Search and Hit Enter

Najveći uspeh virtuoza Nemanje Radulovića je to što se budi srećan

To što se budi srećan i nasmejan je njegov najveći uspeh. Nemanja Radulović, srbsko-francuski violinista je umetnik, koji teži širenju granica klasične muzike. Uzbudljivom virtuoznošću ispoljava jedinstvenu energiju, kojom spaja i osvaja ljude.

Muzički put niškog violiniste počeo je da se razvija već u ranom detinjstvu. Kako saznajemo u razgovoru sa njim, već sa dve godine je sa sobom uvek nosio mali radio i pevajući zabavljao prijatelje, koji su kod njih dolazili. Jednog dana ga je mama odvela u muzičku školu da proveri dali ima sluha. Posle testiranja su profesori predložili violinu i tako je sve počelo. Tako je počela da se razvija jedinstvenost muzičkog izražavanja sada već renomiranog umetnika.

U vašim interpretacijama je klasična muzika isprepletana sa raznim žanrovima. Kako nastaju ove kombinacije, šta vas inspiriše?

„Prvenstveno volim klasičnu muziku zato što je razumem i zato što je duža od drugih pesama i komada. Omogućava da se prožive neke stvari, koje su malo dublje. Ali, sa druge strane, sa orkestrom volimo da sviramo i tradicionalnu muziku, jer ona je baza svim tim kompozitorima, koji su stvarali pre dvesta, trista godina. Na ovaj način putujemo kroz razne kulture, kroz razne epohe, kroz klasičnu muziku spajajući je sa tradicionalnom.“

Koliko je po vama potrebna prisutnost muzike u našim životima? Može li nam pružiti energiju, na neki način menjati svet na bolje?

„Nama muzičarima to tako i deluje. Za mene muzika nije posao. Za mene je muzika ono što me čini srećnim, ono što me hrani, ono što me spusti kada sam malo ljut ili iznerviran. Muzika uvek može da me nekako očisti. I dušu i telo. Nadam se da ljudi iz kompozicija koje sviramo mogu bar na kratko da osete energiju i dobročinstvo, koje muzika pruža.

Ne samo muzika, već bilo koja vrsta umetničke kreativnosti je svima potrebna. Potrebna nam je zato što se tako pronalazimo, a kada smo u saglasnosti sa samim sobom, onda smo dobri i sa drugima. To je balans, koji je jako bitno da se nađe.“

Vaša dela su puna emocija. Da li je u njima i deo toga što proživljavate?

„Svaki umetnik ustvari povezuje to kroz šta prolazi, kodira emocije kroz muziku. To ide jedno sa drugim.“

Kakav je osećaj kada vidite da ste svojim stvaralaštvom dopreli do ljudi?

„Kada zatvorim oči imam utisak da sam na potpuno drugom mestu. Nekad da sam sam u svoj sobi, a nekad kada sviram pred malom intimnom salom, imam utisak da je to sala od deset hiljada ljudi. Mašta može da nas odvede na neko drugo mesto, ali ipak na kraju koncerta je ta komunikacija sa publikom divna. Ljudi uglavnom kažu „hvala vam za ono što ste nam dali“, ali nisu svesni koliko su i oni nama dali. I mi isto dobijamo od publike neverovatno puno, zato je ta razmena mnogo lepa.“

Najnoviji album objavljen za izdavačku kuću Deutsche Grammophon se zove „Baika“. Kako je „Baika“ nastala?

„Jako sam želeo da snimim Khachaturian-ov koncert za vilionu i Šeherezadu Rimski-Korsakova u novom aranžmanu Aleksandra Sedlara. Ljudi i partneri, koji su radili na tom disku su doprineli tome da sve bude bajkovito. Od jedne želje je tako ispala bajka. Zato i album nosi ovaj naziv.“

Nemanja Radulović i njegova Baika / Izvor: You Tube
Nekoliko godina već svirate na vilioni iz 19. veka. Kakav je osećaj davati novi život nečem tako starom i vrednom?

„Razmišljam o tome, ko je sve svirao na ovoj violini i gde je proputovala pre nego što je došla do mene. Kroz muziku pokušavam da idem tamo, da osetim kako su oni nekada živeli, zbog čega su na taj način komponovali. Sviranjem na njoj pokušavam da ih dovedem u naše vreme.“


Pročitajte i članak Želimir Žilnik: Istorija čovečanstva je istorija migracije


Šta smatrate za svoj najveći uspeh?

„Kada se probudim ja se uglavnom smejem. Ne svaki dan, naravno imam i ja žute minute kada mi ne ide, ali 90 odsto vidim život kao nešto lepo, kao veliku šansu koju smo dobili da budemo ovde i provedemo to neko vreme zajedno, da li kroz muziku, razgovore sa prijateljima, kroz druženje. Mislim da je uspeh u današnje vreme da se osećaš srećnim.“


Nemanja Radulović kreće u novu sezonu sa novim izazovima i novim putovanjima. Čeka ga turneja u Aziji i Australiji. Kako je na kraju razgovora rekao, ima i drugih planova i želja, ali to što mu je već nekoliko godina bitno, jeste da živi u trenutku i da proživi svaki momenat.

Nemanja Radulović je rođen 1985. godine u Nišu. Studirao je na Fakultetu umetnosti i muzike u Beogradu, Saarlandes Hochschule fur Musik und Theatre u Saarbruckenu, Stauffer akademiju u italijanskoj Cremoni i svetski poznatom pariskom Konzervatorijumu.

Održao je hiljade koncerata i osvojio brojna priznanja. Priznanje za njegov rad u klasičnoj muzici uključuje i francusku nagradu Victoires de la musikue u kategoriji Internacionalno otkriće godine (2005), kao i nagrade ELLE Stile za muzičara 2015. godine. Pobednik je više međunarodnih takmičenja za violinu, poput Josepha Joachima u Hanoveru, George Enescua u Bukureštu i Stradivariusa u Cremoni. Takođe je vlasnik počasnog doktorata Univerziteta umetnosti u Nišu.

Radulović je sve aktivniji recitalista u međunarodnim krugovima. Tako je nastupao na uglednim mestima, kao što su njujorški Carnegie Hall, amsterdamski Concertgebouv, Berlinska Filharmonija, oba Salle Pleiel i Theatre des Champs-Elisees u Parizu, atinski Megaron, tokijska Suntori Hall, Teatro Colon u Buenos Airesu i Recital centar u Melbournu u Australiji. Njegovi brojni recital partneri uključuju Marielle Nordmann, Laure Favre-Kahn i Susan Manoff. Nastupa i sa svojim „zaraznim“, visokoenergetskim ansamblom The Devils’ Trills i njegovim komornim orkestrom Double Sens.

Naslovna fotografija: Vanja Keser / Južne vesti


Sviđa Vam se ovaj članak? Podržite nas!

Želite da dobijate zanimljive članke na mejl? Prijavite se na newsletter.

No Comments

Komentár

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.