Lokalna samouprava je dužna da se pitanjem elementarnih nepogoda bavi pre, tokom i nakon njihovog pojavljivanja

Prošlo je nešto više od dve nedelje od superćelijskih oluja, kojima smo svedočili i na teritoriji opštine Bački Petrovac. Situacija u Gložanu, Magliću i Bačkom Petrovcu je manje-više normalizovana. Ipak, ove vremenske neprilike donele su i brojna pitanja, naprimer, koje su sve nadležnosti i obaveze lokalne samouprave u slučaju elementarnih nepogoda? Do odgovora na ovo, ali i druga pitanja, pokušali smo da dođemo u Opštini Bački Petrovac, ali na naša novinarska pitanja, koja smo poslali još 24. jula, Opština nije odgovorila, iako je posao novinara/ke da postavlja pitanja od interesa za javnost, a dužnost funkcionera da na njih odgovaraju.

Između ostalih, na nekoliko opštinskih mejl adresa poslali smo i dva posebno važna pitanja od interesa za javnost: da li Opština Bački Petrovac ima lokalni plan smanjenja rizika od katastrofa i koliko je budžetskih sredstava opredeljeno za smanjenje rizika od katastrofa, odnosno za saniranje posledica elementarnih nepogoda? Odgovori do danas nisu stigli.

Ipak, Stalna konferencija gradova i opština za Storyteller pojašnjava neke od nadležnosti i obaveze lokalnih samouprava u oblasti smanjenja rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama. Prema SKGO, lokalna samouprava je dužna da se pitanjem elementarnih nepogoda (odnosno smanjenja rizika od katastrofa) bavi i pre njihovog nastanka, odnosno u fazi planiranja i pripreme, u toku i neposredno nakon pojavljivanja neke katastrofe ili elementarne nepogode, kao i u fazi obnove nakon elementarne nepogode.

U kojim situacijma, posebno ako imamo na umu superćelijske oluje kakve su nas zadesile u prethodnom periodu, lokalna samouprava (JLS), odnosno predsednik opštine/gradonačelnik može/treba da proglasi vanrednu situaciju na celoj ili delu svoje teritorije?

 SKGO:  Vanredna situacija se proglašava kada su rizici i pretnje ili nastale posledice katastrofe po stanovništvo, materijalna i kulturna dobra ili životnu sredinu takvog obima i intenziteta da njihov nastanak ili posledice nije moguće sprečiti ili otkloniti redovnim delovanjem nadležnih organa i službi, zbog čega je za njihovo ublažavanje i otklanjanje neophodno upotrebiti posebne mere, dodatne snage i sredstva uz pojačan režim rada (čl. 38. Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju varednim situacijama).

Konkretno, u slučaju ovakvih elementarnih nepogoda, kao što je oluja, vanredna situacija se proglašava ukoliko su posledice takve da se ne mogu otkloniti redovnim delovanjem nadležnih organa i službi, odnosno da su za njihovo otklanjanje potrebna dodatna sredstva i angažovanje dodatnih snaga. 

Vanrednu situaciju proglašava predsednik opštine, odnosno gradonačelnik na obrazloženi predlog nadležnog Štaba za vanredne situacije. U praksi, to znači da Štab za vanredne situacije (preko svojih stručnih tela) mora sagledati stanje na svojoj teritoriji i utvrditi da li postoje razlozi za proglašenje vanredne situacije, obrazložiti predlog i uputiti ga predsedniku opštine/gradonačelniku, koji onda donosi Odluku o proglašenju vanredne situacije (na delu teritorije ili celoj teritoriji – u zavisnosti od zahvaćenosti teritorije nepogodom, stepena oštećenja i dr.)

Koje su sve nadležnosti i obaveze lokalne samouprave u slučaju elementarnih nepogoda?

 SKGO:  Nadležnosti jedinice lokalne samouprave definisane su Zakonom o smanjenju rizika od katastofa i upravljanju vanrednim situacijama (član 29.), podzakonskim aktima koji iz njega proističu (Uredba o sastavu, načinu, i organizaciji rada štabova za vanredne situacije i sl.), ali i Zakonom o obnovi nakon elementarne i druge nepogode, Zakonom o lokalnoj samoupravi, lokalnim aktima iz oblasti smanjenja rizika od katastrofa i civilne zaštite i sl.

Najopštije rečeno, lokalna samouprava je dužna da se pitanjem elementarnih nepogoda (odnosno smanjenja rizika od katastrofa) bavi i pre njihovog nastanka, odnosno u fazi planiranja i pripreme (donošenjem i primenom planskih akata – Procene rizika od katastrofa, Plana zaštite i spasavanja, Plana smanjenja rizika od katastrofa i dr.), u toku i neposredno nakon pojavljivanja neke katastrofe ili elementarne nepogode (operativna faza u kojoj glavnu ulogu ima štab za vanredne situacije lokalne samouprave koji koordinira rad subjekata i snaga smanjenja rizika od katastrofa i primenjuje mere i aktivnosti na ublažavanju posledica i zaštiti štićenih vrednosti – života i zdravlja ljudi, ekonomije/ekologije i kritične infrastrukture), kao i u fazi obnove nakon elementarne nepogode (oporavak nakon elementarne nepogode, uspostavljanje vitalnih funkcija od javnog značaja i sl.).

