Može li prevencija da ugasi plamen zavisnosti od pušenja kod mladih pre nego što se rasplamsa?

ELEKTRONSKE CIGARETE, NARGILE I NIKOTNSKE KESICE SU BEZDUVANSKI PROIZVODI ČIJA JE PRODAJA ZABRANJENA ZA MLAĐE OD 18 GODINA. MEĐUTIM, DECA ŠKOLSKOG UZRASTA LAKO DOLAZE DO OVIH PROIZVODA I KORISTE IH UPRKOS VIŠESTRUKO ŠTETNIM POSLEDICAMA. KAKO REŠITI OVAJ PROBLEM?

Prodoran zvuk zvona oglasio je kraj velikog odmora u jednoj novosadskoj osnovnoj školi. Iz dvorišta i hodnika đaci žurno ulaze u učionice. Smiruju se buka i glasni povici. Počinje sledeći čas. 

Prema rasporedu učenici i učenice osmog razreda imaju biologiju. Ovaj čas će umesto o građi ćelija slušati o štetnom uticaju duvanskih proizvoda na svaku ćeliju u organizmu. 

U učionicu zajedno sa nastavnicom biologije ulazi Marijana Zagorčić, po zanimanju strukovna medicinska sestra, specijalistkinja za javno zdravlje, koja radi u Domu zdravlja Novi Sad, u Savetovalištu za mlade. Već osam godina u svim osnovnim i srednjim školama u Novom Sadu i Sremskim Karlovcima drži predavanja o prevenciji bolesti zavisnosti. U poslednje vreme đacima najčešće priča o štetnosti duvana i korišćenja bezduvanskih proizvoda, kao što su elektronske cigarete (vejp), nargile ili nikotinske kesice (snus).

Ovi proizvodi su, kaže, mladima već poznati. U svakom razredu ima učenika i učenica koji su ih probali ili ih redovno koriste, a neki su prvi kontakt sa bezduvanskim proizvodima imali već u petom razredu. 

“Nemamo precizne i zvanične podatka, ali ono što mogu da kažem iz iskustva, broj dece koja koriste ove proizvode je veliki. Ako u odeljenjima sedmog i osmog razreda u proseku ima 25 učenika, sigurno 7-8 koristi konstantno. U srednjim školama brojke su još i veće” – govori Marijana Zagorčić. 

Savetovalište za mlade pri Domu zdravlja Novi Sad osnovano je pre dvadeset godina. Iako postoji i u drugim gradovima, Marijana kaže da samo u Novom Sadu, u saradnji sa srednjim i osnovnim školama, sprovode zdravstveno vaspitni rad kao vid prevencije. U početku se, priča ona, Savetovalište za mlade obraćalo školama sa predlogom da održe predavanja ili radionice o temama koje su važne za decu tinejdžerskog uzrasta. Sada škole najčešće pozivaju Savetovalište, jer u svom programu rada planiraju i ova predavanja. 

“U toku prošle godine koleginica i ja smo održale preko 1800 predavanja samo na ovu temu. Ove godine smo došli na preko 900, a školska godina je tek krenula. Sva predavanja koja su zakazana od početka školske godine bila su vezana za korišćenje duvanskih i bezduvanskih proizvoda. Sve ostalo je nekako stavljeno sa strane” – kaže naša sagovornica. 

Na početku predavanja Marijana učenicima podeli upitnik koji treba da popune. Na taj način dobija uvid u to koliko su deca upoznata sa štetnim uticajem i razlikama između duvanskih i bezduvanskih proizvoda. Odgovori su često i pokazatelj na šta tokom budućih  predavanja treba obratiti pažnju ili bolje objasniti. Svako predavanje traje jedan školski čas i prisutni su samo učenici jednog odeljenja. Marijana kaže da se prilagođavaju njihovim interesovanjima i pitanjima, ali uvek daju najvažnije informacije i podatke koje bi trebalo da znaju pre nego što se odluče da probaju cigarete ili slične proizvode.

