Od kuvanih obroka do reči podrške – solidarnost sa studentima jača nego ikad

Stiže obaveštenje da je studentima i studentkinjama Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, koji su u blokadi, potrebna kuvana hrana, voda i druge namirnice. Ubrzo se javljaju Zorana, Selma i Nataša. Pripremiće peciva, pice i pitu od jabuke i bundeve. Pridružuju im se i druge sugrađanke, već spremne da kuvaju za studente. Posle nekoliko sati javljaju da su kuvani obroci dostavljeni do FTN-a. 

Ovako, složno i efikasno, već mesec dana na društvenoj mreži Fejsbuk funkcioniše grupa “Novosađanke studentima”. Grupa broji preko 4000 članica i članova i stalno se uvećava. Svi imaju zajednički cilj – da budu  podrška studentima u blokadi i obezbede im hranu i potrebne namirnice. 

Dejana Viliš je jedna od najaktivnih članica grupe. Kaže da je prve dve sedmice kuvala svaki dan, nekada i po tri različita jela, a iz njene kuhinje do fakulteta je dnevno dolazilo oko 50 obroka. 

“Meni je ova grupa vratila veru u ljude. Svi znamo u kakvom vremenu živimo i ljudi su sve negativniji, ali nas je ovo pokrenulo na pozitivan način” – govori Dejana. 

Fokusirani su samo na ono zbog čega je grupa i osnovana, pa logistika funkcioniše besprekorno. Dovoljno je da studenti jave šta im nedostaje i vrlo brzo kreće kupovina namirnica, kuvanje i dostava. Lako se dogovaraju. Ako neko nema mogućnost da hranu odveze do fakulteta, uvek ima spremnih da preuzme tu obavezu. 

“Ništa se ne duplira. Ljudi prate grupu, pišu za studente kojeg fakulteta će da pripremaju, tako da svi dobiju potrebnu hranu. Ukoliko neko ne kuva, javi da će kupiti namirnice, pa onda druga članica nešto pripremi. Takođe, uvek ima neko ko može da odveze hranu do fakuleta” – kaže Dejana. 

Zauzvrat od studenata dobijaju veliku zahvalnost, često ispisanu u vidu poruke koja glasi: “Hvala vam što znamo da nismo sami.”  

Talas solidarnosti koji su pokrenuli studenti nastavlja da se širi. Brojni prosvetni radnici, umetnici, građani i građanke različitih zanimanja imaju potrebu da pruže podršku studentima i da tako iskažu svoj jasan stav. Uradili su to i poljoprivrednici, članovi Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije, koji su u tri navrata kuvali za studente.

“U ovim teškim vremenima jedino ta ljudskost može da nas vrati na pravi put. Ljudi treba da shvate da je važno da pomažemo i stojimo jedni uz druge. Samo tako možemo da idemo u normalnu budućnost” – smatra Jan Ferko, poljoprivrednik iz Kisača. 

Poljoprivrednici će, kaže Ferko, biti uz studente u svakoj njihovoj akciji i odluci. Ljudi moraju da se osmele, a snaga je, kaže, uvek u zajedništvu.

“Polako, treba vremena. Jednu akciju podrži određen broj ljudi, sledećoj se priključe i drugi koji vide šta se dešava, pa razmisle i zapitaju se šta se to dešava” – govori Jan Ferko.

“Mladi su nosioci promene, istine i pravde”

Na ulicama, uz studente sve je veći broj građana. Tako je bilo i onog dana u Novom Sadu kada su studenti blokirali jednu od gradskih raskrsnica, kao odgovor na gaženje studentkinje Pravnog fakulteta u Beogradu. 

Na čelu kolone, sa studentima koji su nosili transparent, koračala je i Olivera, takođe, buduća pravnica, studentkinja Pravnog fakulteta u Novom Sadu. Iza nje, među ostalim građanima, bila je i njena majka Danijela. 

