramo, odledati filmove i serije koje nismo stigli, krenuti sa vežbanjem, jer zapravo za dva meseca stiže leto, posaditi baštu, a Vukašin (20) kaže kako većinu vremena prespava, ipak ranije nismo imali baš toliko slobodnog vremena.
Milica (22): „Volim da gledam serije, čitam knjige, počela sam da učim nemački jezik. Juče smo improvizovali sto za stoni tenis, igramo odbojke preko ograde, zanimljive geografije. Uživam da predveče, za vreme policijskog časa izađem u dvorište… Čuje se tišina, i mnogo je lepo (probajte).“
Pored datih preporuka, savetujemo da poradimo i na sebi – tamo uvek ima posla.
Šta mladi u Srbiji misle o merama zaštite, zabrani kretanja i da li ih se pridržavaju?
Vukašin (20): „Iskreno, mislim da su mere skroz okej, zbog toga što, samim zaustavljanjem kretanja zaustaviće se i virus. Dve nedelje ili mesec – dva u kući sigurno je bolje nego proživljavati dane u bolnici. Osećam se ujedno i ponosno što je Srbija dokazala da može da bude ujedinjena. Naravno, ima i onih koji ne poštuju pravila, ali postoje nadležni organi koji će to sankcionisati.’’
Milica (22): „Mislim da je zabrana kretanja jedna realna odluka. Što se mene tiče, vreme u karantinu brzo prolazi ako znate da ga iskoristite. Ne smemo biti samoživi, moramo misliti na starije i one koji su rizična grupa.’’
Ivana (19): „Poštujem, mada me ne raduju preterano, kao što nikoga ne raduju, verovatno. Mislim da se preteruje sa panikom.’’
Preporuke i pravila se, razume se, među savesnim ljudima poštuju. Ipak, postoje oni koji ih baš i ne poštuju. Pre svega, treba da mislimo na naše porodice i najbiliže, na sve ljude oko sebe, i, na kraju, na sebe. Ovo je stanje koje zahteva maksimalnu disciplinu i humanost, jer postoje ljudi koji su odvojeni od svojih porodica, i rade u službi nas (trgovci, zdravstveni radnici, policijski radnici, taksisti, vozači autobusa, itd).
Saznajemo i kako su se mladi ljudi, koji su se odazvali na našu anketu, obreli u trenutnoj situaciji, s obzirom na to da naša generacija ranije ovo nije proživela.
Jovan (20) savetuje svima da slušaju savete stručnjaka i u dodatku, takođe, svoje roditelje. Veruje da nam je svima čudno sve ovo, nerazumljivo, ali da nemamo drugih opcija.
Milana (18): „Zamislim samo koliko je bilo gore onima koji su živeli u ratno vreme, ili kako je onima koji žive bez vode za piće. Znam da je možda nekima banalno i da nema veze sa ovom situacijom, ali ipak pomaže kada tako pogledate sve stvari i vidite širu sliku.“
Anđela (19): „Snalazim se, uvek se nađe neka zanimacija. Imam sreće što živim u kući, pa imam dvorište i psa, da malo udahnem svežeg vazduha.“
Pogled na trenutnu situaciju
Opšte mišljenje naših sagovornika o pandemiji virusa Covid-19 jeste to da on jeste opasan, ali da ipak među ljudima vlada prevelika panika, za kojom zaista nema potrebe.
Vanja Marija (22): „Na početku nisam shvatala preterano ozbiljno ovu situaciju, ali sad je već drugačije, s obzirom na to da je broj zaraženih svakim danom sve veći, a, nažalost, i broj umrlih.“
Stefan (19): „Mislim da je virus kao virus opasan, kao i svaki, ali ni blizu u toj meri kolika je hajka podignuta oko toga. Buklvano je ceo svet stao, u medijima ne postoji ništa drugo sem korone, i to baš u vreme migrantske krize. Pored toga, mediji čitavu situaciju iz Italije prenose tako uspaničeno, kao da je kuga na snazi, a zapravo je mortalitet u toj zemlji u prva tri meseca manji nego prethodne četiri godine.“
Petar (26): „Ostanite kod kuće. Bolje sprečiti, nego lečiti.“
Informisanost o virusu, posledicama, i prevencijama
Što se tiče informisanosti o samom virusu, i svemu što on sa sobom nosi, naši sagovornici su odgovorili pozitivno, da jesu informisani, ali ipak ne u dovoljnoj meri.
