Aleksandra Muhova studentkinja je druge godine Filozofskog fakulteta. Ona sa još jednom koleginicom čini celu “godinu” na Odseku za slovački jezik i književnost. Mali broj studenata na ovoj katedri nije novost, jer na njoj znanje usavršava ne više od petnaestak studenata i studentkinja. Međutim, ranije se nije dešavalo da se baš niko ne pojavi na prijemnom ispitu.
Ne može se pokazati kažiprstom šta je konkretan uzrok ove pojave, ali šefica ovog odseka prof. dr Jasna Uhlarik , skreće pažnju na nekoliko faktora. Navodi da se sa ovakvim nedostatkom sreću i ostale humanističke nauke. Interesovanje za društvene nauke opada na globalnom nivou. Na nivou zemlje, svi fakulteti se bore sa smanjenim brojem studenata zbog depopulacije.
Podsećamo da je slovačka zajednica je za 10 godina izgubila ceo Bački Petrovac. Dobar deo mladih odlučuje se da svoje obrazovanje nastavi u matičnoj zemilji, pa je prirodno da će se pomenuta pojava oslikati i na ovaj fakultet.
“Mi ne možemo da utičemo ni na čiji izbor. Svako treba da studira ono što želi, čime će se baviti celog života” skreće pažnju Uhlarik.
Međutim, na fakultetu ne sede se skrštenih ruku. Radi se na promociji celog fakulteta u srednjim školama, organizuju se dani otvorenih vrata, sarađuje sa institucijama čiji je zadatak negovanje manjinskih jezika. Jedna takva saradnja je Nacionalnim savetom slovačke nacionalne manjinem (NSSNM), koji omogućava stipendije za sve studente i studentkinje ovog smera, potvrđuju u Odboru za obrazovanje NSSNM.
Svi studenti i studentkinje sa kojima smo razgovarali naveli su da im stipendija nije bila motiv za upis, ali im je dosta pomogla. Ona je prethodne školske godine iznosila 5.000 dinara mesečno i to na 10 meseci.
“Na moju odluku, da upišem slovakistiku nije uticala stipendija, jer i kada sam upisala našu gimnaziju u Petrovcu, bila sam odlučna, da će slovački jezik biti moj izbor. Od Nacionalnog saveta smo prošle godine dobili jednokratnu stipendiju,” kaže Aleksandra Muhova .
Kako izgleda studiranje?
Muhova ustaje rano. Svi koji su studirali Filozofski fakultet u Novom Sadu nerado se sećaju nastave stranog jezika koja počinje pre nego što se prvi petlovi oglašavaju. Prosekom ocena u srednjoj školi zaradila je mesto u studentskom domu što joj je veliko olakšanje, jer ne mora da brine o prevozima, naročito kada pada kiša ili sneg.
“Predavanja traju često do kasno uveče, mada ima dana kada ih imam samo ujutru i onda imam ceo dan slobodan. Sve zadatke koje dobijemo na vežbama volim odmah da pređem kada se vratim u svoju sobu,” prepričava nam Muhova svoj dan.
Nakon završenih obaveza pije kafu sa kolegama i koleginicama sa smera, odmara ili piše za omladinski časopis “Vzlet”. Čita poeziju, recituje i voli svaki vid umetnosti. Introvert je pa je rad u malim grupama za nju predstavljao veliki stres. “Na početku je izgledalo da se nikada neću opustiti ali kako se približio kraj akademske godine, moj stres i nervoza su nestali,” prepričava ova studentkinja.
S druge strane, apsolvent osnovnih studija Vladimir Ededi u malim grupama vidi samo prednost. Gradivo se lakše savlada, jer je u manjoj grupi uvek prisutna vrsta interakcije, koja u većim grupama nije.
“Na neki način, student je primoran da se aktivira u nastavi čak i kada mu je neki predmet dosadan. Iako se to na prvi pogled čini kao mana, pre ili kasnije će to svakako biti od koristi,” navodi ovaj student.
Šta posle?
“Ovo pitanje je nekada u meni izazivalo tugu, jer sam mislila da ću se pokajati zbog svog izbora fakulteta. Ali sam vremenom shvatila, da kada postoji trud i želja, posao se uvek nađe,” priča Muhova.
Ededi smatra da je lingvistika nedovoljno cenjena. Kaže da ljudi kojima društvene nauke nisu bliske najčešće govore da je njihovo proučavanje besmisleno, jer su nešto što se podrazumeva i čemu nije potrebna prevelika pažnja.
“Kroz učenje jezika, čovek sem usavršavanja u izražavanju, obogaćivanja sopstvenog vokabulara i razumevanja funkcije i važnosti jezika, ima mogućnost i da upozna istoriju jednog naroda i njegovu kulturu,” staje u odbranu lingvistike ovaj apsolvent.
Iako se smatra da diploma sa titulom filologa koristi samo kao ukras na zidu, šefica odseka Jasna Uhlarik kaže da se nakon diplomskog rada vrlo brzo potpiše i ugovor o radu. Nastavu slovačkog jezika mogu da drže samo master filolozi, dok se sa osnovnim akademskim studijama radno mesto može naći u medijima, izdavačkim kućama, kulturnim institucijma, a može se raditi i kao sudski tumač.
Jan Andrašik osim što piše svoj master rad, radi i na lokalnoj televiziji kao voditelj. Dok je studirao, usavršavao se na svim poljima pa veruje da može da se uklopi bilo gde. Primamljiv mu je rad u prosveti ali bi voleo i da se bavi književnošću.“Videću gde će me život odvesti,” kaže on.
Zašto je važan za zajednicu?
Odsek za slovakistiku je ključan u očuvanju i razvijanju slovačkog književnog jezika, navodi Jasna Uhlarik. “Ovde se slovački kao književni jezik razvija na najvišem nivou,” kaže ona.
Vladimir Ededi dodaje da je negovanje kako slovačkog, tako i drugih manjinskih jezika u Srbiji jako važno jer znači čuvanje kulturnog identiteta tih naroda. Aleksandra Muhova ističe da svi studenti i studentkinje slovakistike imaju isti cilj – da nešto urade kako bi sačuvali svoj jezik.
“Potrebno je da postoje i ljudi, koji prevode udžebenike, sudski prevodioci, voditelji, nastavnici, profesori, rukovodioci raznih institucija. Ako se nastavi ovim tempom, za par godina će biti vrlo teško da se slovački jezik očuva na nivou, na kojem je danas,” zaključuje ova studentkinja.
Add Comment