Za poslednjih 30 godina internet je postao mesto gde je moguće kupiti baš sve potrebne, ali i nepotrebne stvari. Zato je došlo vreme da se postavi pitanje: da li se prodaja i kupovina sele na internet?
🎧 Poslušajte REFLEKTOR, Storytellerov podkast, u kojem svake druge srede govorimo o preduzetništvu i dobrim poslovnim idejama na lokalu. 👇
„Neke stvari jednostavno nikada neće preći na online trgovinu, ali je činjenica da se dešava sve više stvari koje stimulišu ovaj vid kupovine“ – kaže Ivan Minić, konsultant za razvoj poslovanja, autor i voditelj podkasta o preduzetništvu „Pojačalo“ , te preduzetnik koji je pokrenuo internet prodavnicu za prodaju i dostavu voća, povrća, mesa, zdravih proizvda i drugih namirnica. Dodaje da uz internet trgovinu svako, a posebno malo preduzeće, može doći do tržišta koje bi im inače bilo teško dostupno.
„Recimo, ukoliko ste mala prodavnica alata u nekom gradu, ali imate povoljnije cene od drugih, možete da prodajete i šaljete svoju robu kupcima u bilo koji drugi grad. Kupci će videti da se ne nalazite u njihovom gradu, ali će zato što ste povoljniji izabrati vas i tako ćete prodati više robe“ – ističe Ivan Minić.
Od kada je tradicionalni način kupovine dobio konkurenciju u vidu kupovine preko interneta, broj onih koji koriste online trgovinu ide samo uzlaznom linijom. Ujedno raste i broj preduzeća koja otvaraju elektronske prodavnice. „Danas je sve na internetu“ – rečenica je kojom se najčešće započinje svaka priča o značaju i uticaju globalne mreže na savremeni način života i rada.
Najveći rast internet kupovine i prodaje kod nas je zabeležen je 2020. godine, na početku pandemije korona virusa. Prema podacima Narodne banke Srbije, te godine je obavljeno više od 14 miliona transakcija za kupovinu robe i usluga na internetu. Verovatno ih je bilo i mnogo više, jer se ovi podaci odnose samo na porudžbine koje su plaćenje karticama. Ukupna vrednost tih transakcija iznosila je preko 32 milijarde dinara. Tada su internet prodavnice mnogim preduzećima bile slamka spasa, jer su im omogućile nastavak poslovanja i redovno snabdevanje tržišta proizvodima.
U tom periodu je i firma „Tartufi SR“ koristila internet kao jedan od kanala za prodaju svojih proizvoda. Bave se sakupljanjem i prodajom svežih tartufa, a od ove veoma cenjene pečurke prave i preko 20 različitih proizvoda. Ivana Stanojević, vlasnica firme kaže da se ovi proizvodi na domaćem tržištu i dalje češće kupuju u direktnoj prodaji.
„Na našem sajtu imamo web shop, ali procenat prodaje je daleko manji nego što se ostvaruje kroz saradnju sa hotelima i restoranima ili kroz maloprodaju“ – priča Ivana.
Ivana se školovala i jedno vreme živela u Americi, a nakon povratka u Srbiju upustila se, za naše područje ne baš uobičajen preduzetnički poduhvat. Određeno znanje o tartufima imala je zahvaljujući ocu koji je bio veliki poznavalac i lovac na ovu vrstu pečurki. Za kratko vreme, ali uz veliki rad, proizvodi sa etiketom „Tartuf SR“ pronašli su svoje kupce na domaćem, ali i inostranom tržištu. Od letos firma posluje i u Americi, a Ivana kaže da, za početak, proizvode prodaju samo preko interneta.
„U Americi smo na Amazonu, Etsiju i raznim poznatim platformama. Svest u Americi, što se tiče e komerca, je na zavidnom nivou, jer ljudi nemaju vremena da idu u prodavnicu, ne žele da gube vreme za takve stvari i zato što kod njih kurirske službe rade non-stop“ – navodi Ivana razloge od kojih na svakom tržištu zavisi razvoj e-trgovine.
U Srbiji trenutno ima preko 3800 internet prodavnica, što je manje od evropskog proseka, ali će njihov broj i popularnost nastaviti da raste veruje Uglješa Marjanović, profesor na Fakutetu tehničkih nauka u Novom Sadu . Nove generacija odrastaju uz internet i računare, pa će im i online kupovina biti svakodnevna navika.
