Društvo

Lokalna samouprava je dužna da se pitanjem elementarnih nepogoda bavi pre, tokom i nakon njihovog pojavljivanja

nadležnost

Prošlo je nešto više od dve nedelje od superćelijskih oluja, kojima smo svedočili i na teritoriji opštine Bački Petrovac. Situacija u Gložanu, Magliću i Bačkom Petrovcu je manje-više normalizovana. Ipak, ove vremenske neprilike donele su i brojna pitanja, naprimer, koje su sve nadležnosti i obaveze lokalne samouprave u slučaju elementarnih nepogoda? Do odgovora na ovo, ali i druga pitanja, pokušali smo da dođemo u Opštini Bački Petrovac, ali na naša novinarska pitanja, koja smo poslali još 24. jula, Opština nije odgovorila, iako je posao novinara/ke da postavlja pitanja od interesa za javnost, a dužnost funkcionera da na njih odgovaraju.

Između ostalih, na nekoliko opštinskih mejl adresa poslali smo i dva posebno važna pitanja od interesa za javnost: da li Opština Bački Petrovac ima lokalni plan smanjenja rizika od katastrofa i koliko je budžetskih sredstava opredeljeno za smanjenje rizika od katastrofa, odnosno za saniranje posledica elementarnih nepogoda? Odgovori do danas nisu stigli.

Ipak, Stalna konferencija gradova i opština za Storyteller pojašnjava neke od nadležnosti i obaveze lokalnih samouprava u oblasti smanjenja rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama. Prema SKGO, lokalna samouprava je dužna da se pitanjem elementarnih nepogoda (odnosno smanjenja rizika od katastrofa) bavi i pre njihovog nastanka, odnosno u fazi planiranja i pripreme, u toku i neposredno nakon pojavljivanja neke katastrofe ili elementarne nepogode, kao i u fazi obnove nakon elementarne nepogode.

U kojim situacijma, posebno ako imamo na umu superćelijske oluje kakve su nas zadesile u prethodnom periodu, lokalna samouprava (JLS), odnosno predsednik opštine/gradonačelnik može/treba da proglasi vanrednu situaciju na celoj ili delu svoje teritorije?

 SKGO:  Vanredna situacija se proglašava kada su rizici i pretnje ili nastale posledice katastrofe po stanovništvo, materijalna i kulturna dobra ili životnu sredinu takvog obima i intenziteta da njihov nastanak ili posledice nije moguće sprečiti ili otkloniti redovnim delovanjem nadležnih organa i službi, zbog čega je za njihovo ublažavanje i otklanjanje neophodno upotrebiti posebne mere, dodatne snage i sredstva uz pojačan režim rada (čl. 38. Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju varednim situacijama).

Konkretno, u slučaju ovakvih elementarnih nepogoda, kao što je oluja, vanredna situacija se proglašava ukoliko su posledice takve da se ne mogu otkloniti redovnim delovanjem nadležnih organa i službi, odnosno da su za njihovo otklanjanje potrebna dodatna sredstva i angažovanje dodatnih snaga. 

Vanrednu situaciju proglašava predsednik opštine, odnosno gradonačelnik na obrazloženi predlog nadležnog Štaba za vanredne situacije. U praksi, to znači da Štab za vanredne situacije (preko svojih stručnih tela) mora sagledati stanje na svojoj teritoriji i utvrditi da li postoje razlozi za proglašenje vanredne situacije, obrazložiti predlog i uputiti ga predsedniku opštine/gradonačelniku, koji onda donosi Odluku o proglašenju vanredne situacije (na delu teritorije ili celoj teritoriji – u zavisnosti od zahvaćenosti teritorije nepogodom, stepena oštećenja i dr.)

Koje su sve nadležnosti i obaveze lokalne samouprave u slučaju elementarnih nepogoda?

 SKGO:  Nadležnosti jedinice lokalne samouprave definisane su Zakonom o smanjenju rizika od katastofa i upravljanju vanrednim situacijama (član 29.), podzakonskim aktima koji iz njega proističu (Uredba o sastavu, načinu, i organizaciji rada štabova za vanredne situacije i sl.), ali i Zakonom o obnovi nakon elementarne i druge nepogode, Zakonom o lokalnoj samoupravi, lokalnim aktima iz oblasti smanjenja rizika od katastrofa i civilne zaštite i sl.

