Poluprazne klupe u slovačkim odeljenjima

Više od polovine škola u kojima postoji nastava na slovačkom, ima odeljenja sa manje od 15 đaka, što do skoro nije bio trend. Od odluke Ministarstva prosvete zavisi da li će se u njima nastava sprovoditi na većinskom ili slovačkom jeziku. Pravo na obrazovanje na maternjem jeziku predstavlja jednaku šansu za sve i ključno je za očuvanje kulturnog identiteta, skreće pažnju nastavnica slovačkog jezika Vesna Kamanj. 

“Studirao sam sociologiju i u Slovačkoj, a njihova literatura je često na češkom jeziku, pa se dešavalo da čitam srpske/hrvatske knjige, časopise, stranice sa wikipedije i ostale izvore,” priča nam ovaj student. 

Švec ne pripada generalnoj statistici mladih ljudi koji odlaze da studiraju u inostranstvo, gde i ostaju, jer se on ipak vratio. Sve više je onih koji kupuju karte u jednom pravcu, pa đačke klupe ostaju prazne, što primećuje  nastavnica slovačkog jezika u Osnovnoj školi “15. oktobar” u Pivnicama Vesna Kamanj .

“Broj đaka u školama sa slovačkim nastavnim jezikom, ali i u drugim školama,  ima tendenciju smanjenja, s obzirom da je u seoskim sredinama negativan prirodni priraštaj, sve su češće migracije stanovništva i drugo,” objašnjava ova nastavnica. 

Na prošlogodišnjem popisu utvrđen je pad pripadnika slovačke zajednice za petinu u odnosu na onaj prethodni. Ovaj trend značajno je drastičniji kada se uporede brojevi učenika osnovnih škola, skreće pažnju   koordinatorka Odbora za obrazovanje pri Nacionalnom savetu slovačke nacinalne manjine Svetlana Zolnjan .

“Pre deset godina je u slovačkim odeljenjima u osnovnim školama bilo oko 3.400 učenika, a sada ih je oko 2.400,” priča ona. 

Kaže da je značajno manji trend neupisivanja učenika iz mešovitih brakova ili učenika slovačke nacionalnosti u slovačka odeljenja. To se dešava sporadično. Glavni razlog je odliv stanovništva.

“Jako puno mladih ljudi odlazi da studira i radi, pre svega u Slovačku, ali i u druge zemlje Evropske unije. Oni po popisu čak jesu na spisku ovde kao građani Srbije, ali nažalost, njihova deca više nisu učenici naših škola,” priča Zolnjan. 

Dodaje da je ekonomsko pitanje uvek bio glavni razlog zašto se odlazi u inostranstvo, ali da su ranije deca ostajala u Srbiji, gde su išla u školu. Sada se odlazi zauvek. 

View this post on Instagram

A post shared by Storyteller | Serbia (@storyteller.rs)

“Ja sam godinama radila u osnovnoj školi gde smo imali slučajeve da je dosta roditelja odlazilo da radi u Italiju, ali su deca ostajala sa svojim bakama i dekama. Kada je u pitanju novi trend, gde roditelji odlaze u Slovačku da rade, nažalost, porodice odlaze i prodaju zemlju. Ne razmišlja se o povratku kući,” priča Zolnjan.

Kombinovana odeljenja kao rešenje 

Nacionalni savet daje mišljenje za otvaranje odeljenja sa manjim brojem od 15 učenika. Više od polovine škola gde je nastava na slovačkom jeziku je tražila ovakvo mišljenje, priča nam koordinatorka Odbora za obrazovanje. 

“Što je iznenađujuće, i recimo, osnovna škola u Selenči koja nikada nije imala ovako mali broj učenika, ovaj put se obraćala sa zahtevom. Škola u Pivnicama gde predškolska ustanova radi u okviru škole je takođe slala zahteve za pripremnu predškolsku grupu. Samo 11 učenika je u toj grupi i očekujemo da će i prvaka sledeće godine biti jako malo,” kaže Zolnjan. 

Ona dodaje da je mali broj učenika upisan i u slovačko odeljenje u kovačičkoj gimnaziji, svega devet. Kaže da se ranijih godina nije beležio ovako mali broj đaka i da se prošle i pretprošle školske godine u Kovačici broj slovačkih učenika značajno smanjio. Jedino u slovačkom odeljenju u Medicinskoj školi u Novom Sadu broj đaka održava kontinuitet.

“Tamo su u nižim razredima bila dva kombinovana odeljenja, i od petog razreda su se učenici spajali u odeljenja sa srpskim nastavnim jezikom i jedino su maternji jezik kao predmet imali na slovačkom. Međutim, inspekcija je na to dala primedbe za tri škole – u Laliću, Suseku i Silbašu,” priča koorinatorka za obrazovanje u nacionalnom savetu. 

U jednoj učionici jedan nastavnik i dve generacije, dakle dva nastavna programa. Čas se deli na dva dela gde nastavnik posvećuje pažnju jednom, pa drugom razredu. Prednost je što su odeljenja mala, pa nastavnik fizički može da postigne da radi sa svima, navodi Zolnjan.  

“Ministarstvo prosvete godinama daje dodatak na platu nastavnicima koji rade u kombinovanim odeljenjima jer se taj nastavnik za jedan čas priprema praktično duplo. Tu je više obaveza, više posla pa je takav nastavnik i više plaćen,” kaže ona. 

