Search and Hit Enter

Naša kultura otpora: “Ako hoćemo da se sistem transformiše, ne možemo i ne smemo da se vraćamo na već viđene raskrsnice. ” (6/6)

Kultura otpora je deo građanskih vrednosti, za koji se često na svojstveni način kroz analizu, vrednovanje ili kritiku bori umetnost. Upravo zato na temu kulture otpora pričamo sa mladom slovačkom rediteljkom Svetlanom Gaško, koja je tek nedavno režiju diplomirala u Banskoj Bistrici u Slovačkoj. Svetlana je jedna od tih malo ljudi, koji su ipak odlučili da se posle studija u inostranstvu vrate u Srbiju.

Šta znači kultura otpora za vas, šta predstavlja ova pojava, ponašanje…?

S. G.: „Imala sam sedam godina kad sam prvi put čula za reč “otpor”. Nisam nešto posebno razumela šta to znači, ali to nije menjalo činjenicu da se nešto počelo dešavati. U vazduhu se osećala želja za promenom. Ljudi su šetali i protestovali protiv režima Slobodana Miloševića, koji je bio nedemokratski, represivan i želje građana su samo to i bile – želje. Ne bih otpor nazivala buntom, revoltom, nego pukom potrebom da se nešto promeni na bolje. Ljudima je dosta laganja, obmanjivanja, dosta im je lopovluka i zagađivanja svega što vladajuća vlast uzme u svoje ruke. Namerno ne govorim u prošlom vremenu, jer isto to se događa i danas. Da se ne lažemo, nije ni predhodna vlast bila bogzna šta, isto tako su krali i obmanjivali ljude. Ako hoćemo da se sistem transformiše, ne možemo i ne smemo da se vraćamo na već viđene raskrsnice. Iskreno, češće sam u svom životu od ljudi čula “Beži odavde!” nego “Ostani”. Studirala sam u Slovačkoj, i život tamo jeste lakši, uglavnom što se tiče materijalnih prihoda, lakše je doći do posla, studentima su obezbeđeni poslovi itd. Ali što se tiče politike, cenzure medija, korupcije, kupovine diploma i titula najviših funkcionera, sve je to, kako se kod nas kaže, ista bagra.“

Studirala sam u Slovačkoj, i život tamo jeste lakši, uglavnom što se tiče materijalnih prihoda, lakše je doći do posla, studentima su obezbeđeni poslovi itd. Ali što se tiče politike, cenzure medija, korupcije, kupovine diploma i titula najviših funkcionera, sve je to, kako se kod nas kaže, ista bagra.

Svetlana Gaško

Zašto je otpor, ili kultura otpora važna za uređeno društvo?

S. G.: „Kultura otpora jeste važna, jer zahvaljujući tome dolazi do preispitivanja. Bertrand Russell je rekao: “Tragično je što su glupaci toliko sigurni, a mudri puni sumnje.” Zašto sam navela ovaj citat? Poenta je u tome da svaki čovek na planeti, bez obzira koje mu je zanimanje, ne može nikako napredovati ako nije samokritičan. Isto važi i za nas umetnike, isto važi i za programere, isto bi trebalo da važi i za političare. Sve je uvek u stalnom pokretu. Ne možemo mi da se krećemo kad naši najviši funkcioneri stoje, to jedno s drugim neide. A kako najbolje unazaditi društvo? Rijaliti emisijama, lažnim vestima, cenzurom medija i ponavljanjem jedne te iste stvari. Sve je to stvar manipulacije s ljudima. Kultura otpora se bori i protiv toga. Lakše je nama mladima, koji možemo sve te stvari da pogledamo online, na internetu. Ali baba koja živi sama, sa mačkom i jednim televizorom, kako ona može da zna šta se dešava?“

Svetlana Gaško: „Lakše je nama mladima, koji možemo sve te stvari da pogledamo online, na internetu. Ali baba koja živi sama, sa mačkom i jednim televizorom, kako ona može da zna šta se dešava?“ / Foto: Pexels

Kako se kultura otpora manifestuje u našoj umetnosti kod nas, i u našem društvu, a kako u svetu?