Najopštije rečeno, lokalna samouprava je dužna da se pitanjem elementarnih nepogoda (odnosno smanjenja rizika od katastrofa) bavi i pre njihovog nastanka, odnosno u fazi planiranja i pripreme (donošenjem i primenom planskih akata – Procene rizika od katastrofa, Plana zaštite i spasavanja, Plana smanjenja rizika od katastrofa i dr.), u toku i neposredno nakon pojavljivanja neke katastrofe ili elementarne nepogode (operativna faza u kojoj glavnu ulogu ima štab za vanredne situacije lokalne samouprave koji koordinira rad subjekata i snaga smanjenja rizika od katastrofa i primenjuje mere i aktivnosti na ublažavanju posledica i zaštiti štićenih vrednosti – života i zdravlja ljudi, ekonomije/ekologije i kritične infrastrukture), kao i u fazi obnove nakon elementarne nepogode (oporavak nakon elementarne nepogode, uspostavljanje vitalnih funkcija od javnog značaja i sl.).

Za opasnosti, odnosno rizike i katastrofe, krucijalna je uloga lokalne samouprave u preventivnoj fazi, odnosno preduzimanje preventivnih mera da se ublaže ili smanje rizici. Tu lokalna samouprava kroz donošenje i primenu planskih dokumenata vrši identifikaciju, analizu i procenu rizika, planira mere odgovora, odnosno mere zaštite i spasavanja svih štićenih vrednosti, kao i mere smenjenja rizika od katastrofa (strukturne i nestrukturne – izgradnja i poboljšanje infrastrukture, ulaganje u edukaciju, osnaživanje snaga sistema smanjenja rizika od katastrofa, pre svega civilne zaštite i slično).

Kada nastane katastrofa ili elementarna nepogoda, JLS preduzima mere iz svoje nadležnosti predviđene Planom zaštite i spasavanja, sa akcentom na živote i zdravlje ljudi i njihovo normalno funkcionisanje, kao i vraćanje u svakodnevni život nakon nepogode. Štab za vanredne situacije JLS prikuplja podatke o stanju na terenu – obim i razmere elementarne nepogode, veličina zahvaćene teritorije, kao i informacije o angažovanim snagama, itd.

Za opasnosti, odnosno rizike i katastrofe, krucijalna je uloga lokalne samouprave u preventivnoj fazi, odnosno preduzimanje preventivnih mera da se ublaže ili smanje rizici. Tu lokalna samouprava kroz donošenje i primenu planskih dokumenata vrši identifikaciju, analizu i procenu rizika, planira mere odgovora, odnosno mere zaštite i spasavanja svih štićenih vrednosti, kao i mere smenjenja rizika od katastrofa (strukturne i nestrukturne – izgradnja i poboljšanje infrastrukture, ulaganje u edukaciju, osnaživanje snaga sistema smanjenja rizika od katastrofa, pre svega civilne zaštite i slično).

Da li u ovakvim slučajevima lokalna samouprava može/ima obavezu da nadoknadi štetu nastalu tokom elementarne nepogode?

 SKGO:  Lokalna samouprava, ukoliko to nije drugačije propisano lokalnim aktima, nema obavezu nadoknade štete, kao ni sama država, već se vrši pružanje pomoći građanima i privrednim subjektima koji su pretrpeli elementarne nepogode. U skladu sa pozitivnom praksom, nadoknada štete vrši se kod osiguravajućih društava, ukoliko je imovina i poslovanje bilo osigurano.

Lokalna samouprava svojim odlukama može predvideti mogućnosti pružanja pomoći građanima u slučaju pretrpljene štete nakon elementarnih nepogoda, i za to mora imati opredeljena sredstva u budžetu.

Kada je u pitanju pružanje pomoći nakon elementarne nepogode, najčešće se misli na pomoć koju preko svojih programa pomoći i obnove obezbeđuje Vlada preko Ministarstva za javna ulaganja. Zakonom o obnovi nakon elementarne i druge nepogode se uređuje postupak obnove i pružanje pomoći građanima i privrednim subjektima koji su pretrpeli materijalnu štetu usled elementarnih i drugih nepogoda. Dakle, Zakonom se uređuje postupak pružanja pomoći građanima i privrednim subjektima zasnovan na načelu solidarnosti, a ne naknade štete nastale usled dejstva elementarne i druge nepogode.

