Search and Hit Enter

Imamo pluralizam razdvojenih kulturnih sistema, smatra kulturolog Miroslav Keveždi

Kakav je društveni položaj, status i uticaj amatera u kulturi u Vojvodini u 21. veku, u vreme kapitalizma i društvenih mreža? Odgovor, odnosno ceo set odgovora sa kritičkim osvrtom nudi istraživanje kulturologa Miroslava Keveždija pod nazivom „Status i perspektive amaterizma u kulturi Vojvodine“ koje je prošle godine objavljeno i u formi istoimene publikacije u izdanju Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski“.

„Problematizujući odnose profesionalno – amatersko, aristokratsko – buržoasko, gradsko – seosko, akademsko – naivno itd., ali i realne društvene susrete između raznih kulturnih „diletanata“ kroz istoriju, dobijamo izuzetnu sociokulturnu sliku kreativnog amatera kao svojevrsnog „Stranca“ kao društvenog tipa ili društvene forme. Dakle, popularnu sliku kulturnog amatera kao osobe koja je istovremeno „i tu i nije“, koja „dođe danas, ali i ostane sutra“, odnosno slike svojevrsnog posrednika, siromaha, lutalice, avanturiste, zaljubljenika itd. U tom smislu valja razumeti i nebrojene kritičke i sasvim indikativne opaske prema amaterima, nasuprot profesionalnim umetnicima na pozicijama akumulirane društvene moći,“ navodi sociolog Aleksej Kišjuhas u recenziji ove publikacije.

O mestu manjinskog amaterskog pozorišta u kulturnom sistemu Vojvodine i Srbije, ali i o samom istraživanju govori Miroslav Keveždi.

Kakav je kulturni sistem u Vojvodini u kontekstu manjinskih nacionalnih zajednica – kakva je njegovo struktura, kakav razvoj (razvitak) se beleži, kakvu podršku ima od strane kompetentnih institucija?

M.K.: „Za kulturni sistem u Vojvodini možemo prvo reći da je multikulturni, a to znači da imamo pluralizam razdvojenih kulturnih sistema, za svaku nacionalnu manjinu po jedan. Dalje, može se reći da su ti sistemi manje ili više razvijeni, i to stvara jednu vrstu napetosti u APV. To je prvo zato što razvijenost nekog sistema nije u korelaciji sa brojnošću manjine. Postoje stepeni u razvijenosti sistema, pa uočavamo da je najrazvijeniji mađarski, zatim slovački, pa rumunski i rusinski, a zatim slede hrvatski, makedonski, bunjevački, i dalje redom. Neke relativno malobrojne manjine, kao što su to Rusini, imaju relativno visoko razvijen kulturni sistem, a neke koje su brojne poput Roma nemaju skoro ništa. U kulturni sistem obično ubrajamo stvaraoce i publiku, a između njih posrednike u vidu medija i obrazovnog sistema, uz tela koja predstavljaju donosioce odluka. Dobro razvijen kulturni sistem ima sve nabrojane elemente. Postalo je vidljivo prilikom osnivanja zavoda za kulturu nacionalnih manjina 2008. godine da postoje manjine koje takođe žele tu vrstu ustanove u kulturnom sistemu, ali im ona nije dostupna. Zavode su dobile manjine koje imaju službenu upotrebu jezika na nivou pokrajine, tako da su ostali zahtevi relativno brojnih manjina, kao što su Romi, Makedonci i Bunjevci, da i oni dobiju svoje zavode. Postoji napetost zato što oni osećaju jednu vrstu nepravde da nisu institucionalno podržani.

Multikulturalni sistem vodi još jednoj napetosti – postavlja se pitanje koje su institucije u Vojvodini srpske. Praktično, dosledni razvoj multikulturalizma vodi mnoge vojvođanske ustanove u etničko-srpski karakter, i ta tendencija uočava se pogotovo kroz uticaj Matice srpske, tj. ljudi koji je vode, na programe i rad drugih ustanova.“

Miroslav Keveždi: „Uočljivo je da Srbija ipak najčešće pokazuje samo nijanse etničkog lica, a to je ono koje se neguje kroz multikulturalizam.“ / Foto: iz arhive M.K.

A kakve su njegove „nijanse“, odnosno njegovo mesto u kontekstu celokupnog kulturnog sistema u Srbiji?

