Društvo

Ekološki aktivisti bore se protiv seče Polojske šume u Bačkoj Palanci, fraktalni crtači daju svoj doprinos

Građani i građanke Bačke Palanke i okolnih mesta se već nekoliko dana okupljaju u Polojskoj šumi da zaustave seču hrastove šume koja se prostire na devet hektara uz magistralni put ka Novom Sadu. Kako javlja NewsMax Adria, periodično uspevaju da zaustave rad radnika “Vojvodinašuma”, koji su seču započeli i sa kojima svakodnevno u toj šumi provode vreme. Fraktalni crtači crtanjem fraktala u obliku hrasta daju svoj doprinos borbi za očuvanje Polojske šume.

“Polojska šuma je među poslednjim fragmentima hrastovih šuma ovolike starosti u Vojvodini. Ima oko 120 godina, a životni vek hrastova je od 600 do 2000 godina,” kaže za “Storyteller” Martina Velemir, članica udruženja “Akvila” čiji članovi golim telima brane šumu, i dodaje:

“Mi više ovako stara stabla nemamo jer je profit na prvom mestu. Tako se odnosimo i prema starim ljudima, ne cenimo vrednost godina i mudrosti. Na primer, u Slovačkoj postoji šuma hrastova stara 400 godina i tamo dolaze naučnici iz celog sveta.”

JP „Vojvodinašume“ kojem je povereno gazdovanje najvećeg dela državnih šuma u AP Vojvodini, tako i ove hrastove šume kod Bačke Palanke, pre deset dana objavilo je saopštenje za javnost u vezi, kako navode, aktivnosti obnove šuma na teritoriji opštine Bačka Palnaka (Polojska šuma, Tikvara i Bagremara). U njemi se navodi da je “Polojska šuma, kako je lokalni žitelji nazivaju, je prezrela šuma koja je počela da se suši, prilikom čega je poremećena struktura, zdravstveno stanje i vitalnost šume”.

“Obmanjujući javnost da se u ovom slučaju radi o nestajanju šume (naročito se ne radi se o krčenju hrastove šume), jasno demantujemo jer se ovde radi isključivo o obnovi šume, koja je krajnje neophodna”, navodi se u saopštenju.

Crtanje fraktala kao podrška borbi za očuvanje hrastove šume u Bačkoj Palanci

Martina Velemir, koja se bavi crtanjem fraktala, je pre nekoliko dana pokrenula i nesvakidašnji projekat “Crtajmo za život šume”.

“Nažalost, seča šume je postala politička stvar. Trenutno građanke i građani koji su svesni važnosti starih šuma brane svojim telima seču tako što dolaze svakog dana u šumu i dok se tu nalaze drvoseče ne mogu da rade. Pokrenut je postupak da se šuma proglasi zaštićenim prirodnim dobrom i zato je važno da se seča odloži,” napisala je na svojoj Facebook stranici i dodala:

“Ovakva sudbina je zadesila mnoge šume u Srbiji. Sigurno se i u vašoj okolini dešavaju slične stvari. Iz tog razloga pokrećem socijalni projekat ,,Crtamo za život šuma“. Ideja je da se ujedinimo oko ovog cilja kroz crtanje fraktalnog crteža koji će podržati očuvanje svekolikog života u šumi.

Martina za portal “Storyteller” kaže da na ovakav način u javnosti kroz kreativan pristup saopštavaju svoj stav i upućuju pažnju na konkretnu problematiku.

“S druge strane se mi fraktalni crtači povezujemo u nameri da zajedno doprinesemo onim što možemo i umemo da problem počne da se rešava. A on je aktuelan već dugo i ne samo kod nas, ali se čini da je tokom epidemije korone ovaj parazitski odnos prema prirodi kulminirao. A zašto to čovek čini? Jer je odvojen od sebe. Crtanje fraktala na prvom mestu povezuje čoveka sa sobom, svojom suštinom. A takav čovek neće uništavati prirodu”, kaže Martina Velemir.

U ovaj projekat su se uključili iskusni i manje iskusni crtači fraktala iz Češke, Slovačke, Španije, Splita, Zagreba, Beograda, Novog Sada.

Opada trend pošumljavanja Srbije

Stepen šumovitosti u Srbiji je 29,1 odsto, dok bi prema postavljenim ciljevima u Prostornom planu Srbije od 2010. do 2020. godine, optimalna šumovitost trebalo da bude 41,4 odsto, izjavio je krajem januara Duško Pejović, predsednik Državne revizorske institucije (DRI). Prema DRI analizama u državnim šumama kojima gazduju Srbijašume i Vojvodinašume evidentirano je 87.735 kubnih metara bespravno posečenog drveta, što čini štetu veću od 475 miliona dinara.

Izveštaj o reviziji svrsishodnosti poslovanja „Pošumljavanje u Republici Srbiji“ koji je podnela DRI, a prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je u 2018. godini zabeležen pad obima pošumljavanja od 22 odsto u odnosu na 2017. godinu, dok je u 2016. godini obim pošumljavanja bio manji u odnosu na prethodnu godinu za 26 odsto.

Fotografije su preuzete iz Facebook grupe Udruženja Akvila i Facebook stranice Artmina.


Želite da dobijate zanimljive članke od Storytellera u mejlu? Prijavite se za newsletter.

About the author

Vladimíra Dorčová Valtnerová

Volim život, novinarstvo i digitalno vreme. Zato sam i postala transmedijalna pripovedačica. Pre toga sam od 2013. do 2017. bila odgovorna urednica nedeljnika „Hlas ljudu“ i njegovog online izdanja. Od januara 2009. do februara 2013. bila sam koordinatorka Odbora za informisanje Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine. U periodu od 2005 – 2008 radila sam kao novinarka, urednica i voditeljka u slovačkoj redakciji TV Vojvodina.
Od oktobra 2008 do aprila 2013 bila sam predsednica Asocijacije slovačkih novinara. Od 1995 – 2000 i 2010 – 2012 bila je članica redakcije omladinskog časopisa „Vzlet“. Dobitnica sam Godišnje nagrade časopisa „Vzlet“ za 2002. godinu, nagrade „Vladimir Dorča“ za 2013. godinu, "Jan Makan st." za 2016., koje dodeljuje Asocijacija slovačkih novinara i godišnje nagrade NDNV-a za izveštavanje u medijima na jezicima nacionalnih manjina i za interkulturalnost u medijima za 2017. U sadašnjosti sarađujem sa časopisom "Nový život" kao članica redakcije, i sa organizacijama, kao što je Nezavisno društvo novinara Vojvodine, čija sam članica, Novosadskom novinarskom školom, časopisom "Politikon" i dr. Sa porodicom živim, stvaram i radujem sa životu u Magliću.

Add Comment

Click here to post a comment

Komentár

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

PODKAST “Na ivici”

PODKAST Storyteller

Informacije o COVID-19 u opštini Bački Petrovac

koronavirus

E-KNIHA ZADARMO!

PARTNERI

Newsletter Storyteller





PODKAST “KRENULE SMO”

Instagram