“Ispričamo im kratku istoriju o duvanu, zašto se nekada koristio u lekovite svrhe, a šta je danas duvan. Nabrojimo im osnovne štetne materije. Oni tada i prvi put čuju da duvan sadrži 7000 štetnih materija od kojih je 69 kancerogeno. Nakon toga govorimo pojedinačno o tradicionalnim i elektronskim cigaretama, nargilama i snusu, koji je najnoviji” – objašnjava Marijana. 

Predavanja u školama nisu jedini vid prevencije zavisnosti od duvanskog dima koji sprovodi novosadsko Savetovalište za mlade. Zainteresovani mogu da zakažu i individualne razgovore na kojima će dobiti potrebne savete i pomoć. Sve informacije koje su mladima značajne objavljuju i na društvenim mrežama. 

U Osnovnoj školi “Jovan Popović” u Novom Sadu preventivne aktivnosti i predavanja o štetnosti duvanskog dima počnu već sa jeseni. Organizuju se u saradnji sa Savetovalištem za mlade, ali i kao deo redovnog rada psihološko-pedagoške službe. 

“Bez edukacije i preventivnog rada ne mogu se očekivati ni dobri rezultati. To je kao sa bilo kojom drugom bolešću” – smatra Vesna Trajanovski, pedagoškinja i pomoćnica direktora u ovoj školi. 

Ona kaže da u toku školske godine u svakom odeljenju od petog do osmog razreda održe bar jedno predavanja o štetnosti pušenja, ali i drugim bolestima zavisnosti. To i jeste period kada puberetet kuca na vrata, a deca pušenje cigareta počinju da doživljavaju kao odraz odraslosti.

Da li prevencija pomaže u smanjenju broja mladih koji puše?

Marijana Zagorčić kaže da ne zna, jer se evaluacija nakon predavanja ne radi, a Savetovalište za mlade nema dozvolu da vrši anketiranje ili istraživanje. Iako nema podataka koji bi potvrdili delotvornost preventivnog rada, smatra da su ovakve aktivnosti potrebne i da imaju smisla. 

“Mi smo zadovoljni kada u toku razgovora vidimo njihove reakcije. Uspeh je i ako jedan postotak dece prihvati ono što pričamo i dođe im do svesti” – ističe Marijana. 

Jednom broju dece zaista i dođe do svesti, smatra Vesna Trajanovski. Na predavanjima ta deca sarađuju, interesuje ih tema i postavljaju pitanja. Ali postoje i druge dve grupe. 

“Druga grupa su oni koji to uopšte ne slušaju, sede i samo čekaju kada će da se zavši. Treća grupa su oni koji možda i čuju, ali i dalje ne shvataju i ne prihvataju posledice, misle da samo želimo da ih uplašimo i informacije do njih ne dopiru – dodaje Vesna. 

Jedna od učenica koja je prisustvovala predavanjima Savetovališta za mlade smatra da je važno deci pričati o štetnosti duvanskih proizvoda, ali dodaje da nije sigurna da to može promeniti njihov način razmišljanja. 

“Deca koja koriste vejp ili snus i na internetu mogu da saznaju koliko su štetni, ali ih i dalje koriste” – navodi ona. 

Međutim ima i drugačijih mišljenja. Njena drugarica iz razreda smatra da ovakva predavanja nisu potrebna. 

“Ima mnogo drugih tema o kojima bi trebalo više da se priča, na primer vršnjačko nasilje. Smatram da pušenje cigareta nije tako veliki problem” – govori ova učenica. 

Na jednoj strani prevencija, a na drugoj nepoštovanje zakona i nepostojanje relevantnih podataka

U Srbiji je poslednje istraživanje o izloženosti stanovništva duvanskom dimu rađeno 2019. godine. Podaci su tada pokazali da oko 9% mladih koriste nove duvanske proizvode, odnosno elektronske cigarete i nikotinske kesice. Sagovornice smatraju da ovi podaci više ne odgovaraju pravom stanju stvari i da je procenat značajno veći. 