M.K.: „Kulturni sistem oslanja se na Ustav, a Republika Srbija je 2006. godine dobila jedan janusovski ustav koji državu određuje i kao građansku i kao etničku. U zavisnosti od političke opcije na vlasti pokazivalo bi se jedno ili drugo lice. Uočljivo je da Srbija ipak najčešće pokazuje samo nijanse etničkog lica, a to je ono koje se neguje kroz multikulturalizam. Pitanje je da li je drugačije i moguće, zato što je i građansko određenje ipak etnički pristrasno – na primer, i u građanskoj državi govorio bi se prvenstveno srpski jezik. Evropa već više od deceniju podržava interkulturalizam, tj. sistem u kojem kulturni podsistemi komuniciraju i razmenjuju sadržaje. Kod nas još nije razvijena svest niti informisanost o takvim tendencijama na Zapadu.

Za Republiku Srbiju je karakteristično i to da je uređena asimetrično, tj. postoje delovi teritorije sa srednjim nivoom vlasti – pokrajinama, i postoje delovi koji taj nivo nemaju. Poređenja radi, zavode za kulturu nacionalnih manjina su suosnovali nacionalni saveti nacionalnih manjina i pokrajinska skupština. Bošnjački, albanski, vlaški nacionalni savet nema pokrajinskog suosnivača s kojim bi osnovali zavode ili druge ustanove. To znači da nema ni finansijera za njihov rad, pa čak i kad ih saveti osnuju, te ustanove propadaju bez sredstava. Za njih bi i vojvođanski multikulturalizam bio poboljšanje.“


Prošle godine sproveli ste istraživanje na temu amaterskih društava nacionalnih zajednica u Kulturnom centru Vojvodine „Miloš Crnjanski“ i izdali publikaciju „Status i perspektive amaterizma u kulturi Vojvodine“. Koji su glavni zaključci i preporuke?

M.K.: „Zavod za kulturu Vojvodine (sada Kulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanski“) je izvršio 2018. godine istraživanje stanja i perspektiva amaterizma u AP Vojvodini. Treba spomenuti da je amaterizam u APV snažno povezan sa narodnom umetnošću, a u dvadesetom veku je bio snažno udružen sa revolucionarnim težnjama komunizma. Početkom 21. veka amaterizam je počeo da biva odbacivan upravo kao recidiv komunizma i nacionalizma. U tom kontekstu događa se pogoršanje statusa amaterizma, koje se percipira kroz opadanje kvaliteta i kvantiteta amaterskih sekcija, manifestacija i festivala. Izvršili smo pregled podataka o amaterskim udruženjima koje daje Registar udruženja APR, pretragom internet stranica 45 lokalnih samouprava (462 naseljena mesta), internet stranica kulturnih centara, turističkih organizacija, i drugih izvora. Na osnovu rezultata pretrage utvrđena je lista udruženja za koju se sa velikom sigurnošću i u najširem smislu može reći da je to lista amaterskih udruženja. Broj uočenih udruženja u AP Vojvodini je 1.160 amaterskih udruženja. Procena broja amatera u APV je 100.000-200.000 sa značajno većom verovatnoćom da je broj bliži donjoj granici. Na osnovu te liste utvrđen je uzorak i izvršeno anketiranje 20 udruženja. Nakon toga, realizovane su tri fokus-grupe u Subotici, Irigu i Rumi. Na osnovu dobijenih podataka uočeno je da ispitanici imaju dileme spram poželjnog organizacionog modela – da li kreirati ustanovu na pokrajinskom nivou koja bi se bavila amaterizmom, ili možda tim sredstvima pojačati konkurse za amaterske delatnosti? Mlađi sagovornici, koji su edukovani za pisanje projekata su pre za pojačavanje konkursnih linija. S druge strane, većina vidi da postoje neke funkcije koje bi ipak trebala da obezbedi ustanova – transparentnost u radu, visok kriterijum pri izboru žirija i saradnika uopšte, koordinaciju manifestacija, difuziju preciznih obaveštenja o izvorima i procesu finansiranja, kontrolu rada udruženja, praćenje rada udruženja, kreiranje baza podataka o različitim aspektima amaterizma, edukaciju, dolaženje do egzaktnih podataka putem istraživanja, obezbeđivanje prostora za rad i izvođenje.“

Naslovna strana publikacije o amaterizmu u Vojvodini autora Miroslava Keveždija

Prema ovom istraživanju, koje je mesto amaterskog pozorišta nacionalnih zajednica u Vojvodini i kakve su njegove osobine, karakteristike?

