Nesvakidašnji čovek

NVO sektor dopušta greške i sve se uči u momentu, smatra aktivistkinja u nevladinom sektoru Nevena Brdarić iz Sombora

Nevena Brdarić

Nevena Brdarić iz Sombora, studentkinja treće godine Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i aktivistkinja u nevladinom sektoru, smer agroekonomija, ne samo da priča, već i živi nesvakidašnju životnu priču i kroz kulturnu i suptilnu komunikaciju i delovanje u nevladinom sektoru čini ovaj svet boljim mestom za život.

„Od rođenja u Kraljevu preko odrastanja u Somboru i Mokrinu, kao i uz majku vaspitačicu i oca vojno lice, podjednako sam upoznavala srbijanske, lalinske i bunjevačke običaje, te bonton i vojničku disciplinu. Čini mi se da me je to izgradilo u osobu čiji razum prihvata i u visokom stepenu toleriše tuđe navike, sposobnosti i verovanja,“ počinje priču o sebi Nevena Brdarić i nastavlja:

„Bila sam dete puno energije i želje za znanjem što sam kasnije, uz pomoć mojih roditelja, usmerila ka profesionalnom plivanju, školovanju i putovanjima. Po uzoru na mog dedu Dragoljuba, sanjala sam o sportskim visinama, o Olimpijadi i mnogobrojnim medaljama, no tek što sam postala član reprezentacije Srbije, zdravlje je popustilo i morala sam da se udaljim od bazena. Ljubav prema vodi postoji i danas,“ kaže ona.

Završila je Gimnaziju „Veljko Petrović“ u Somboru, bila je član arheološke i istorijske sekcije, te predsednica učeničkog parlamenta. O sebi još kaže da je oduvek volela organizaciju i poštovanje hijerarhije. 

„Trenutno izučavam agrarnu politiku i mogućnost podizanja pojedinih voćnih vrsta u Vojvodini, ali moram priznati, vrlo je nezgodno usklađivati fakultetske obaveze sa temama koje me istinski interesuju – a to je simbolizam italijanske visoke renesanse. Tokom života sam naučila da je balans neophodan i da nas samo višak obaveza spasava od nezaustavljivog nazadovanja. Sada se trudim da posvećujem dovoljno pažnje i poljoprivredi, sportu te istoriji umetnosti.

Tokom života sam naučila da je balans neophodan i da nas samo višak obaveza spasava od nezaustavljivog nazadovanja.

Nevena Brdarić
Predstavljanje projekta Danube for Peace / Foto> iy arhive N. B.

Nevena je aktivna u nevladinom sektoru i trenutno je predsednica inicijative za osnivanje Rotarakt kluba „Dunav za mir“ (Danube for Peace), objašnjavajući da Rotarakt pripada porodici Rotarija.

„Naš klub ima za cilj promovisanje ciljeva održivog razvoja Agende 2030 UN, s posebnim osvrtom na cilj 4, zadatak 7 – celoživotno kvalitetno obrazovanje. Za sada, u klubu održavamo sastanke i planiramo aktivnosti kao što su „Korpa solidarnosti“ i radionice, gde bismo prenosili naše znanje o temama koje interesuju mlade,“ kaže Nevena.

Ali Nevena Brdarić nije angažovana samo u ovom klubu. Članica je i Ekološkog udruženja „Zeleni Sad“, u timu za preduzetništvo i cirkularnu ekonomiju. „S obzirom na sve veća zagađenja životne sredine i svakodnevni nemar ljudi, odlučila sam da se aktiviram i u ovom segmentu sa željom da zajedno sa prijateljima promenimo makar delić nečije svesti o važnosti čiste vode, štetnosti mikroplastike itd.

Zaveštanje za budućnost“ – osnivanje Rotary community corps-a i predstavljanje Neveninog kluba u osnivanju / Foto: iz arhive N.B.

Mladi u nevladinom sektoru

„Zainteresovanost mladih za nevladin sektor i učešće u nevladinim organizacijama varira od širine zajednice, u kojoj žive. Često vidim i čujem od mladih da imaju volje, ali nemaju hrabrosti da bilo šta pokrenu ukoliko potiču iz manjih sredina,“ kaže Nevena. „Selo, njegovo stanovništvo i njihovi stavovi često nemaju razumevanja za inovacije, za stilove života, koji ne uključuju stupanje u brak u ranim 20-tim godinama itd. U Somboru sam se prvi put susrela sa NVO sektorom kroz razne treninge i radionice u organizaciji Somborskog edukativnog centra i još tada sam im se divila i bila zahvalna što u relativno maloj sredini, imaju energiju za promenom.“

U razgovoru sa Nevenom Brdarić prirodno se nametnulo i pitanje zašto se odlučila da bude deo NVO sektora.

„Razlog jeste jednostavan – ne pronalazim odgovore na pitanja u obrazovnom sistemu, niti smatram da me formalno obrazovanje može pripremiti za kasnije prepreke. NVO sektor dopušta greške i sve se dešava/uči u momentu.

NVO sektor dopušta greške i sve se dešava/uči u momentu.

