Hrana je ukusnija ako se o njoj zna priča

Preduzimljivost je jača strana Slovaka, koji svoju sudbinu uglavnom vole sami da kontrolišu. Vanda Molnár i Silvia Taha rešile su da iz filmske industrije pređu u gastronomiju i Berlincima predstave hranu sa dušom.

„Platz Doch!“ restoran je koji svojim gostima sa „sporom“ hranom daje i priču o poreklu iste, a fokus stavlja na prirodna vina. Sporo znači da je hrana pravljena ručno, uzgajana organski i sa strpljenjem, a vino pravljeno bez industrijskih aditiva poput šećera, sulfata i želatina.

„Pre nego što smo otvorile restoran, stalno smo organizovale ručkove za naše prijatelje ili komšije. Kulinarstvo je nešto što se uvek dešavalo u našim privatnim životima“, ispričala je Silvija.

U jednom trenutku im je filmskog posla bilo „preko glave“ pa su rešile da organizuju pop-up restoran za koji je u tom trenutku u Berlinu vladala velika potražnja. Koncept ovakvih kuhinja je da se dešavaju na par dana, na nekim mestima koji nisu prvobitno zamišljeni kao restorani. Oni se, dakle, mogu naći u galerijama, privatnim domovima, na festivalima, pa čak i u napuštenim industrijskim prostorima.

„Dok smo radili na ideji o pop-up restoranu, jedna od naših prijateljica nas je kontaktirala i rekla da će ovaj prostor u kome smo sad biti dostupan za izdavanje,“ ispričala nam je naša sagovornica dodajući da je prednost to što je ovaj podrum već služio u svrhu restorana.

„Platz Doch!“ nalazi se u Krojcbergu, kraju koji je do 1990. godine pripadao Zapadnom Berlinu, ali je bio siromašniji kraj. Nakon rušenja zida prostor je džentrifikovan i sada je čuven po svojoj alternativnoj umetnosti i kulturnom diverzitetu. Iako je ovaj kraj dom berlinske pank kulture, restoran je dekorisan u nešto otmenijem maniru.

„Sve se brzo desilo. Došle smo, videle. Prostor je izgledao totalno drugačije pa smo morale da ga renoviramo, što je trajalo pola godine,“ navodi Silvija i dodaje da je pored sređivanja prostora problem na početku predstavljalo to što one ne dolaze iz industrije gastronomije, što je značilo da su totalno nepoznate u ovom svetu. Prvih par meseci niko nije dolazio.

Upravljanje restoranom je jedna od najtežih grana preduzetništva, smatra Silvija, koja objašnjava da bi se zapošljavanjem više osoba izgubio koncept prisnosti koji je zaštitni znak ovog lokala. Samim tim njih dve rade sve, od ribanja i seckanja, do komunikacije sa gostima i administracije. Zbog toga može da dođe pregorevanja, a ukoliko se ne osećaju dobro, to se oseti u hrani.

„Tada otvorimo flašu vina“, navodi kroz osmeh Silvia. Vino je sastavni deo njihove gastronomije i uz svaki obrok nudi se adekvatno vino sa geografskim poreklom.

Hrana koja se sprema u ovom restoranu slična je kao ona koja se jede na jugu Nemačke, jer je vreme slično pa se, za razliku od severa, tamo može uzgajati zanimljivija hrana. Zato se u centralnoj Evropi sprema i jede u cilju hedonizma. Nemcima se sviđa ova hrana i način na koji se ona sprema, objašnjava Silvija.

„Sviđa im se što je lično. To je naš glavni cilj. Zato nemamo zaposlene. Želimo da zadržimo kontakt sa našim gostima. Vrlo je važno da objasnimo našim gostima i o hrani, i o vinu i o proizvođačima koji stoje iza njih,“ objašnjava Silvija.

Preporučujemo i: Jedina profesionalna instruktorka letenja u Srbiji koja ruši predrasude

Konzumiranje hrane je društvena stvar. Nekada je bio običaj da se bar jednom nedeljno porodica okupi na ručku. Sada je taj običaj nestao u nekim porodicama. Hrana je veza između članova porodice. Drugi razlog zbog kojeg je važno jesti sporo je to što na ovaj način hrana daje potpuno drugačiju energiju jer smiruje. Osim što predstavlja poštovanje sebe, svog vremena, predstavlja i poštovanje proizvoda koje jedemo, što nas dovodi do trećeg razloga zašto je bolje jesti „sporo“, a on je zelen. Organsko ne mora da znači i sporo. U supermarketima se prodaju „bio“ vina, ali to ne znači da su ona obavezno i prirodna, objašnjava Silvia.

„Za nas je važno da znamo i vidimo kako su hrana i vino napravljeni. Mislim da bi ljudi trebali više da se fokusiraju na male farmere nego da obavljaju velike kupovine u lancu supermarketa. To je prvi korak u sprečavanju globalnog zagrevanja,“ podseća Silvia.