S. G.:Najozbiljnija kritika društva je oduvek bila politička satira. To je način na koji je najlakše kritikovati glupost. Nušić je tako radio, Kesić tako radi. Neke stvari treba ismejati, jer time gube na težini. Problem je u tome, što naši političari ne vole negativan publicitet pa makar on bio i satiričan. Ali definitivno je lakše neku ozbiljnost prevesti preko humora, tako se osećamo i mi bolje a i ljudi se više smeju. Što se tiče sveta, Youtube je platforma koju još uvek nije moguće kontrolisati onoliko koliko je moguće kontrolisati televiziju. U Srbiji to još uvek nije toliko zastupljeno, ali smatram da će u budućnosti Youtube postati dominantna platforma, bilo za informisanje, ili kačenje političko satiričnog materijala, konkretno u Srbiji. Nedavno sam sa još troje kolega umetnika, srećom mogu da ih nazovem i prijateljima (Martin Kulik, Ivan Sabo, Milan Macak) osnovala Youtube kanal D.N.O- Do not obey, koji za sada ima političko satirički karakter i kroz kratke skečeve pokušavamo da adresujemo na lokalne probleme Kisačana (naprimer problem sa Lisjem i kisačkim grobljem), ali i na probleme koji se tiču cenzure medija, manipulacije medija itd. Cilj nam je da to bude kanal pun humora i nečeg smešnog, ali u isto vreme i ozbiljnog.“

Da li otpor građana prvo kreće, odnosno da li postaje vidljiv u umetnosti, da li umetnici artikulišu otpor ili bunt u javnosti (među prvima) a tek onda nastaje oslobođenje i „prezentacija“ otpora u javnosti od strane pojedinaca?

S. G.: „Smatram da da. Umetnost je uvek odražavala društvene probleme. Bilo da je u pitanju pozorište, ili neki drugi oblik umetnosti. Naprimer Banksy je jedan od umetnika koji svoj revolt izražavaju putem street art, iliti grafiti umetnosti. Tako je postao “lice” jedne generacije. To me dovodi do zaključka da je ljudima uvek lakše da izraze svoje nezadovoljstvo ako već ima neko ko to radi. Nekako je manje straha prisutnog kad znamo da nismo sami.“

Kao mlada rediteljka, da li u zajednici Slovaka u Vojvodini primećujete kulturu otpora u umetnosti, možda i društvu – tokom istorije, i u sadašnjosti?

S. G.: „Što se tiče Slovaka, umetnost koja je kod nas najviše zastupljena je folklor. Barem imam osećaj da je momentalno tako. Pozorište jeste aktivno, ali ne u tolikoj meri kao folklor. Pozorište nije ni toliko finansirano kao folklor. Pozorište je najviše “cenzurisano” ne dobijanjem finansijske pomoći, jer koristi reč kao glavno sredstvo izražavanja. Rečju je lakše kritikovati nego plesom, folklorom. Puno Slovaka su danas članovi vladajuće stranke, ali o tome neću da pričam, jer ne mislim da zaslužuju moju pažnju…“

Šta sa kulturološkog/političkog aspekta znače ili govore protesti, koji se trenutno dešavaju u Srbiji – i politički, i ekološki?

S. G.: „Govore da je dosta. Dosta. Protesti imaju moju punu podršku i sama imam želju da odem da šetam sa svim tim ljudima koji više ne žele da ćute. Nadam se da ćemo uspeti.“


Serijal novinarskih tekstova i intervjua pod nazivom Naša kultura otpora” nastao je u produkciji portala “Storyteller” i finansijski ga nije podržala nijedna ustanova, organizacija ili pojedinac.

No Comments

Komentár

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.