Milica (22): „Da, mislim da jesam. I, po meni, nije pametno čitati samo negativne članke, koje naši mediji uglavnom plasiraju. Psiha je čudo, pored svega ovoga u svetu se dešavaju i lepe stvari.“
Vukašin (20): „Jesam, zbog toga se i osećam sigurno, čitav sistem je dobro zamišljen. Postoje sajtovi sa kojih pristižu informacije o simptomima, broju zaraženih, situaciji, itd.“
Jovan (20): „Informisan jesam, dovoljno ne.“
Pitanje koje se ovih dana kreće među ljudima jeste – šta ćete prvo uraditi kada ova „zbrka“ prođe ( i sa obećanih 100 evra :))?
Odgovori su razni: duge šetnje po prirodi bez mobilnog telefona, piće sa društvom, izleti na omiljenim mestima, povratak svakodnevici. A sa obećanih 100 evra? Evo šta smo saznali:
Vukašin (20): „Idem da probam suši, jer mi je to želja.“
Vanja Marija (22): „Počastiti se za sve pare (kroz smeh).“
Jovan (20): „Brojne su opcije: ostaviti roditeljima, donirati u humanitarne svrhe, deo popiti u lokalnoj kafani…“
Anđela (19): „Verovatno ću otići da se vidim sa svim prijateljima, da prošetam do keja i uživam u slobodi.“
Zalihe i volonterski rad?
Što se tiče pravljenja zaliha, naši sagovornici su apsolutno protiv toga – smatraju kako je to sebično, i da u prodavnicama ima svega kao i pre uvođenja vanrednog stanja. Poneki od njih su angažovani kao volonteri, a ostali obavljaju kupovinu umesto svojih baka i deka i starijih komšija.
Jovan (20): „Lično ja, ne pravim zalihe, niti smatram da ima potrebe za istim. Kao volonter nisam angažovan, ali svojim praroditeljima redovno (kada im zatreba) odnesem potrebne namirnice, kao i komšijama iz zgrade.“
Anđela (19): „Za sada nisam volonter, jer ih u mom selu nisu tražili, ali dogovorila sam se sa još par prijatelja da pomognemo najstarijima i podelimo pakete pomoći sledeće nedelje.“
Kako će izgledati svet posle korone?
Stefan (19): „Bojim se da će svet nakon korone ostati isti kao i do sad – pun prevara i laži. Zapravo, ova situacija je dosta pokazala o nama, kao „naprednoj civilizaciji“. Toliko smo napredni da se tučemo i vređamo zbog jednog hleba. Tehnološki možda jesmo napredni, ali plašim se da smo duhovno u velikom minusu. Da ne bude da samo mračim, treba pohvaliti i sve humanitarne akcije i donacije, ali mislim da je to samo velika manjina.“
Ivana (19): „Mislim da svet zadesiti ekonomska kriza (nadam se da grešim), sve će biti haotično, i ljudi će biti uplašeni.“
Anđela (19): „Smatram da bi trebalo da se podigne malo svest o svemu, ne samo o zdravlju, nego i o prirodi, jer nam iz nje dolazi sve zdravo i ono što nam ne škodi, a mi smo je većinom uništili.“
Izolacija je takva da smo primorani da sve svoje slobodno vreme provedemo kod kuće i sa porodicom. Shodno tome, za kraj, pitali smo naše sagovornike da li su, u međuvremenu, saznali nešto novo o svojoj porodici, da li su možda pronašli neke zaboravljene stvari ispod kreveta.
Jovan (20): „Sobu sređujem uredno i često, sve i da nismo pod okriljem vanrednog stanja i policijskog časa. O svojoj porodici, pa možda sam saznao neke sitne stvari, detalje oko pustolovina za koje sam već znao.“
Stefan (19): „Otkrio sam da je u susretu sa porodicom ipak najlepši osećaj kada se zaželimo jedni drugih, pa se onda vidimo, nego kada smo zajedno 24/7.“
Vukašin (20): „Nažalost pobacao sam pola stvari iz svoje sobe, sad mi je soba poluprazna.“
Pročitajte članak i Pandemija koronavirusa u uslovima visoke tehnologije i nesagledivih mogućnosti.
Nina (22) kaže kako je pronašla stare knjige i haljine za koje je zaboravila, a Milica (22) otkriva kako ni sama nije znala da je vrsna kuvarica, i da mesi mnogo dobre kiflice.
Anđela (19): „Pronašla sam stare slike dok sam sređivala fioke, slike koje dugo nisam videla pa smo se sestra, roditelji i ja slatko nasmejali tim uspomenama.“
A kako vi provodite ove dane? Šaljite nam fotke u Facebook inbox ili nas tagujte na Instagram-u (@storyteller.rs), a mi ćemo ih podeliti sa našim pratiocima. Ostanite kod kuće i čuvajte zdravlje!
Foto: Unspash i Pixabay
Želite da dobijate zanimljive članke od Storytellera u mejlu? Prijavite se za newsletter.
Mira Arizanović
Pridaj komentár & Dodaj komentar