Naša kultura otpora: “Kada se pojavi neko ko uzurpira demokratiju, odgovor je otpor i građanska pobuna” (3/6)

Kultura otpora je sastavni deo građanskih vrednosti, na šta u razgovoru za „Storyteller“ podseća i politikolog prof. dr Duško Radosavljević, redovni profesor na Fakultet za pravne i poslovne studije „Dr Lazar Vrkatić“ u Novom Sadu. Radosavljević je i predsednik Vojvođanske politikološke asocijacije (VPA) i glavni i odgovorni urednik časopisa “Politikon”.

Šta je u srži kultura otpora?

D. R.: „Kultura otpora je sastavni deo građanskih vrednosti. Onog trenutka kada dolazi do „kratkog spoja“ u razumevanju između političke klase, posebno one koja obnaša vlast, i građanskog društva, kojem su uskraćene evidentne slobode kojima ostvaruje svoj status – sloboda izražavanja, mediji, nemogućnost civilno-društvenog organizovanja, pa to povezano sa „trulošću“ države i administracije – korupcija, nepotizam, neznanje, nekompetentnost i posvemošnja ideološka jalovost, javlja se nužnost raskida sa nosiocima mandata tako ostvarenog razvoja države i društva. Kultura otpora je odgovor građanskog društva na tendencije pretvaranja države i društva u autoritarnu strukturu.“

Kako gledate na njenu važnost, na važnost njenog postojanja?

D. R.: „„Da vetra nema, pauci bi nebo premrežili!“ Nijedno društvo ne može biti toliko sigurno u sebe da će stalno cvetati zanosni cvetovi demokratije. Demokratija je kao vožnja automobila – svaki put kada okrenete ključ, vi polažete ispit. A u toku vožnje zavisite i od onih koji nisu baš spremni da poštuju sva pravila. Znači, u javnom i političkom životu imamo takve pojave nepoštovanja demokratskih načela koja se pretvaraju u potiranje celokupne demokratije kao načina organizovanja političkog života u zajednici. U takvoj situaciji građani su vlasni, a i dužni da brane svoju demokratiju, kao zalog budućnosti. Jer, u modernim društvima suveren je građanin; građanin nema kome delegirati svoje neotuđivo pravo! Zato, kada se pojavi neko ko uzurpira demokratiju, odgovor je otpor i građanska pobuna!

Kako sa politikološkog aspekta gledate na prisutnost kulture otpora u umetnosti?

D. R.: „Tu nisam optimista. Umetnost i kultura kao „ničim sputane“ oblasti, osim umetničke intervencije, jesu permanentne pobune za više slobode, vazduha, sunca, lepote, ljubavi… Otpor je tu individualan, snagom jakih umetničkih vizija, dela i ostvarenja se pomeraju granice slobode i usvajanja novih saznanja. Delo bez jakih umetničkih sadržaja neće lako „pozvati“ na pobunu, na promenu stava. Ne treba očekivati da umetnici menjaju svet umesto građanstva. Umetnici mogu pomoći građanima u pobuni, građani je moraju izneti na svojim plećima.“

Ostanimo još malo pri umetnosti. Da li otpor građana prvo postaje vidljiv u umetnosti, a tek onda nastaje oslobođenje i „prezentacija“ otpora u javnosti od strane pojedinaca?

D. R.: „Mislim da to nije tako. Ne rade to umetnici prvi – oni to stalno rade. Otpor nastaje u različitim sferama javnosti, posebno u redovima intelektualaca – ljudi koji su prosto „zaduženi“ da budu kontra! Da budu velika opomena bahatosti, apatiji, neznanju i nekulturi. Kod otpora je bitno da se vidi da su svi delovi društva protiv; nema tu eksluzivnosti određenih slojeva.“

Šta sa političkog aspekta znače ili govore protesti, koji se trenutno dešavaju u Srbiji – i politički, i ekološki?

D. R.: „U ovoj zemlji nijedan društveni podsistem nije u dobrom stanju! Protesti sublimiraju želju da se „nesrećno stanje naše“ (Svetozar Marković), nakon trideset godina višepartizma više ne evidentira, nego da se hitno rešavaju mnogobrojni problemi, jer je dno vrlo, vrlo blizu. Razorena društvena struktura se mora temeljito pretresti i reorganizovati, jer će bez obzira na političku vlast generirati iste, verovatno još strašnije društvene sukobe u zemlji. U toj sistuaciji neće biti nade da se ostvari smisleniji razvoj društva i političke zajednice.Č

Serijal novinarskih tekstova i intervjua pod nazivom “Naša kultura otpora” nastao je u produkciji portala “Storyteller” i finansijski ga nije podržala nijedna ustanova, organizacija ili pojedinac.