„Mi se nalazimo u ranoj fazi razvoja elektronske trgovine. To znači da prihodi koji se ostvaruju od internet prodaje imaju veliki potencijal za rast. Preko dve milijarde ljudi koristi internet svakog dana i preduzeću koje ima internet prodavnicu svi oni mogu biti potencijalni kupci“ – pojašnjava prof. Uglješa Marjanović.
Koliko sve to košta?
Možda zvuči jednostavno, pa će neko pomisliti da je dovoljno samo postaviti proizovde na internet prodavnicu, ali ovaj kanal prodaje nije moguće razvijati bez menadžmenta i dobrog planiranja. Treba definisati način predstavljanja na tržištu i postaviti jasne ciljeve. Naravno, internet poslovanja nema bez tehnologije i na preduzetnicima je da odluče da li će koristiti već gotovo rešenje ili će razvijati ono koje odgovara njihovim potrebama. Sve ovo, naravno košta, a na pitanje koliko, nema preciznog odgovora.
„To je kao odogovor na pitanje koliko košta dobar auto. Za svakoga je dobar auto drugačiji pojam i košta od nekoliko stotina do nekoliko stotina hiljada evra. U zavisnosti od kompleksnosti može da nekoliko desetina evra mesečno, a može da košta i kao omanji stan ako neko želi nešto kompleksno“ – kaže Ivan Minić, konsultant za razvoj poslovanja.
„Danas sve košta, ali ako ne uložimo, nećemo da dobijemo“ – dodaje profesor Uglješa Marjanović i ističe da je elektronska trgovina jeftiniji način prodaje, jer smanjuje režijske troškove, zakupa prostora, pa i zaposlenih.
Na putu ka većem i bržem razvoju internet trgovine postoji nekoliko prepreka, a to je pre svega, nedovoljna informatička pismenost građana i ustaljena navika da kupuju u fizičkim prodavnicama. Prilikom kupovine preko interneta najslabija karika i dalje je dostava i nepouzdanost kurirskih službi. Svemu tome treba dodati i nepoverenje građana, te strah od moguće prevare. Međutim, takvi slučajevi nisu česti, posebno ako se kupuje na registrovanim internet prodavnicama. Ova oblast regulisana je kroz nekoliko zakona i kupci imaju i mnogo veća prava nego kada kupuju na tradicionalan način.
„Kupac, koji je naručio robu preko interneta, ima pravo da se u roku od 14 dana predomisli. Ako mu se ne sviđa boja, ne odgovara veličina ili iz bilo kog drugog razloga može da vrati proizvod, pod uslovom da ga nije koristio. Takođe, ako kupac uloži reklamaciju, prodavac ima rok od osam dana da na nju odgovori“ – kaže Nebojša Đurić, direktor Agencije E-trgovina .
Kupci često odustaju od internet kupovine ukoliko im ime prodavnice nije poznato. Ono što im može biti garancija da se radi o pouzdanom trgovcu jeste oznaka poverenja (E-Trustmark). Dodeljuje se preduzećima koja imaju prodaju na internetu i za koja se utvrdi da posluju u skladu sa svim zakonskim propisima. Kontrolu vrši ovlašćeno telo koje proverava da li je trgovac registrovan za prodaju na internetu, kako radi i da li zadovoljava sve potrebne kriterijume.
„Kada potrošač vidi ovu oznaku on zna da je trgovca od kojeg želi da kupuje neko kontrolisao, zna da nije siva ekonomija već legalan trgovac i da su njegova prava zagarantovana“ – navodi Nebojša Đurić, koji stoji iza Nacionalne oznake poverenja koja se u Srbiji izdaje od 2017. godine i do sada ju je dobilo 200 internet prodvanica.
Proizvode poput odeće i obuće ljudi će verovatno uvek češće kupovati u fizičkim prodavnicama, jer žele da ih unapred probaju. Međutim, i tu internet trgovina nudi različite mogućnosti, ponuda je veća, neretko je i cena niža, a i zakonom je zagarantovan povrat ukoliko kupac proizvod želi da vrati. Ono što je sasvim izvesno, internet trgovina je sadašnjost, a i budućnost poslovanja i o tome treba da razmišljaju preduzetnici kojima je cilj opstanak na tržištu.
Pridaj komentár & Dodaj komentar