Neki bi rekli da je 31. oktobar najstrašniji dan u godini. Upravo ovaj dan godinama unazad izaziva polemiku u našem društvu, piše portal MultiRadio. Trend obeležavanja Halloween-a kod nas je novijeg doba.
Ovaj običaj je popularizovan tokom poslednjih desetak godina, a posebno je prihvaćen od strane mladih. Kao glavna aktivnost tokom ove večeri je svakako maskenbal, a tematskih Halloween kostimiranih žurki u Novom Sadu ima na svakom koraku.
Halloween kao pandan Svim Svetima
Internet je prepun priča o nastanku Halloween. Neki veruju da je potekao iz keltske svetkovine žetve, dok su drugi stava da je nastao samostalno kao isključivo hrišćanski praznik. Ipak, niko ne spori da je Halloween, kakvim ga danas znamo, potekao iz Sjedinjenih Američkih Država, gde se na ovaj dan uglavnom deca i mladi maskiraju, sakupljaju slatkiše od vrata do vrata i rezbare bundeve, dok je gledanje horor filmova neizostavno.
Međutim, istorijska pozadina Halloween-a je mnogo zanimljivija i bliža nama nego što mislimo.
Kako ističe sociolog kulture Žolt Lazar, osnovni problem kod nas je što se Halloween pogrešno identifikuje sa Noći veštica. Naime, Noć veštica nije 31. oktobar, već noć sa tridesetog aprila na prvi maj i zove se još Valpurgijska noć. To je paganski praznik buđenja proleća, dok je Halloween paganski praznik umiranja prirode, odnosno povlačenja duhova prirode u podzemni svet.
„Pošto taj paganski praznik, kao i mnoge druge poput Uskrsa i slava koje su zapravo kultovi predaka, hrišćanstvo nije moglo da iskoreni, Halloween, odnosno Sve Svete je hrišćanstvo moralo da prihvati i inkorporira, pa je taj praznik proglašen praznikom mrtvih, odnosno praznikom gde se sećamo naših pokojnika“, objašnjava profesor Žolt Lazar i dodaje da je način na koji je ova „zastrašujuća noć“ stigla kod nas gde je uopšteno prihvaćena kao Noć veštica, stvar krajnje banalnosti.
„Čuveni američki režiser Džon Karpenter koji je inače poznat i po horor filmovima, 1978. godine je snimio poznati film „Halloween“. Tada kod nas, u bivšoj SFRJ, ovaj film je nesrećno preveden kao „Noć veštica“, a zapravo je reč o Noći mrtvih, tačnije Svim Svetima. U to vreme u SFRJ, koja je bila socijalistička država, sam termin Svi Sveti nije mnogo govorio. Katolici su znali za taj termin, budući da su taj običaj i održavali, ali to su bili privatni izlasci na groblje i nije bio praznik kao što je danas. Kako bi mnogi u bivšoj SFRJ razumeli o čemu se radi u filmu „Halloween“, on je potpuno pogrešno preveden kao Noć veštica i mi od tada pogrešno identifikujemo Sve Svete sa Noći veštica“.
Komercijalizacija verskih praznika
U poslednjih desetak godina Halloween je i kod nas postao komercijalizovan, i to pod jakim uticajem globalizacije i industrijalizacije.
„Nakon industrijske revolucije dolazi do pojave masovnog društva, a rezultat masovnog društva je potrošačko društvo. Razlika između njih je u tome što smo imali masovnu proizvodnju, a sada imamo masovnu potrošnju. Ta potrošnja se diferencira, isti proizvodi počinju da se proizvode na različite načine, postaju više ili manje kvalitetni, dostupni svačijem džepu. Rezultat potrošačkog društva jeste jedna preterana komercijalizacija koja se danas ogleda u svim sferama zabave, a komercijalizacija verskih i nekih drugih istorijskih praznika zapravo je rezultat naše potrebe za zabavom. Ta potreba se sistematski podstiče, ne samo od strane medija, nego i od strane proizvođača robe, od strane uslužnih deatnosti, turističkih agencija i slično“, napominje sociolog Žolt Lazar.