Za opasnosti, odnosno rizike i katastrofe, krucijalna je uloga lokalne samouprave u preventivnoj fazi, odnosno preduzimanje preventivnih mera da se ublaže ili smanje rizici. Tu lokalna samouprava kroz donošenje i primenu planskih dokumenata vrši identifikaciju, analizu i procenu rizika, planira mere odgovora, odnosno mere zaštite i spasavanja svih štićenih vrednosti, kao i mere smenjenja rizika od katastrofa (strukturne i nestrukturne – izgradnja i poboljšanje infrastrukture, ulaganje u edukaciju, osnaživanje snaga sistema smanjenja rizika od katastrofa, pre svega civilne zaštite i slično).

Kada nastane katastrofa ili elementarna nepogoda, JLS preduzima mere iz svoje nadležnosti predviđene Planom zaštite i spasavanja, sa akcentom na živote i zdravlje ljudi i njihovo normalno funkcionisanje, kao i vraćanje u svakodnevni život nakon nepogode. Štab za vanredne situacije JLS prikuplja podatke o stanju na terenu – obim i razmere elementarne nepogode, veličina zahvaćene teritorije, kao i informacije o angažovanim snagama, itd.

Za opasnosti, odnosno rizike i katastrofe, krucijalna je uloga lokalne samouprave u preventivnoj fazi, odnosno preduzimanje preventivnih mera da se ublaže ili smanje rizici. Tu lokalna samouprava kroz donošenje i primenu planskih dokumenata vrši identifikaciju, analizu i procenu rizika, planira mere odgovora, odnosno mere zaštite i spasavanja svih štićenih vrednosti, kao i mere smenjenja rizika od katastrofa (strukturne i nestrukturne – izgradnja i poboljšanje infrastrukture, ulaganje u edukaciju, osnaživanje snaga sistema smanjenja rizika od katastrofa, pre svega civilne zaštite i slično).

Da li u ovakvim slučajevima lokalna samouprava može/ima obavezu da nadoknadi štetu nastalu tokom elementarne nepogode?

 SKGO:  Lokalna samouprava, ukoliko to nije drugačije propisano lokalnim aktima, nema obavezu nadoknade štete, kao ni sama država, već se vrši pružanje pomoći građanima i privrednim subjektima koji su pretrpeli elementarne nepogode. U skladu sa pozitivnom praksom, nadoknada štete vrši se kod osiguravajućih društava, ukoliko je imovina i poslovanje bilo osigurano.

Lokalna samouprava svojim odlukama može predvideti mogućnosti pružanja pomoći građanima u slučaju pretrpljene štete nakon elementarnih nepogoda, i za to mora imati opredeljena sredstva u budžetu.

Kada je u pitanju pružanje pomoći nakon elementarne nepogode, najčešće se misli na pomoć koju preko svojih programa pomoći i obnove obezbeđuje Vlada preko Ministarstva za javna ulaganja. Zakonom o obnovi nakon elementarne i druge nepogode se uređuje postupak obnove i pružanje pomoći građanima i privrednim subjektima koji su pretrpeli materijalnu štetu usled elementarnih i drugih nepogoda. Dakle, Zakonom se uređuje postupak pružanja pomoći građanima i privrednim subjektima zasnovan na načelu solidarnosti, a ne naknade štete nastale usled dejstva elementarne i druge nepogode.

U najkraćem, kad Vlada proglasi elementarnu nepogodu, i donese Državni program pomoći i obnove, fokus dešavanja prelazi na jedinicu lokalne samouprave u kojoj jedinica lokalne samouprave bez odlaganja obrazuje potreban broj komisija koje vrše procenu štete nastale nakon elementarne i druge nepogode na stvarima građana u skladu sa aktom kojim se uređuje jedinstvena metodologija za procenu štete od elementarnih i drugih nepogoda, a koji donosi Vlada. Nakon toga, JLS objavljuje javni poziv građanima da prijave nastalu štetu,i postupak pružanja pomoći pokreće se prijavom štete. Nakon postupka prijave štete, opštinske/gradske komisije koje je formirala JLS kreću sa procesom procene nastale štete.

Šteta se procenjuje u skladu sa aktom kojim se uređuje jedinstvena metodologija za procenu štete od elementarnih i drugih nepogoda, a koji donosi Vlada .

Zapisnike o proceni štete, kroz proces stručne verifikacije vrši Ministarstvo za javna ulaganja, a nakon toga se u JLS sprovodi postupak za utvrđivanje prava na državnu pomoć i donošenje odluke o priznanju prava na državnu pomoć. Nakon žalbenog postupka, koji traje 15 dana, vrši se isplata državne pomoći primaocima.

Zakon o smanjenjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama u čl. 16 govori da lokalne samouprave treba da donesu Plan smanjenja rizika od katastrofa, a ujedno u čl. 29 da planira i obezbedi budžetska sredstva za smanjenje rizika od katastrofa. Kakvo je činjenično stanje i realna praksa u lokalnim samoupravama?

 SKGO:  Što se tiče Plana smanjenja rizika od katastrofa, nemamo informaciju koliko lokalnih samouprava ima donesen Plan, koji proizilazi iz tretmana rizika navedenog u lokalnoj Proceni rizika od katastrofa. Plan smanjenja rizika od katastrofa treba da sadrži sve strukturne i nestrukturne mere koje je potrebno sprovesti, kao i izvore finansiranja sprovođenja tih mera.

U lokalnim samoupravama u kojima je Procenom rizika identifikovan visok nivo određenih rizika, predviđen je tretman koji podrazumeva značajna ulaganja, što bi trebalo da se prelije u Plan smanjenja rizika kroz mere i aktivnosti, sa obezbeđenim sredstvima.