U najkraćem, kad Vlada proglasi elementarnu nepogodu, i donese Državni program pomoći i obnove, fokus dešavanja prelazi na jedinicu lokalne samouprave u kojoj jedinica lokalne samouprave bez odlaganja obrazuje potreban broj komisija koje vrše procenu štete nastale nakon elementarne i druge nepogode na stvarima građana u skladu sa aktom kojim se uređuje jedinstvena metodologija za procenu štete od elementarnih i drugih nepogoda, a koji donosi Vlada. Nakon toga, JLS objavljuje javni poziv građanima da prijave nastalu štetu,i postupak pružanja pomoći pokreće se prijavom štete. Nakon postupka prijave štete, opštinske/gradske komisije koje je formirala JLS kreću sa procesom procene nastale štete.

Šteta se procenjuje u skladu sa aktom kojim se uređuje jedinstvena metodologija za procenu štete od elementarnih i drugih nepogoda, a koji donosi Vlada .

Zapisnike o proceni štete, kroz proces stručne verifikacije vrši Ministarstvo za javna ulaganja, a nakon toga se u JLS sprovodi postupak za utvrđivanje prava na državnu pomoć i donošenje odluke o priznanju prava na državnu pomoć. Nakon žalbenog postupka, koji traje 15 dana, vrši se isplata državne pomoći primaocima.

Zakon o smanjenjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama u čl. 16 govori da lokalne samouprave treba da donesu Plan smanjenja rizika od katastrofa, a ujedno u čl. 29 da planira i obezbedi budžetska sredstva za smanjenje rizika od katastrofa. Kakvo je činjenično stanje i realna praksa u lokalnim samoupravama?

 SKGO:  Što se tiče Plana smanjenja rizika od katastrofa, nemamo informaciju koliko lokalnih samouprava ima donesen Plan, koji proizilazi iz tretmana rizika navedenog u lokalnoj Proceni rizika od katastrofa. Plan smanjenja rizika od katastrofa treba da sadrži sve strukturne i nestrukturne mere koje je potrebno sprovesti, kao i izvore finansiranja sprovođenja tih mera.

U lokalnim samoupravama u kojima je Procenom rizika identifikovan visok nivo određenih rizika, predviđen je tretman koji podrazumeva značajna ulaganja, što bi trebalo da se prelije u Plan smanjenja rizika kroz mere i aktivnosti, sa obezbeđenim sredstvima.

O autorovi/ke & O autoru/ki

Vladimíra Dorčová Valtnerová

Volim život, novinarstvo i digitalno vreme. Zato sam i postala transmedijalna pripovedačica. Pre toga sam od 2013. do 2017. bila odgovorna urednica nedeljnika „Hlas ljudu“ i njegovog online izdanja. Od januara 2009. do februara 2013. bila sam koordinatorka Odbora za informisanje Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine. U periodu od 2005 – 2008 radila sam kao novinarka, urednica i voditeljka u slovačkoj redakciji TV Vojvodina.
Od oktobra 2008 do aprila 2013 bila sam predsednica Asocijacije slovačkih novinara. Od 1995 – 2000 i 2010 – 2012 bila je članica redakcije omladinskog časopisa „Vzlet“. Dobitnica sam Godišnje nagrade časopisa „Vzlet“ za 2002. godinu, nagrade „Vladimir Dorča“ za 2013. godinu, "Jan Makan st." za 2016., koje dodeljuje Asocijacija slovačkih novinara i godišnje nagrade NDNV-a za izveštavanje u medijima na jezicima nacionalnih manjina i za interkulturalnost u medijima za 2017. U sadašnjosti sarađujem sa časopisom "Nový život" kao članica redakcije, i sa organizacijama, kao što je Nezavisno društvo novinara Vojvodine, čija sam članica, Novosadskom novinarskom školom, časopisom "Politikon" i dr. Sa porodicom živim, stvaram i radujem sa životu u Magliću.

Pridaj komentár & Dodaj komentar

Click here to post a comment

Komentár

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.