Ipak, čak i ako to želimo, u današnje vreme je praktično nemoguće izbeći komercijalizaciju, ona je deo života svih nas još od najranijeg detinjstva. Tako se konkretno Halloween već neko vreme obeležava i u vrtićima, školama, gde deca na časove dolaze maskirana u svog omiljenog crtanog ili filmskog junaka. Može li to da bude loše? Naš sagovornik smatra da to nije opasno, ali jeste problem što dolazi do obesmišljavanja jednog praznika koji je u stvari posvećen pokojnicima.
„Od toga je danas napravljena zabava i to je osnovni problem – komercijalizacija svih praznika i obesmišljavanje tradicije kao takve. Ovo postmoderno, globalno društvo je usmereno prema nekim vidovima nekontrolisane zabave i potrebe za zabavom i to vidimo posebno u životima mladih, u ponudama koje im se serviraju. Tu bi svakako trebalo da se napravi neka vrsta selekcije i da se određeni vidovi zabave ne protegnu baš na sve vidove života.“
Poistovećivanje paganizma sa satanizmom
Naravno, nisu svi pali pod uticaj masovne zabave, pa tako postoje i oni koji smatraju da Halooween nije praznik u našem duhu i da ga treba izbegavati. Sa čvrstim stavom da je to promovisanje paganizma, satanizma i zapadnih vrednosti, mnogi odbacuju Halloween bez toga da znaju šta se zaista krije iza njega i kako je nastao.
„Ja se bavim izučavanjem raznih vrsta verovanja, religijskih organizacija i tajnih društava i mogu sigurno da kažem da Halooween nije satanizam. Međutim, ako dođe do neke vrste komercijalizacije pojedinih paganskih praznika sa određenom vrstom simbolike podzemnog sveta i slično, što je u osnovi paganskog praznika Svih Svetih, onda naravno tu nije problem da se neki Satana udene – i to je problem, što je ta vrsta tretmana paganskog praznika previše otvorena, slabo se poznaje i onda tu može svako da uđe i da propagira neke stvari.“
Paganski praznik nije baratao ni sa kakvim satanama, ali jeste baratao sa demonima jer se smatralo da kad se duhovi prirode povlače u podzemni svet, onda te noći, 31. oktobra dolazi do otvaranja podzemnog sveta kada izlaze naši pokojni i onda mi treba da budemo dobri i pažljivi sa njima. Otud i običaj da kada neko pokuca na vrata te noći moramo da ga ugostimo jer iz podzemnog sveta mogu da izađu i neki drugi demoni koji nisu duše pokojnika i koji mogu da nanesu neko zlo.
Upravo zato tu lako može da se udene i satanizam, iako toga nema u izvornom paganskom prazniku. To su ta htonska, demonska polubožanstva donjeg sveta kojih je prepuna svaka naroda mitologija pa tako i srpska, mađarska, rumunska, bugarska, dakle sve u našem okruženju i to nije ništa neobično“, objašnjava profesor Žolt Lazar.
Kod nas mnogo ljudi pogrešno poistovećuje paganizam i satanizam, pa tako u nekim običajima vide mračniju i dublju problematiku, nego što zaista postoji. Naš sagovornik kaže da je u osnovi svake religije paganizam, odnosno neko narodno verovanje i običaj.
„To je jedna vrlo zanimljiva oblast, mada moćne, organizovane, institucionalizovane monoteističke religije kakve su pre svega hrišćanstvo i islam, vrlo ozbiljno se bore protiv takvog verovanja i negiraju paganske korene.“
Uvek je dobro da znamo šta slavimo
Za nekoga je Halloween samo zabava, za drugoga čisto pomodarstvo, dok se pojedini groze prihvatanja „zapadnih vrednosti“.
Ipak, kako na kraju zaključuje Žolt Lazar, sociolog kulture i religije, dobro je da se malo razonodimo i zabavimo, pa čak i ako je to 31. oktobra i praznik Svih Svetih, ali bi bilo dobro da ipak znamo više činjenica o prazniku od kojeg smo napravili puku zabavu.
Pročitajte i članak Zimski period bogat je praznicima i običajima, a u njihovom središtu su Badnje veče i Božić
„Treba da znamo koji je to praznik, kome je posvećen, da eventualno, pored maskarade, odemo i posetimo grobove nekih naših predaka i da prosto te dve stvari razdvojimo. Dakle, nije problem zabaviti se, ali treba imati poštovanja prema tradiciji.“
Vanja Kolar / MultiRadio
Pridaj komentár & Dodaj komentar