Search and Hit Enter

Naša kultura otpora: Sociološka kategorija i sastavni deo građanskog društva (1/6)

Kultura otpora i neslaganja poslednjih godina biva sve vidljivija ne samo u gradovima Evropske unije i Amerike, već i u Srbiji. U našoj zemlji je ona odavno postala sociološka kategorija, o čemu svedoče svi protesti, koji su se događali ili događaju od 2000. godine, pa do danas.

Kako kaže kulturološkinja i profesorka Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu Milena Dragićević Šešić, kultura otpora se zasniva na pravu čoveka na pobunu kako protiv autoritarnih sistema, tako i za stvaranja prostora sloboda za iskazivanje manjinskih  mišljenja i osećanja:

Milena Dragićević Šešić / Foto: iz arhive M. D. Š.

“XX vek je uspeo da donese niz povelja koja garantuju ljudska prava na kulturu, na izražavanje sopstvenih mišljenja i uverenja. Ipak, kraj XX veka donosi prevlast populističkih politika koje manipulacijama osećanjima straha, ugroženog nacionalnog identiteta, stvara ksenofobna društva u kojima ima sve manje prava na manjinska i drugačija mišljenja, a demokratija – tj. volja većine se uzimaju kao izgovor da bi se terorizirala manjina i nametalo jedno mišljenje,” kaže Dragićević Šešić i dodaje:

“Upravo zato je važno boriti se za ostvarivanje prava na različitost, na otpor ujednačavanju i nasilnoj homogenizaciji.”

Kraj XX veka donosi prevlast populističkih politika koje manipulacijama osećanjima straha, ugroženog nacionalnog identiteta, stvara ksenofobna društva u kojima ima sve manje prava na manjinska i drugačija mišljenja, a demokratija – tj. volja većine se uzimaju kao izgovor da bi se terorizirala manjina i nametalo jedno mišljenje.

Dr Milena Dragićević Šešić

Kulturološkinja Aleksandra Đurić Bosnić objašnjava da rodno mesto kulture otpora je stanje neslobode.

„ U istorijama civilizacija i kultura svaka tiranija, svaki uzurpatorski autoritet i svaki represivni, ideološki i politički sistem imali su svoje tačke sloma, pokretane pobunom, otporom i nepristajanjem, kao svesnim destrukcijama zadatog smisla u egzistenciji, etici, estetici… Od arhetipskih matrica i mitologija do autokratskih režima i totalitarističkih poredaka i pretenzija u 20.veku, kultura otpora je ugrađena u naše psihološke kodove i naše mogućnosti izbora,“ kaže Đurić Bosnić.

Aleksandra Đurić Bosnić / Foto: iz arhive A. Đ. B.

U svakom trenutku slobodni smo da biramo, naglašava Đurić Bosnić. „Takvi izbori su jednako i naše krize, onda kada zahtevaju mobilizaciju naše hrabrosti i volje da se odupremo, suprotstavimo i pobunimo, i naše šanse – da osvojimo slobodu kao ljudskom biću imanentno pravo, ili je povratimo onda kada je to pravo na bilo koji način osujećeno. Kako je nemoguće biti delimično slobodan, jednom nogom u slobodi a drugom u prisili, kultura otpora se prepoznaje po svojim atributima – beskompromisnosti i akciji u pravcu željenog cilja, osvajanja slobode, bilo da je reč o ideološkoj, političkoj, rasnoj, polnoj, umetničkoj…“

Kako je nemoguće biti delimično slobodan, jednom nogom u slobodi a drugom u prisili, kultura otpora se prepoznaje po svojim atributima – beskompromisnosti i akciji u pravcu željenog cilja, osvajanja slobode, bilo da je reč o ideološkoj, političkoj, rasnoj, polnoj, umetničkoj…

Dr Aleksandra Đurić Bosnić

Vremena jednako pamte svoje nasilnike i diktatore, baš kao i rodonačelnike kulture otpora ili pobune, naglašava Đurić Bosnić i dodaje:

„Otpor generisan u polju kulture nastupa onda kada su ugroženi čovek i njegovo pravo da misli i govori, kada su obrisane granice između zadate stvarnosti i zadatog smisla i onoga što zaista jeste, u ime ideološkog koda ili političkog imperativa. Kultura i kulturni sistemi izumiru upravo onda kada do mere sopstvenog utihnuća, ne odgovore otporom na represiju i diktate loših paradigmi.

Kultura otpora je sastavni deo građanskih vrednosti

Politikolog Duško Radosavljević kulturu otpora posmatra kao sastavni deo građanskih vrednosti. „Onog trenutka kada dolazi do „kratkog spoja“ u razumevanju između političke klase, posebno one koja obnaša vlast, i građanskog društva, kojem su uskraćene evidentne slobode kojima ostvaruje svoj status – sloboda izražavanja, mediji, nemogućnost civilno-društvenog organizovanja, pa to povezano sa „trulošću“ države i administracije – korupcija, nepotizam, neznanje, nekompetentnost i posvemošnja ideološka jalovost, javlja se nužnost raskida sa nosiocima mandata tako ostvarenog razvoja države i društva,“ kaže Radosavljević.

