U poslovnom svetu ceni se tačnost. Nepoštovanje radnog vremena ili stalno kašnjenje na sastanke stvara lošu sliku o zaposlenom, ali i preduzeću za koje radi. Mnogo je pravila poslovnog bontona koja propisuju način oblačenja, komunikacije, odnosa sa kolegama i klijentima, ponašanja na sastancima, odgovoranja na mejlove i telefonske pozive.
Neka od tih pravila deo su osnovnog vaspitanja i kulture ponašanja, ali ima i onih koja treba naučiti ukoliko želimo da važimo za profesionalca u svom poslu.
Koliko je važan poslovni bonton mnogi preduzetnici i njihovi zaposleni često uvide tek kada dođu u kontakt sa saradnicima iz inostranstva, kaže profesor Zoran Punoševac, predsednik Agencije za kvalitet i standardizaciju Srbije. Već dve decenije, on obučava o poslovnom bontonu i razvoju profesionalizma u preduzećima.
🎧 Poslušajte REFLEKTOR, Storytellerov podkast, u kojem svake druge srede govorimo o preduzetništvu i dobrim poslovnim idejama na lokalu. 👇
“Ukoliko radimo sa inostranim partnerima, imam više primera gde možemo sebe da dovedemo u neprijatnu situaciju. Radio sam dosta sa arapskim zemljama i ukoliko na sastanku, formalnog ili neformalnog karaktera, sedite prekrštenih nogu tako da se vidi đon obuće, to je teška uvreda za saradnike iz arapskog sveta. Ili recimo ako kasnite na sastanak sa Amerikancima, to je za njih velika uvreda, za razliku od arapskog sveta gde možete i po pola sata da kasnite, jer i oni kasne” – navodi primere Punoševac.
Da bismo za nekoga rekli da je profesionalac u svom poslu, šta je potrebno da poseduje? Da li su stručnost i znanje dovoljni?
Zoran Punoševac: Stručnost mnogo znači, ali pored stručnosti, postoje mnogi segmetni i elementi koje neko mora da poseduje. Sve je džabe ukoliko ne posedujete manire poslovanja i kodekse ponašanja. Kod profesionalizma nema improvizacije, već treba raditi po pravilima koja su propisana. Ako posetimo jednu poslovnu organizaciju, profesionalnost možemo da vidimo po tome da li zaposleni poseduju viši nivo znanja koje se odnosi na njihovo ponašanje, poslovnu komunikaciju, kodeks oblačenja, imaju etiku ponašanja, timski rad i primenjuju zakonske propise i pravila.
Na svojim predavanjima govorite o opštim i zlatnim pravilima poslovnog bontona. Koja su to pravila?
Zoran Punoševac: Pravila poslovnog bontona doprinose kreiranju dobre pozicije našeg preduzeća u očima partnera i klijenata. Preporuka poslovnog bontona je da kod poslovnih razgovora nikada ne treba pričati o privatnom životu, religiji i politici. Mi ne znamo ko sedi sa druge stane. Treba da znamo kako da uspostavimo dobre odnose sa kolegama na poslu, sa rukovodiocem, kao i sa našim poslovnim partnerima. Mnoge organizacije propisuju svoje kodekse ponašanja i oblačenja. S obzirom na to da sam ocenjivač sistema kvaliteta, ja uvek gledam tri stvari kod organizacije: uljudnost i ponašanje portira, u velikim sistemima ponašanje sekretarice i čistoću u prostorijama koje se ređe koriste. Kodeks ponašanja podrazumeva i timski rad gde se znaju uloge članova tima.
Osim nepoznavanja pravila poslovnog bontona, šta još može biti razlog neprofesionalnog ponašanja?
Zoran Punoševac: Smeta mi kada vidim određene greške i neprofesionalnost u poslovnim odnosima i smatram da se te greške najčešće prave jer ne uvažavamo dovoljno interese i osećanja druge strane. Ne idemo mi na šalter pošte ili banke zato da bismo traćili vreme, već zato što imamo neku potrebu i nema razloga da dobijemo nadobudan odgovor, sa povišenim tonom. Kineska poslovica kaže: ko ne zna da se smeje, ne treba da se igra trgovca. Potrebno je da budemo tolerantni, ljubazni i učtivi. A sve se to vežba.
Koje primere neprofesionalnog ponašanja biste izdvojili?
Zoran Punoševac: Za mene je najveći problem nejavljanje na telefon. Nekada su sekretarice bile naučene da, kada im se predstavite, odgovore: samo da vidim da li je direktor tu. Bio sam u situaciji da pitam da li je direktor na petom spratu, a vi na prizemlju. To ostavlja ružnu sliku. Pravila ponašanja propisuju da nikada ne obećavate ono što ne možete da ispunite i nikada ne obećavajte u ime organizacije. Na zapadu, ukoliko telefon zvoni duže od tri puta, računa se da je to neozbiljna firma. Zamislite, odete u kancelariju nekog direktora, kažete mu ‘dobar dan’ a on kucka poruke na telefonu i ne okreće pogled prema vama. Šta možete zaključiti, da li je to dobar manir poslovnog ponašanja? Zaista nije.
Da li su poslovni bonton i razvoj profesionalizma teme kojima se naši preduzetnici i preduzetnice bave?
Zoran Punoševac: Ovo su oblasti koje se slabo izučavaju u školama i na fakultetima. Zato je neformalno obrazovanje važno. Nisam siguran da znamo kvalitetno da objasnimo preduzetnicima šta dobijaju ukoliko kvalitetno izučavaju ovu materiju. Često čujem odgovor ‘nemam vremena za to’ ali moramo na tome da radimo. Poslodavac je taj koji treba da sedne sa svojim zaposlenim i da planira obuke. Normalno da osoba koja radi u prodaji i nabavci mora da zna pravila komunikacije, poslovnog bontona i ponašanja. Mnogi smatraju ‘lako ćemo to, sešćemo, popićemo piće i rešti problem‘. Ima i toga, ali nije uvek tako. U poslu treba biti vešt, sa znanjem. Tačno se zna kako se pripremaju poslovni sastanci, zna se ko šta i kada priča, zna se redosled postavljanja pitanja.
Šta savetujete vlasnicima i vlasnicama preduzeća i njihovim zaposlenim?
Zoran Punoševac: U poslovnom bontonu i ponašanju se kaže: bilo gde da se nađete, o preduzeću za koje radite bi trebalo pričati u superlativu, a probleme koje imate, zakažite sastanak i iskažite svoje probleme, zahteve. Svaki rukovodilac koji nije sujetan, a ima takvih, on će da vas sasluša i učiniće nešto povodom toga. Pravilno nagrađivanje je važno, a kažnjavanje nikada javno, već u četiri oka i ne kažnjavanje već ukazivanje.
Pridaj komentár & Dodaj komentar