Kultura drugačija

Pod krošnjama na Štrandu: Podizanje svesti o komuniciranju uvek u fokusu

[dropcap style=“no-background“] Š [/dropcap]estu godinu za redom Gradska biblioteka u Novom Sadu, Heror Media Pont i Centar za razvoj manjinskih i lokalnih medija organizuju manifestaciju „Pod krošnjama na Štrandu“ koji za cilj ima promovisanje jezika na jezicima manjina, kulturu i običaje manjinskih zajednica koje žive u Vojvodini. Kroz jezičke radionice, koje se održavaju svakog radnog dana od 19-20 časova u Biblioteci na Štrandu, deca uzrasta od 5-12 godina imaće priliku da nauče 20-tak pojmova dnevno i da se upoznaju sa kulturom i običajima mađarske, rumunske i rusinske manjinske zajednice.

Novina od ove godine je da je na programu i učenje znakovnog jezika. Ovogodišnje izdanje manifestacije počinje 16. jula i trajaće do 11. avgusta na novosadskoj plaži Štrand. Tom prilikom smo razgovarali sa organizatorkom događaja Natašom Heror.

Nataša Heror (Foto: Csilla Dávid )

Kada i zašto počinje životna priča manifestacije „Pod krošnjama na Štrandu“?

– Životna priča Krošnji kreće 2013. godine sa namerom da se mediji na jezicima manjina predstave na jedan novi način. Mediji na jezicima manjina u to vreme su bili okrenuti jedino svojim zajednicama, zbog kojih su naravno i osnovani. Naša ideja je bila da su mediji na jezicima manjina deo javnog dijaloga društva u celini i da treba da se aktiviraju u široj javnosti.Kada je Novi Sad u pitanju i leto, najprirodniji izbor je plaža Štrand. Leti je grad na Štrandu. Sa Gradskom bibliotekom u Novom Sadu smo ostvarili sjajnu partnersku saradnju. Rezultat je taj da smo kroz jezičke radionice namenjene deci uzrasta 5-12 godina omogućili deci da se na jedan neformalan način, kroz igru i zabavu upoznaju sa osnovnim pojmovima jezika nacionalnih manjina koje žive u Vojvodini i da nauče nešto o kulturi i običajima manjinskih zajednica. Tokom pet radioničarskih dana deca savladaju neverovatnih 100 reči koje subotom spremno reprodukuju na kvizu.

Zašto je važno da se u Novom Sadu vide i čuju manjinski mediji i jezici?

– Manjinski jezici su prirodno okruženje u Novom Sadu i treba ih negovati. Jedan od ciljeva manifestacije „Pod krošnjama na Štrandu“ je motivisanje i ohrabrivanje dece da fakultativno pohađaju nastavu manjinskih jezika u osnovnim školama, jer gotovo u svim novosadskim školama postoji ta opcija, ili da jednog dana požele da nauče neki od jezika, koji im nudimo. Ova manifestacija takođe ohrabruje i decu, koja su pripadnici jedne manjinske zajednice da nauče i druge manjinske jezike. Dakle, interkulturalnost na delu, tako ja to razumem. Manjinski mediji su takođe deo našeg okruženja i kada mediji obezbede prevod svojih članaka na srpski jezik, koji je zajednički svima, mogu da obezbede novu publiku, predstavnike većinskog stanovništva i svakako i predstavnike drugih manjinskih zajednica, koji su zainteresovani za nove sadržaje. Prisutnost i vidljivost u javnosti za manjinske medije je jako važna, jer na taj način može da se utiče na dešavanja u društvu i da se najveći kvalitet, koji ovi mediji neguju, a to je da su svi pristojno medijsko okruženje, bude nametnuto javnosti kao kvalitet i raritet. Jako je važno da se taj kvalitet nepokolebljivo, kada god je moguće, ističe.

Koji je dosadašnji rezultat Krošnji?

– Po sezoni je prolazilo preko sto dece kroz radionice, izuzev prve godine kada je događaj trajao jedan dan i njime smo napravili istoriju. Već druge godine imali smo program, koji je trajao četiri nedelje. Uče se i učili su se sledeći jezici: mađarski, slovački, rumunski, rusinski i slovenački. Od ove godine uvodimo i znakovni jezik, koji jeste maternji jezik osoba koje imaju neki stepen oštećenja sluha. Radoznala sam kako će deca prihvatiti novi izazov. Podizanje svesti o komuniciranju je meni lično uvek u fokusu i uvek je uzbudljivo videti kako ovako jednostavna priča doprinosi boljem međusobnom razumevanju. Znaš, šansa da se ne razumemo je ogromna. Ideja, verbalizacija i prenos ideje iz jedne glave, koja putuje ko zna kojim sve kanalima do druge glave, koja primi tu ideju i kroz svoje filtere ubaci u neki svoj podfajl je veliki put. Na kraju kada smo se razumeli, to je veliki podvig. Želim da verujem da su Krošnje jedna karika koja doprinosi boljem razumevanju ljudi na mnogim nivoima naših identiteta.