M.K.: „Od 1.160 amaterskih udruženja u APV uočili smo 278 kulturno-umetničkih udruženja. Onih udruženja koja imaju etničke prefikse uočili smo 154, a onih koja se pretežno bave pozorištem svega 19. U ovom istraživanju namera nam je bila da utvrdimo što približnje ukupnu populaciju amatera i njene karakteristike, tako da se nismo udubljivali u pojedina područja. Međutim, može se reći da i tu postoji stepenovanje – slikarima je najmanje potreban neko sa strane da im pomaže u radu, i oni najčešće svoju ljubav prema umetnosti zadovoljavaju u kućnim uslovima. S druge strane su pozorišni amateri, kojima nedostaju sale, bine, svetla, ozvučenja. Iako Zakon o kulturi predviđa da ove uslove obezbeđuje lokalna samouprava uočljivo je da one to vrlo slabo rade. Samouprave su ostale bez finansijskih sredstava i male opštine poput Iriga, čak i kad imaju zgradu kulturnog centra, nemaju sredstva za zaposlene, tako da kultura uopšte jedva opstaje. Po analogiji pretpostavljam da je slično i sa Bačkim Petrovcem, jer je i on malobrojna opština. Pozorište se pokazuje kao izuzetno skup poduhvat.“

Samouprave su ostale bez finansijskih sredstava i male opštine poput Iriga, čak i kad imaju zgradu kulturnog centra, nemaju sredstva za zaposlene, tako da kultura uopšte jedva opstaje. Po analogiji pretpostavljam da je slično i sa Bačkim Petrovcem, jer je i on malobrojna opština.

Miroslav Keveždi

Gde su mladi u amaterskoj kulturi nacionalnih zajednica, i ako možete podvući neku paralelu, gde su mladi u kontekstu profesionalne kulture/umetnosti kod nacionalnih zajednica?

M.K.: „I kod nas i u svetu mladima pažnju odvlače društvene mreže, internet i kompjuterska kultura. Za Vojvodinu je pak karakterističan veliki broj malih mesta gde se društveni život često vodi samo kroz amaterska udruženja. Po iskazima dobijenim prilikom istraživanja ta udruženja su uglavnom orijentisana na očuvanje tradicije i identiteta. Konkretno, kad smo postavili pitanje motivacije najjači motiv koji ta udruženja vide kod svojeg članstva su očuvanje identiteta, odmah zatim druženje, a zatim slede putovanja, zabava, edukacija. Status mladih u tim udruženjima nije odlučujući, jer se uglavnom čeka da mladi poodrastu kako bi dobili značajnije funkcije. Mladima je aktivnost u udruženjima prilika da za manje novaca negde otputuju i druže se. Onima koji su u gradovima to je često prilika za odlazak na atraktivnija mesta, u inostranstvo. Već postoji i jedna vrsta „amaterskog turizma“, zato što organizatori iz različitih država nude učešće na festivalima u formatu turističkog putovanja. Tu svi dobiju priznanja, lepo se provedu, a bave se kulturom. Pitanje je da li je tu kultura samo uzgred.

Ovde treba dodati i to da je u Srbiji Zakon o mladima povukao liniju između mladih, tj. onih koji imaju između 15 i 30 godina, i starijih. Tako uočavamo da postoji 110 omladinskih udruženja u APV, ali stičemo utisak i da ne postoji međugeneracijska saradnja već jedna vrsta zatvaranja mladih u svoj geto. Dodaću i to da je istraživanje Fondacije Divac pokazalo da skoro sva sredstva koja se izdvajaju za mlade idu na sport. Ovo je verovatno zato što je u Srbiji uspostavljeno Ministarstvo omladine i sporta, pa druge oblasti nisu u fokusu. Međutim, na ovaj način mladi ispadaju iz kulturnog sistema i možemo se pitati da li bi možda bilo bolje da je u Srbiji uspostavljeno Ministarstvo kulture i omladine?

Mi smo u sve surovijem obliku kapitalizma, a umetnost je na Zapadu uvek pripadala onim delatnostima u kojima tek 1% uspe da se probije i živi od svog umetničkog rada. Iako su u Srbiji još uvek visoko zastupljeni neprofitabilni smerovi, ipak je uočljivo i to da pristup edukaciji postaje sve realniji i određen perspektivom u budućnosti. Uz dugotrajnu zabranu zapošljavanja izgubile su se nade u zaposlenje u javnom sektoru, a neka ranija istraživanja pokazala su da mladi polako odustaju od obrazovanja viših nivoa. Oni koji su obrazovani u umetničkim područjima u amaterskom sistemu pojavljuju se kao potreba i kao uljezi. Bez njih nema potrebnog kvaliteta, ali oni ne rade toliko iz ljubavi koliko za novce, što u strogom smislu amaterizmu ne pripada. Otuda je amaterizam u Srbiji skoro po pravilu polu-profesionalan, zato što se uvek zahtevaju sredstva za koreografe, korepetitore, muzičare, itd.“



Projekat pod nazivom Lice društva oslikano manjinskim amaterskim pozorištem, koji realizuje Asocijacija slovačkih novinara, finansijski je podržalo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave Republike Srbije. Stavovi izrečeni u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Ministarstva koje je dodelilo sredstva.

No Comments

Komentár

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.