Nema ni profesora

Martin Švec je jedan od stipendista Nacionalnog saveta Slovaka za prethodnu školsku godinu. Njemu je stipendija dodeljena u nadi da će ostati u zemlji i popuniti rupu na tržištu rada, jer osim učenika, slovačkim odeljenjima nedostaju i profesori. Svetlana Zolnjan kaže da se ovakvo ulaganje isplati. 

“Deficitarni kadrovi su najčešće profesori nemačkog jezika, matematike i fizike. Negde oko 10 stipendija nacionalni savet daje za studente. I to godinama radimo. Analizama smo došli do zaključka da 60 do 70 odsto  studenata koje smo finansijski podržavali smo i uspeli da zaposlimo u našim ustanovama. To je projekat koji je održiv i isplativ za naš nacionalni savet,” navodi ova koordinatorka. 

Slovački sa elementima nacionalne kulture

Manjinsko obrazovanje sprovodi se u tri modela. Ukoliko odeljenje ima više od 15 učenika, ili ako Ministarstvo prosvete odobri formiranje manjih odeljenja, radni jezik svih predmeta je na manjinskom, sa obaveznim srpskim kao nematernjim jezikom. Dvojezično obrazovanje na srpkom i jeziku nacionalne manjine sprovodi se samo u jednoj osnovnoj školi sa bugarskom zajednicom. Ukoliko odeljenje ima manje od 15 učenika, i nema odobrenje Ministarstva, nastava se održava na većinskom uz izborni predmet – maternji jezik sa elementima nacionalne kulture.  

Nastavnica slovačkog Vesna Kamanj ističe da se nastava slovačkog jezika kao maternjeg i nastava slovačkog jezika kao izbornog predmeta u mnogo čemu razlikuje. Prvenstveno po broju časova i obimu gradiva. Slovački jezik kao maternji obuhvata nastavu gramatike, jezičke kulture i književnosti u mnogo širem obimu nego nastava izbornog predmeta. 

“Deci se postavljaju veći zahtevi  s obzirom da je to obavezan predmet koji deca polažu na završnom ispitu u osnovnoj školi. U nastavi slovačkog jezika sa elementima nacionalne kulture cilj je postizanje takvog stepena razvijenosti komunikacionih veština da učenik može samostalno primeniti stečena znanja u komunikaciji u svakodnevnim situacijama”, navodi ova nastavnica.

Ona dodaje da je u predmetu Maternji jezik sa elementima kulture, akcenat je na negovanju nacionalnog identiteta, razvija se etničko samopoštovanje i učenici se upoznaju sa elementima tradicije, kulture, običaja slovačkog naroda. Kaže da se nastava realizuje kroz igru, scenski nastup, igranje uloga, grupni rad, a deci je atraktivno netradicionalno sticanje znanja. 

“Mogu da pohvalim interesovanje i želju za učenjem slovačkog jezika kod dece koja nemaju slovačko poreklo, iako ih je još uvek malo. To je vrlo pohvalno, čak i poželjno za multietničku sredinu, kao što je naša, jer doprinosi  produbljivanju međusobnog poštovanja i tolerancije,” navodi Kamanj.

Skreće pažnju da broj učenika koji uče slovački jezik sa elementima nacionalne kulture zavisi od različitih faktora. Prvenstveno od ubeđenja samih roditelja, kapaciteta škole, od načina prezentovanja samog predmeta, a često roditelji nemaju dovoljno informacija o ovom predmetu ili imaju pogrešne informacije. 

“Obrazovni sistem nema dovoljno sluha za potrebe i značaj ovog predmeta, veoma često je marginalizovan, što opet utiče i na same roditelje da se teže odlučuju da svoju decu upišu na časove slovačkog jezika kao izbornog predmeta,” navodi Kamanj. 

Obrazovanje na maternjem jeziku ne samo da doprinosi očuvanju slovačkog kulturnog identiteta, već direktno od njega i zavisi, dodaje ona. Jezik je najveći čuvar nacionalnog i kulturnog identiteta.

“Iako očuvanju identiteta doprinose takođe i kultura, tradicija, folklor, običaji, vera, ipak je jezik ta nit koja povezuje sve te elemente. Ako se jezik zaboravi, ta nit se prekida. Prema tome od obrazovanja na maternjem jeziku zavisi i očuvanje nacionalnog identiteta,” ističe ova nastavnica.

Ona dodaje da s obzirom da je pravo na obrazovanje garantovano pravo svih građana, obrazovanje na maternjem jeziku predstavlja jednaku šansu za sve. Deca mlađeg uzrasta mnogo lakše uče na jeziku kojim govore unutar svoje porodice, imaju manje poteškoća u savladavanju gradiva i razumevanju nastavnih sadržaja, lakše se snalaze u moru novih informacija, pokazuju veći nivo postignuća. 

“Benefiti učenja na maternjem jeziku u intelektualnom pogledu su neosporni, za razvoj kognitivnih funkcija mozga, mentalnih procesa koji omogućavaju planiranje, koncentraciju, održavanje radne memorije ali i uspešno obavljanje više različitih stvari istovremeno, s obzirom da je dvojezičnost, odnosno bilingvizam karakteristika većine stanovništva u našem okruženju,” navodi Kamanj.