Zumiranje stvarnosti

Nacionalni savet Slovaka trenutno bez strategija

Iako je po zakonu propisano da nacionalni saveti sastavljaju strategije za unapređenje informisanja i kulture, Nacionalni savet slovačke nacionalne manjine imao je strategiju za informisanje i obrazovanje, a za kulturu nikada nije sastavljena.  Slovaci se oslanjaju na strategije i akcione planove koji su urađeni u oblasti nacionalnih manjina, a vezani su za Poglavlje 23 u okviru predpristupnih aktivnosti Srbije u  Evropsku uniju. 

Šta kaže zakon

U Zakonu o nacionalnim savetima nacionalnih manjina (NSNM) navodi se da je nacionalni savet ovlašćen da utvrđuje strategiju razvoja  kulture  nacionalne manjine. Ovaj legislativni dokument takođe kaže da nacionalni savet „donosi strategiju razvoja  informisanja  na jeziku nacionalne manjine, u skladu sa strategijom u oblasti javnog informisanja Republike Srbije.“

Međutim, u Strategiji razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji za period 2020 – 2025. navodi se da položaj nacionalnih saveta u sistemu informisanja predstavlja rizik za ostvarivanje uređivačke nezavisnosti za one medije koji je savet i osnovao. Takođe, postoji i problem finansijske održivosti svih medija na jezicima manjina, te neadekvatno ostvarivanje obaveze informisanja na manjinskim jezicima od strane javnih medijskih servisa. 

Mojo: Ana Beređi

U zakonu o NSNM  se ne pominje strategija za unapređenje  obrazovanja , koju je Nacionalni savet Slovaka imao, za razliku od strategije u oblasti kulture koja nikad nije napravljena, i strategiju u oblasti informisanja koja je takođe istekla – i to pre šest godina. 

Iako je u toku izrada Akcionog plana za nacionalne manjine na republičkom nivou,  advokat Veljko Milić  navodi da nacionalni saveti ne bi trebali da se oslanjaju na opšti plan, jer se na ovaj način neguju posebnosti manjina.

Veljko Milić: „Strategije razvoja javnog informisanja trebalo bi da budu u okvirima koji su postavljeni strategijom razvoja javnog informisanja na nivou republike ali i da uvažavaju specifičnosti i potrebe koje određena nacionalna manjina u ovoj oblasti.” / Foto: MC

„Strategije razvoja javnog informisanja trebalo bi da budu u okvirima koji su postavljeni strategijom razvoja javnog informisanja na nivou republike ali i da uvažavaju specifičnosti i potrebe koje određena nacionalna manjina u ovoj oblasti,“ objašnjava Milić.

 Koordinatorka Odbora za obrazovanje Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine Svetlana Zolnjan  slaže se sa Milićem da je važno da svaki nacionalni savet ima svoje strategije jer se, na primer, ne može primeniti obrazovni sistem na sve manjine na jednakom nivou. 

„Pre svega moramo biti svesni da postoje takozvane tradicionalne manjine među koje spada i slovačka koje imaju više od od sto godina razrađen sistem obrazovanja u okviru ove države ma kako god ona da se zvala. Mi imamo stečena prava na koja se oslanjamo i obrazovni sistem jeste deo toga.  Takozvane novonastale manjine posle devedesetih godina kreću iz početka.  Oni se više oslanjaju na naša iskustva,“ objašnjava Zolnjan. 

Ona dodaje i da, opet, postoje manjine koje nemaju celokupno obrazovanje na svom jeziku nego nude jezik sa elementima nacionalne kulture. Zato se na različitom nivou mora pristupati u izradi programa, udžbenika i angažovanja nastavnog kadra. 

Kako izgleda dobra strategija

Strategija za unapređenje obrazovanja 2011-2016. Nacionalnog saveta Slovaka ocenjena je kao dobro urađena. Svetlana Zolnjan koja je učestvovala u njenoj pripremi navodi da je za njenu kvalitetnu izradu važno da se uradi analiza postojećeg stanja na terenu. Takođe je neophodno poznavati celokupnu državnu strategiju, pratiti reforme i izraditi udžbenike.

„Neophodno je praćenje i razvijanje kadrova u obrazovnim ustanovama i održavanje njihovih kompetencija. Sledi obezbeđivanje materijalno- tehničkih uslova, škola, samih zgrada, učionica i naravno opremanje učionica. Jer to je uslov da bi roditelj upisao dete na nastavu na slovačkom jeziku,“ objašnjava sagovornica Storyteller-a. 

Osim analize stanja, strategija treba da sadrži cilj, brojnost i strukturu nacionalne manjine i aktivnosti putem kojih se može doći do tog cilja. Te aktivnosti neko mora i da realizuje, pa plan sadrži i nosioce tih aktivnosti, ali sa realnim kapacitetima koje ima manjina. Tu je i finasijska perspektiva jer svaka aktivnost podrazumeva i finansijsku pokrivenost. 

Jedina garancija da će strategija biti sprovedena je nacionalni savet koji je tu strategiju usvojio. Apsurdno bi bilo da se strategija donosi kako bi bila mrtvo slovo na papiru. Ukoliko to ipak bude slučaj, pripadnici određene nacionalne manjine, nezadovoljni ovom činjenicom, mogli bi da na narednim izborima za nacionalne savete podrže neke druge liste koje bi sprovele mere iz strategije.

Veljko Milić

„Naravno, neophodno je tipovati partnere sa kojima će se ostvariti pojedini ciljevi, jer nijedan manjinski nacionalni savet bez obzira na svoje kapacitete, iako ima možda i dobre finasijske mogućnosti, sam po sebi neće moći da realizuje obrazovni sistem ako nema partnere,“ objašnjava Zolnjan. 

Ko kontroliše primenu strategija?

 Onaj ko je i kreira, dakle nacionalni savet.  Advokat Veljko Milić navodi da je donošenje strategija pravo nacionalnog saveta i da bi on trebalo da teži njihovom usvajanju jer bi to trebalo da bude u njegovom interesu.

 Zakonom nisu predviđene sankcije za slučaj da strategija nije doneta.  

„Jedina garancija da će strategija biti sprovedena je nacionalni savet koji je tu strategiju usvojio. Apsurdno bi bilo da se strategija donosi kako bi bila mrtvo slovo na papiru. Ukoliko to ipak bude slučaj, pripadnici određene nacionalne manjine, nezadovoljni ovom činjenicom, mogli bi da na narednim izborima za nacionalne savete podrže neke druge liste koje bi sprovele mere iz strategije,“ navodi Milić.

Svetlana Zolnjan objašnjava da implementaciju same strategije kontroliše sam nacionalni savet, ali da je ipak jasno utvrđena hijerarhija kontrole. 

„Do dana današnjeg se piše izveštaj u okviru realizacije akcionih planova koji su na državnom nivou. Naravno i mi učestvujemo u pisanju izveštaja. Mi ga usmerujemo prema ministarstvu koji ga kao objedinjeni izveštaj prezentuje na svaka tri meseca, gde opet imamo prilike da dodajemo svoje sugestije i smernice,“ navodi naša sagovornica.

About the author

Sanja Đorđević and Anna Berediová

Add Comment

Click here to post a comment

Komentár

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Reklama

PoTYkajme si! PODCAST

PoTYkajme si! PODCAST

PODKAST Storyteller

PODKAST “Na ivici”

PODPORA V ROKU 2022 – PODŠKA U 2022.

E-KNIHA ZADARMO!

PARTNERI

Newsletter Storyteller