Valley Echo Rock Fest podseća na legendarni Woodstock, samo u mini formatu, kaže Osmi dan

Valley Echo Rock Fest je tako podsećao na legendarni Woodstock, samo u mini formatu. Ovako Aleksa iz cover banda Osmi dan opisuje muzički festival koji je održan 8. i 9. jula u Višnjičkovoj šumi u Padini, a na kojem je drugog festivalskog dana nastupao upravo ovaj bend. „Malo je u današnje vreme ljudi, entuzijasta koji deluju u pravcu očuvanja normalnog, pozitivnog i racionalnog stava, a sve ovo je veoma važno za mlade ljude koji tek treba da zakorače u život“, dodaje Aleksa u razgovoru za Storyteller koji smo vodili deset dana po završetku festivala, kada su se utisci o festivalu slegli.

Osmi dan je sve na Valley Echo Rock Festu podigao na noge – i klince, i nas nešto starije. Kako je vama bilo na sceni i kako se vama čini cela priča koju priča ovaj festival?

 Aleksa / Osmi dan:  Drago mi je da se „starijoj“ publici ali, pre svega klincima dopao naš nastup i naša interpretacija svetski poznatih pesama (hitova). Sve je bilo veoma zanimljivo za nas, počevši od mesta gde se Valley Echo Rock Fest održava (Višnjičkova šuma), pa do ekipe organizatora koja nas je dočekala i ugostila. Na sceni je bilo sjajno, rekao bih i iznad očekivanja, pošto su ljudi zaduženi za binu dali maksimum da sve bude onako kako muzičarima odgovara. Ubeđen sam da je i zvuk sa bine bio super! Mogu samo da kažem ,,Paljo, uspeo si!“, ovo je sve tako podsećalo na legendarni Woodstock, samo u mini formatu. Malo je u današnje vreme ljudi, entuzijasta koji deluju u pravcu očuvanja normalnog, pozitivnog i racionalnog stava, a sve ovo je veoma važno za mlade ljude koji tek treba da zakorače u život. 

Tokom nastupa na Valley Echo Rock Fest-u ste se baš zezali, ali često kao da se kroz sprdnju osetila kritika (društva i sl.). Šta za vas ustvari predstavlja muzika i nastupi (i na ovakvim “malim” festivalima)?

 Aleksa / Osmi dan:  Da, pa naravno da smo se zezali, ovde kod nas (Srbija, region) ima toliko materijala za zafrkanciju da bi nam i pajtonovci pozavideli! Muzika kao i svaka umetnost ima mnogo lica (rock) i toliko ima toga da kaže, da poruči ljudima, a ti isti ljudi treba samo malo da obrate pažnju na poruke koje ona nosi i da razmisle o svojim životima. Neko pametan je jednom rekao: ,,Kakva ti je država, takva je i muzika“… Sva sreća da to nije stopostotna istina jer ne bi bilo ni Valley Echo Rock Fest-a, ni Osmog Dana… Samo neke tupadžije i sponzoruše. Volim festivale sa dušom… mislim da sam sve rekao.

Posetioce Valley Echo Rock Fest-a je oduševio, Dario, jedanestogodišnjak koji fantastično svira bunjeve i bas gitaru. Gde ste ga pronašli – gde je on vas pronašao? Odnosno: koliko su klinci, veći – manji, zainteresovani za učenje – sviranje muzike koju negujete kao cover band? Sasvim slučajno sam saznala da imate super uticaj na klince, i kroz vaš pedagoško-obrazovni rad sa pojedincima.

 Aleksa / Osmi dan:  Dariov tata Igor je to veče svirao sa nama klavijature, a njegov stric Čaba je svirao gitaru. Dario je vrlo rano pokazao interes za bubnjeve, a u zadnje vreme i za bas gitaru. Nije što je ,,Naš“, ali Dario je veliki kapacitet i ako nastavi da se ozbiljno bavi muzikom daleko će dogurati. Inače, mi u bendu imamo dva akademski obrazovana muzičara. Jedan od njih je Čaba Kiš, profesor gitare koji već duži niz godina „izbacuje“ odlične mlade gitariste, koje zatim  „kalimo“ na našim svirkama. Dakle, dajemo klincima šansu da osete kako je to svirati sa ozbiljnim rok bendom pred mnogobrojnom publikom. Njihova sreća i ushićenje je nama nešto najdragocenije.