Duško Radosavljević / Foto: MC – www.mc.rs

On takođe naglašava da je kultura otpora odgovor građanskog društva na tendencije pretvaranja države i društva u autoritarnu strukturu.

Onog trenutka, kada dolazi do „kratkog spoja“ u razumevanju između političke klase i građanskog društva, javlja se nužnost raskida sa nosiocima mandata tako ostvarenog razvoja države i društva.

Prof. Dr Duško Radosavljević

Politikolog Boris Varga pojašnjava da kada je reč o društveno-političkom aspektu, otpor je pre svega odgovor na neku vrstu sistemskog pritiska ili prinude na pojedince, specifične grupe ili zajednicu u celini.

Boris varga / Foto: Veronika Vujačić

„Najčešći uzrok pritisaka su interesne sfere i vrše ga vlast ili pojedine grupe. Eskalacija pritisaka i prinuda tada prerasta u teror raznih vrsti sa fatalnim ishodom i nasiljem. Otpor je važan da bi se preventivno delovalo, zaustavilo ili trajno otklonilo takvu bilo koju vrstu nasilja,“ kaže Varga.


Kulturni otpor deo koncepta ustavnog liberalizma, koji je svojstven istoriji zapadne civilizacije, a koji teži da zaštiti autonomiju i dostojanstvo pojedinca od raznih prinuda – države, crkve ili društva.

Dr Boris Varga

On dodaje da je politički, a samim tim i kulturni otpor deo koncepta ustavnog liberalizma, koji je svojstven istoriji zapadne civilizacije, a koji teži da zaštiti autonomiju i dostojanstvo pojedinca od raznih prinuda – države, crkve ili društva Taj, kako ga Zakarija naziva, svežanj sloboda ne mora uvek ići zajedno sa proceduralnom izbornom demokratijom, već može biti deo vladinih ciljeva.

Kultura otpora i umetnici

Umetnost, pored različitih pristupa pri njenom pojašnjavanju, se definiše kao ljudsku delatnost ili proizvod čiji cilj jeste stimulisanje ljudskih čula i ljudskog uma i duha sa namerom da se prenesu emocije i/ili ideja. 

 “Umetnost i umetnici imaju važnu ulogu u borbi za ostvarivanje prava na različitost, na otpor ujednačavanju i nasilnoj homogenizacij. Umetnost može da šalje poruku koja lakše od političke stiže do različitih grupa javnosti,” kaže Milena Dragićević Šešić i dodaje:

“Setimo se projekata Mrđana Bajića. Yugomuzej u vremenu kada je Jugoslovensko nasleđe bilo omraženo, ili projekta „Ko je odgovoran – ja sam odgovoran“…  Odgovoran za rat, međunacionalnu mržnju, kolone izbeglica… Dah teatar kreće sa svojim pacifističkim, antiratnim predstavama. Neki prolaznici na Trgu republike u to leto 1992. su se krstili i čudili – jer većina je bila u nacionalnoj euforiji, ratnom raspoloženju – glas razlike i otpora se nije čuo u javnosti sve dok ga umetnici nisu učinili „glasnim“ – dostupnim.”

Svetlana Gaško / Foto: Danijela Pavlovičova

Mlada rediteljka Svetlana Gaško, koja se posle studija na Fakultetu dramskih umetnosti u Banskoj Bistrici u Slovačkoj vratila u Srbiju, na kulturu otpora gleda kao na puku potrebu ljudi da se nešto promeni.

“Imala sam sedam godina kad sam prvi put čula za reč “otpor”. Nisam posebno razumela šta to znači, ali to nije menjalo činjenicu da se nešto počelo dešavati. U vazduhu se osećala želja za promenom. Ljudi su šetali i protestovali protiv režima Slobodana Miloševića, koji je bio nedemokratski, represivan i želje građana su samo to i bile- želje,” kaže Gaško.

Ako hoćemo da se sistem transformiše, ne možemo i ne smemo da se vraćamo na već viđene raskrsnice.

Svetlana Gaško

Ne bih otpor nazivala buntom, revoltom, nego pukom potrebom da se nešto promeni na bolje. Ljudima je dosta laganja, obmanjivanja, dosta im je lopovluka i zagađivanja svega što vladajuća vlast uzme u svoje ruke. Namerno ne govorim u prošlom vremenu, jer isto to se događa i danas,” pojašnjava svoj stav mlada rediteljka. “Da se ne lažemo, nije ni predhodna vlast bila bog zna šta, isto tako su krali i obmanjivali svoje ljude. Po mom skromnom mišljenju, ako hoćemo da se sistem transformiše, ne možemo i ne smemo da se vraćamo na već viđene raskrsnice.”


Serijal novinarskih tekstova i intervjua pod nazivom “Naša kultura otpora” nastao je u produkciji portala “Storyteller” i finansijski ga nije podržala nijedna ustanova, organizacija ili pojedinac.

No Comments

Komentár

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.