Nevena Brdarić
Nevena (prva sleva) je učestvovala i na projektu Laboratorija socijalnih inovacija u organizaciji CEKOS-a iz Sonte / Foto: CEKOS
Nevena (prva sleva) je učestvovala i na projektu Laboratorija socijalnih inovacija u organizaciji CEKOS-a iz Sonte / Foto: CEKOS

Sa Nevenom smo se srele nedavno u Sremskim Karlovcima i to na projektu Mirovni fosil – Prva laboratorija društvenih inovacija za mir u AP Vojvodini.

„Za mene su socijalne inovacije pojednostavljenje već postojećih sistema ili optimizacija vremena, truda i finansija. Čini mi se da je internet najviše doprineo u oblasti socijalnih inovacija. Interesantno mi je koliko se naš rad može olakšati uz njih,“ kaže Nevena i dodaje:

„Učestvovala sam u mnogobrojnim projektima čiji je cilj bio da se osmisli inovacija, ali nažalost ni jedna od njih nije ugledala svetlost dana. Mislim da je to generalni problem – nemanje hrabrosti, volje i ambicije da se sve što je razrađeno u razgovoru ili zapisano na papir stvarno odradi i ostvari. Možda dosta utiče i sumorna svakodnevnica i bombardovanje medija o prilično rasplinjujućim temama,“ smatra naša sagovornica.

Socijalna komponenta u biznisu, privredi, odnosno na tržištu ima izuzetan značaj s obzirom da tržišta, sisteme i biznise čine ljudi , smatra Nevena Brdarić.

„Ukoliko ne umemo da budemo deo tima, radimo osamljeno, tvrdoglavo ne prihvatajući tuđe konstruktivne kritike – ne možemo očekivati napredak kako u korporativnom tako i u privatnom svetu,“ kaže ona i dodaje:

„Imam sreću što sam praksu za fakultet odrađivala u jednoj somborskoj zadruzi, gde je kolektiv bio prava utopija! Mislim da je plodotvorno stvarati timove/kolektive izmešanih generacija, jer pojedinac ili jedna generacija samostalno ne može sagledati širinu problema odnosno prepreke koju je potrebno prevazići.“

Vladimíra Dorčová Valtnerová

Volim život, novinarstvo i digitalno vreme. Zato sam i postala transmedijalna pripovedačica. Pre toga sam od 2013. do 2017. bila odgovorna urednica nedeljnika „Hlas ljudu“ i njegovog online izdanja. Od januara 2009. do februara 2013. bila sam koordinatorka Odbora za informisanje Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine. U periodu od 2005 – 2008 radila sam kao novinarka, urednica i voditeljka u slovačkoj redakciji TV Vojvodina.
Od oktobra 2008 do aprila 2013 bila sam predsednica Asocijacije slovačkih novinara. Od 1995 – 2000 i 2010 – 2012 bila je članica redakcije omladinskog časopisa „Vzlet“. Dobitnica sam Godišnje nagrade časopisa „Vzlet“ za 2002. godinu, nagrade „Vladimir Dorča“ za 2013. godinu, "Jan Makan st." za 2016., koje dodeljuje Asocijacija slovačkih novinara i godišnje nagrade NDNV-a za izveštavanje u medijima na jezicima nacionalnih manjina i za interkulturalnost u medijima za 2017. U sadašnjosti sarađujem sa časopisom "Nový život" kao članica redakcije, i sa organizacijama, kao što je Nezavisno društvo novinara Vojvodine, čija sam članica, Novosadskom novinarskom školom, časopisom "Politikon" i dr. Sa porodicom živim, stvaram i radujem sa životu u Magliću.

O autorovi/ke & O autoru/ki

Vladimíra Dorčová Valtnerová

Volim život, novinarstvo i digitalno vreme. Zato sam i postala transmedijalna pripovedačica. Pre toga sam od 2013. do 2017. bila odgovorna urednica nedeljnika „Hlas ljudu“ i njegovog online izdanja. Od januara 2009. do februara 2013. bila sam koordinatorka Odbora za informisanje Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine. U periodu od 2005 – 2008 radila sam kao novinarka, urednica i voditeljka u slovačkoj redakciji TV Vojvodina.
Od oktobra 2008 do aprila 2013 bila sam predsednica Asocijacije slovačkih novinara. Od 1995 – 2000 i 2010 – 2012 bila je članica redakcije omladinskog časopisa „Vzlet“. Dobitnica sam Godišnje nagrade časopisa „Vzlet“ za 2002. godinu, nagrade „Vladimir Dorča“ za 2013. godinu, "Jan Makan st." za 2016., koje dodeljuje Asocijacija slovačkih novinara i godišnje nagrade NDNV-a za izveštavanje u medijima na jezicima nacionalnih manjina i za interkulturalnost u medijima za 2017. U sadašnjosti sarađujem sa časopisom "Nový život" kao članica redakcije, i sa organizacijama, kao što je Nezavisno društvo novinara Vojvodine, čija sam članica, Novosadskom novinarskom školom, časopisom "Politikon" i dr. Sa porodicom živim, stvaram i radujem sa životu u Magliću.

Pridaj komentár & Dodaj komentar

Kliknite ovde da ostavite komentar

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.