Znaš, šansa da se ne razumemo je ogromna. Ideja, verbalizacija i prenos ideje iz jedne glave, koja putuje ko zna kojim sve kanalima do druge glave, koja primi tu ideju i kroz svoje filtere ubaci u neki svoj podfajl je veliki put. Na kraju kada smo se razumeli, to je veliki podvig.

U svakoj priči se međusobno bore dobro i zlo, postoje saveznici, heroji, protivnici, veštice… Ko je šta u priči „Pod krošnajma na Štrandu“?

– Već sam pomenula da je Gradska biblioteka u Novom Sadu naš izuzetan i pouzdan partner u realizaciji programa. Iz prve smo se razumeli. Uprava za kulturu Grada Novog Sada i Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, upravu, propise i nacionalne zajednice podržavaju programski deo događaja iz godine u godinu. Nekada je to više, nekada manje sredstava. Mi se pružimo koliko je to moguće. Jako je važno da imamo kontinuitet. Pored toga, imamo sjajnu podršku i sa tržišta, jer su sponzori ovog događaja najzaslužniji za vredne nagrade, koje deca svojim znanjem i vrednoćom osvajaju. Ove godine generalni sponzor je kompanija Coca Cola, sponzor nedelje znakovnog jezika je Eurobanka, a zvanična kafa događaja je Doncafe. Imamo i veliku podršku naših „šumskih“ prijatelja, koji promovišu manifestaciju kroz svoje kanale i tu bih svakako pomenula Fruškać, Green Adventure Fruška gora i Šumsku zajednicu Beočin, koja je i domaćin kvizova. Spomenula bih jedan kuriozitet vezan za ovo udruženje građana: Šumska zajednica Beočin je najstarije udruženje vlasnika privatnih šuma u Evropi i postoji od 1903. godine! Mediji nas fantastično prate svake godine, i nekako se oko ovog događaja okupio jedan respektabilan broj pojedinaca, institucija, organizacija, kompanija, medija, roditelja i dece, koji svi navijaju da manifestacija uspe svake godine. Nadamo se da će nam i vremenske prilike biti saveznik ove godine. 🙂

Fotografije su iz arhive Heror Media Pont i njima pripadaju sva autorska prava.

Vladimíra Dorčová Valtnerová

Volim život, novinarstvo i digitalno vreme. Zato sam i postala transmedijalna pripovedačica. Pre toga sam od 2013. do 2017. bila odgovorna urednica nedeljnika „Hlas ljudu“ i njegovog online izdanja. Od januara 2009. do februara 2013. bila sam koordinatorka Odbora za informisanje Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine. U periodu od 2005 – 2008 radila sam kao novinarka, urednica i voditeljka u slovačkoj redakciji TV Vojvodina.
Od oktobra 2008 do aprila 2013 bila sam predsednica Asocijacije slovačkih novinara. Od 1995 – 2000 i 2010 – 2012 bila je članica redakcije omladinskog časopisa „Vzlet“. Dobitnica sam Godišnje nagrade časopisa „Vzlet“ za 2002. godinu, nagrade „Vladimir Dorča“ za 2013. godinu, "Jan Makan st." za 2016., koje dodeljuje Asocijacija slovačkih novinara i godišnje nagrade NDNV-a za izveštavanje u medijima na jezicima nacionalnih manjina i za interkulturalnost u medijima za 2017. U sadašnjosti sarađujem sa časopisom "Nový život" kao članica redakcije, i sa organizacijama, kao što je Nezavisno društvo novinara Vojvodine, čija sam članica, Novosadskom novinarskom školom, časopisom "Politikon" i dr. Sa porodicom živim, stvaram i radujem sa životu u Magliću.

O autorovi/ke & O autoru/ki

Vladimíra Dorčová Valtnerová

Volim život, novinarstvo i digitalno vreme. Zato sam i postala transmedijalna pripovedačica. Pre toga sam od 2013. do 2017. bila odgovorna urednica nedeljnika „Hlas ljudu“ i njegovog online izdanja. Od januara 2009. do februara 2013. bila sam koordinatorka Odbora za informisanje Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine. U periodu od 2005 – 2008 radila sam kao novinarka, urednica i voditeljka u slovačkoj redakciji TV Vojvodina.
Od oktobra 2008 do aprila 2013 bila sam predsednica Asocijacije slovačkih novinara. Od 1995 – 2000 i 2010 – 2012 bila je članica redakcije omladinskog časopisa „Vzlet“. Dobitnica sam Godišnje nagrade časopisa „Vzlet“ za 2002. godinu, nagrade „Vladimir Dorča“ za 2013. godinu, "Jan Makan st." za 2016., koje dodeljuje Asocijacija slovačkih novinara i godišnje nagrade NDNV-a za izveštavanje u medijima na jezicima nacionalnih manjina i za interkulturalnost u medijima za 2017. U sadašnjosti sarađujem sa časopisom "Nový život" kao članica redakcije, i sa organizacijama, kao što je Nezavisno društvo novinara Vojvodine, čija sam članica, Novosadskom novinarskom školom, časopisom "Politikon" i dr. Sa porodicom živim, stvaram i radujem sa životu u Magliću.

Pridaj komentár & Dodaj komentar

Click here to post a comment

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.