“Čuvam im leđa” – kroz osmeh kaže Danijela, prosvetna radnica, koju sve ovo podseća na studentske proteste devedesetih godina kada je i sama nosila transparente. Istorija se, kaže, ponavlja. Nada se da će ishod biti bolji. 

“Bezuslovno sam stala iza ideje svih studenata i svog deteta. Kroz podršku imamo priliku da ispravimo ono što mi nismo doveli do kraja prošlih godina. Trudim se da svoje okruženje osvestim, da ta deca ne izgube veru u svoje snove i ideje” – govori Danijela. 

Solidarnost i želju ljudi da budu uz studente neretko prati strah. U manjim sredinama to je posebno izraženo. Danijela veruje da je solidarnost, ipak, jača. Uverila se u to i prilikom akcije prikupljanja sredstava za kupovinu namirnica za studente. Za pomoć se obratila ljudima iz svog okruženja i za vrlo kratko vreme skupljena su sredstva i potrebne stvari odnete na sve fakultete u Novom Sadu. Podržali su je, ali kaže diskretno i oni za koje je mislila da neće, jer imaju drugačija uverenja. 

“To me je ganulo i vratilo veru u ono dobro u ljudima. Kada Olivera odlazi na fakultet, pa brinem šta će biti, ona mi kaže: “Ja se ne bojim.” Onda mogu samo da se zapitam: “Pa, čega ja da se plašim?”” – ističe Danijela. 

Svaka vrsta podrške studentima mnogo znači. Može to biti kuvani obrok, paket vode, neki slatkiš ili mahanje sa terase dok se kolona kreće ulicom. Olivera je apsolventkinja i kaže da ih je boravak u blokadi ujedinio više nego prethodne godine studiranja. Na okupu ih drži zajednička ideja i isti cilj. 

“Razumemo se, čak ne moramo ni da kažemo nešto, pa i na plenumima, dovoljno je da se pogledamo i da znamo kako je neko raspoložen. Naše gorivo je energija koju dobijamo iz podrške drugih ljudi” – govori Olivera. 

Njena koleginica sa fakulteta Teodora Jovanović često, na okupljanjima koje studenti organizuju, obuče zeleni prsluk i sa ostalim redarima i redarkama vodi brigu da sve prođe bez veliki problema. Složno štite i sebe i druge. U tome, ali i podršci koju svakodnevno dobijaju je, kaže njihova snaga i jača je od svih opstrukcija. Savet ima i za one koji se još nisu oslobodili straha. 

“Ako ima ljudi koji se i dalje plaše, poručila bih im da je ovo vreme kada treba istupe i tada će da shvate koliko su sa svima nama bezbedniji, nego u tom strahu u kom se nalaze” – kaže Teodora. 

Solidarnost je etička kategorija. O tome svojim učenicima često govori i Marija Vasić, profesorica sociologije u Gimnaziji Jovan Jovanović Zmaj. Kaže im da je osnivač sociologije Emil Dirkem tvrdio da solidarnost ne nestaje sa razvojem društva, već samo dobija nove okvire. Poslednjih meseci mladi su o solidarnosti učili i u praksi, pa su studenti i srednjoškolci svima pokazali kolika je snaga zajedništva. Kada god se društvo nađe u krizi, solidarnost raste. 

“Solidarnost je apsolutno jača od straha. Ljudi se boje kada su sami, kada su mete, kada nemaju zaštitu. Sada osećamo etičku solidarnost među svima koji se štite. Svi zajedno smo uz studente, roditelji se organizuju, štitimo jedni druge” – objašnjava Marija. 

Nije tako retko mišljenje da su današnje generacije nezainteresovane za dešavanja u društvu. Pokazalo se to kao potpuno netačno, jer su mladi oduvek bili nosioci promene, istine i pravde. Budućnost je njihova, kaže Marija. 

“Kao da smo zaboravili ko su ta deca i šta smo godinama njima pričali i sejali u te male glave i sve to je niklo pred našim očima” – ističe Marija.