Kada bi trebali na ispričate priču o Osmom danu i muzici koju kao cover band negujete, i to kroz likove, kao što je junak, neprijatelj, pomagač, mudrac itd., kako bi ona zvučala?

 Aleksa / Osmi dan:  Ajde da probam: Odvažio se jednom jedan junak, jak kao pet ratnika, da udari na tvrđavu koju je bilo jako teško osvojiti. U tvrđavi se neprijatelj dobro osećao, bezbedno i bezbrižno ne shvatajući ozbiljno junaka i njegove namere. Junak je navaljivao i navaljivao izlažući sebe neuspehu, ali mu nije palo napamet da odustane. Teškim metalom udarao je po neprijateljskim zidinama, dok je Pankom stvarao paniku u redovima neprijatelja. Kada je konačno uspeo da uđe u tvrđavu i osvoji je pitao ga neki mudrac: ,,A gde je tvoj mač junače?“. Junak se malo zamislio i rekao je mudracu da je došlo vreme da ga iskuje, valjda zato što nikada nije kasno za to. Čiča riča i gotova priča!

Neko pametan je jednom rekao: ,,Kakva ti je država ,takva je i muzika“… Sva sreća da to nije stopostotna istina jer ne bi bilo ni Valley Echo Rock Fest-a, ni Osmog Dana… Samo neke tupadžije i sponzoruše. Volim festivale sa dušom… Mislim da sam sve rekao.

Aleksa / Osmi dan

Kako sastavljate repertoar?

 Aleksa / Osmi dan:  To zavisi od više faktora. Ako idemo negde prvi put, a nemamo info šta ljudi vole da slušaju, „promešam karte“, što bi značilo: jedna metal, jedna  plesna i jedna rock/punk ili nešto slično… A, ako se ide na dobro poznato mesto, onda se stavljaju stvari koje ti ljudi tamo vole da čuju. Uglavnom, velika većina vole hitove Ramštajna, Prodidžija, SOAD-a, B. Idola itd,itd.. i to im sviramo, eto.

Ako se ne varam, još uvek nemate svoj autorski album / materijal. Zašto?

 Aleksa / Osmi dan:  Nekada davno, u 20-tom veku, tačnije 2003. godine, snimim ti ja album, okupim bend i krenem da sviram svoje pesme. Kad, ne lezi vraže, niti ih ko zna, niti ih ko čuo, te me gazde lokala priupitaše: „A znate li nešto od Duran Duran, Depeš mod, Bilija  Ajdola… a? I ode mast u propast, šta ću jadan da mi se ne razbeže ljudi,skidaj pesme pravi repertoar, kombinuj sa mojim pesmama, ali kako je vreme odmicalo, njih sve manje i manje na repertoaru. I tako… Osmi dan posta kaver bend. Te pesme sam „bacio svinjama“ ali nisam odustao. Biće .

Ko su i šta rade članovi Osmog dana kada nisu pod reflektorima na nastupima i probama?

 Aleksa / Osmi dan:  Gore pomenuti Čaba (gitara) je pevač u horu SNP u Novom sadu i naravno profesor gitare,Ćomi (klavijature) je generalni zastupnik za balkan za nemačku GEVU -(instrumenti i oprema),Uroš(bas ) je profesor engleskog jezika i prevodilac,Sloba(bubnjevi) radi na RTV-e u tehnici i moja malenkost Aleksa,trenutno radim kao vozač za jednu medicinsku laboratoriju.Svi osim Uroša smo porodični ljudi: žene,deca ,kučići,a i njega ćemo ženimo uskoro nadam se da se nepretvori u baba-devojku he,he,he…

Da li mislite da muzika može promeniti svet? Zašto da, ili zašto ne? I da li uopšte muzika treba da menja svet?

 Aleksa / Osmi dan:  Muzika ima itekako veliki uticaj na ljude, na neke deluje pozitivno i stimulativno, a na neke, nažalost, totalno suprotno od prvog. Veoma kompleksno pitanje… Mislim ipak da muzika ne može promeniti svet, a da može da utiče na svest pojedinca, to svakako. Da ona može da promeni svet, ne bi se više vodili ratovi, ne bi bilo gladi, diskriminacije, patnje, bola… Bilo bi divno živeti na takvoj planeti, kao što pevaju mnogi.