“Srbija je jedna od prvih potpisnica Okvirne konvencije Svetske zdravstvene organizacije o kontroli duvana. Njome su previđenje mere koje države potpisnice treba da preduzimaju. Kod nas se poštuje mera vezana za cenu duvanskih proizvoda, koja je uvek iznad stope inflacije. Međutim, mnogo je zakonom propisanih mera koje se ne poštuju, počevši od reklamiranja do prodaje duvanskih proizvoda maloletnim licima” – kaže Snežana Ukropina iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine. 

Od prošle godine, uz duvanske, zabranjena je prodaja i bezduvanskih proizvoda licima mlađim od 18 godina. Ali elektronske cigarete su mladima dostupne i vrlo lako mogu do njih da dođu. Pušenje je u školi zabranjeno, ali je na velikom odmoru ili pauzama između časova moguće videti učenike srednjih škola kako puše cigarete u školskom dvorištu. Zabranjeno je i reklamiranje duvanskih proizvoda, ali se ni ova zabrana ne primenjuje dosledno. 

“Kod nas u školi ne može da se uđe u wc od dima i neprijatnog mirisa elektronskih cigareta” – priča jedna učenica osmog razreda. 

Imamo zakone koji se ne sprovode, kaže Snežana Ukropina. Time se obesmišljava svaki pojedinačni rad na prevenciji, jer je borba protiv duvanskog dima pitanje zajedničkog i sistemskog rada cele države. 

“Odvojeni prostor za pušače i nepušače u ugostiteljskim objektima apsolutno nema smisla. Time je samo napravljen kompromis. Potrebna je potpuna zabrana pušenja u zatvorenim prostorima, strožije kontrole i razgovori sa mladima. Društvo bez duvanskog dima je apsolutno moguće. Imamo primer Finske koja će do 2030. godine  biti zemlja bez duvanskog dima, što znači da će broj građana koji puše biti ispod 5%” – navodi Snežana Ukropina.

Porodica kao prva linija odbrane u borbi protiv zavisnosti od pušenja

Deca uče po modelu. Prvi uzor su roditelji, pa je porodica okruženje iz kojeg treba da krene prevencija svakog neželjenog ponašanja. 

“Mi imamo situaciju da i roditelji deci kupuju ove proizvode. Nažalost, često ne mogu ili ne žele da se odupru pritisku svog deteta. Takođe, roditelji nemaju informacije ili ne žele da shvate koliko je to zapravo štetno” – govori Marijana Zagorčić. 

Iako su programi prevencije neophodni, Dragan Žuljević, klinički psiholog, smatra da je ključno deci predstaviti kompletnu priču o pušenju, uključujući i faktore koji ga čine primamljivim, kako bi prevencija bila efikasnija.

“Ako pričamo samo o tome zašto je nešto loše, mislim da stvaramo kontraefekat, jer će deca postaviti pitanje ‘čekaj, ako je to stvarno tako, šta je to toliko super u tim supstancama, pa ih ljudi koriste i povrh toga što su štetne.’ To ih motiviše da dodatno eksperimentišu” – govori prof. dr Žuljević i savetuje roditeljima da demistifikuju korišćenje duvanskih i sličnih proizvoda. 

To znači voditi otvorene razgovore o mogućim reakcijama na cigarete, kratkoročnim efektima i dugoročnim posledicama i deci dati mogućnost da nakon toga sami donose odluke.

“Deci treba približiti koncept odraslosti, tako što ćete im dati odgovornost. Ako oni to žele da koriste, praktično niko ne može da im zabrani, naći će način kako da dođe do supstanci. Ali im treba staviti do znanja da su odgovorni za svoje postupke i odluke, te da tako postaju odrasli, a ne time što će pušiti vejp” – kaže Žuljević.

Ako dete poželi da proba neki od duvanskih ili bezduvanskih proizvoda, zabrana nije dobro rešenje, smatra ovaj klinički psiholog. Ukoliko bi bio u situaciji da njegovo dete izrazi ovakvu želju, kaže, imao bi drugačiju reakciju. 

“Rekao bih mu da donese taj vejp, da probamo zajedno, da vidimo kako to izgleda, kakvi su to ukusi, kako to utiče na tebe i na mene, da pričamo o tome i da vidimo koje potrebe ti zadovoljavaš time što koristiš vejp” – zaključuje Dragan Žuljević.