Preduzetnički duh – osobine sa kojima se čovek rađa ili ih razvija?

Preduzetnički duh je pokretačka snaga koja poslovne ideje pretvara u biznis poduhvat. U kojoj meri je on izražen zavisi od osobe i sredine koja ga je oblikovala ili u kojoj živi. 

U svetu postoji tek 2% „prirodnih preduzetnika“. To su oni koji imaju gotovo urođenu sklonost ka pronalaženju inovativnih ideja i rešenja, pa do uspeha dolaze mnogo lakše. Sa druge strane su preduzetnici kojima će biti teže da osvoje svoj deo tržišta ili im to uopšte neće poći za rukom. Nekima će biti potrebno dugo vremena da nakon neuspeha, ustanu i pokušaju ponovo. Ali uvek će krenuti dalje i iznova, jer ih na to tera njihov preduzetnički duh.  

🎧 Poslušajte REFLEKTOR, Storytellerov podkast, u kojem svake druge srede govorimo o preduzetništvu i dobrim poslovnim idejama na lokalu. 👇

Mada precizne definicije ovog pojma nema, moglo bi se reći da preduzetnički duh čine određene osobine i veštine koje ima ili stiče svaki preduzetnik, kaže  psiholog i psihoterapeut Filip Tasić, osnivač Centra za razvoj ljudskih potencijala „Pegasus“ . 

„Preduzetnički duh postoji i ljudi misle na skup osobina, veština, sposobnosti koje su potrebne za osobu koja želi da bude preduzetnik, da ih poseduje da bi u tome bila uspešna. Verujem da neki ljudi imaju individualne karakteristike, ali da većina misli na neke slične stvari, kao što je prodornost, inicijativa, samopuzdanje, verovanje u to što se radi” – dodaje psiholog Tasić. 

Da li će neko biti preduzetnik zavisi od više faktora, ali sigurno je da postoje određene osobine sa kojima se čovek rađa i koje jesu karakteristične za preduzetnike. Ipak, one su samo potencijal, ali ne i garancija da će neko biti uspešan u preduzetništvu, kaže naš sagovornik.

„Neki ljudi se rađaju sa boljim ili lošijim predispozicijama da budu uspešni u preduzetništvu, što ne znači nužno da će oni to biti. Možda imaju taj potencijal, ali ga neće iskoristiti. Opet neko drugi može imati manji potencijal, a biti uspešan preduzetnik, zato što će više raditi na sebi i unaprediti baš te veštine i sposobnosti. Prema tome, preduzetničke osobine ne mogu baš od nule da se izgrade, ali ako neko ima potencijal, može da ih unapredi i razvije dovoljno da se promeni iz stanja da neće biti preduzetnik u stanje da postane preduzetnik“- pojašnjava Filip Tasić.

Mada ne postoji univerzalni spisak osobina koje krase preduzetnika, ipak se mogu uočiti određene zajedničke karateristike. Preduzetnici su ljudi koji pokreću stvari i na svet gledaju na drugačiji način, a prilike ne čekaju nego ih stvaraju. 

„Mislim da je samopouzdanje ključna stvar, a to nije da se ja ili moja ideja svima dopadnemo. Samopouzdanje znači da je meni u redu da se ja vama ne dopadnem, već da se ja sebi dopadam, odnosno da smatram da to što nudim može nekome da se dopadne. Znači, verovanje u sebe i proizvod ili uslugu koju nudimo. Zatim, upornost, u smislu neodustajanja kada je teško. Mislim da su ljudi skloni da nekada odustanu kada ne treba, jer nije to što je teško znak da treba odustati. Važna je i disciplina, jer za sve ovo što sam pomenuo potrebno je vreme da se manifestuje“ – dodaje psiholog. 

Naravno, pored ovih osobina, znanje i stručnost su vrednosti koje bi trebalo da budu osnov preduzetničkog delovanja. O tome zašto neki ljudi nikada ne ostvare snove, a drugi idejama promene društvo pisao je u svojoj knjizi „Moć vizije“  Rodoljub Oreščanin, osnivač Centra za proaktivno poslovanje „Biznisnova“ . Ističe da se preduzetnički duh može razvijati, veštine naučiti, ali da ni u jednom društvu kultura preduzetništva nije dominantna. 

„Mnogi misle da ako se preduzetništvo razvija da će ono dominirati u jednom društvu. Međutim, to nije istina. Čak i u razvijenim preduzetničkim kulturama, kao što je Amerika, koja ima 16% preduzetnika od celokupnog stanovništva, ne radi se o broju koji je dominantan. Ali svakako da je preduzetnički duh prisutan“ – kaže Rodoljub Oreščanin. 

Uglavnom se govori da bi preduzetnički duh trebalo razvijati i podsticati kod mladih. Međutim, statistika pokazuje da se ljudi u preduzetničku avanturu najčešće upuštaju u 42. godini. U Srbiji u preduzetničkim vodama, manje ili više uspešno, pliva nešto više od 300 000 preduzetnika. Da li će taj broj da raste, zavisi koliko od ličnosti, toliko i od podsticajne sredine i klime u društvu.

„Preduzetnika zaista ima imalo, ali dobra klima, kultura i naglašavanje ove teme dovodi do toga da se svi oni ljudi koji imaju poziv u svom životu da to postanu, da im pomognemo da se prepoznaju, da se razviju u preduzetnike, da budu uspešni ne samo za sebe, nego i za sve one porodice o kojima će voditi računa, a koje će biti deo njihove kompanije“ – ističe Rodoljub Oreščanin.

Neretko je baš podrška sredine vetar u leđa osobi koja je preduzimljiva i želi da se posveti preduzetništvu.

„Država je nudila subvencije za samozapošljavanje, a pošto sam bila nezaposlena, to je bila odlična prilika, da probam, da vidim da li će to da funkcioniše. Tako da sam se onda lakše odlučila za taj korak i na kraju sam prošla konkurs, dobila subvenciju. Da nije bilo tog konkursa, ne znam da li bih se u tom trenutku odlučila“- priča Jelena Marinčić.

Po struci je inženjerka zaštite životne sredine i ideja joj je da tržištu ponudi proizvod koji ni na koji način ne zagađuje prirodu, pa za proizvodnju sveća koristi sojin vosak, a za pakovanje materijale koji se mogu reciklirati. Kaže da u preduzetništvu još treba mnogo da uči, ali već preduzetnički razmišlja i stalno traži načine da unapredi proizvodnju. 

„Najteže mi je što sve radim sama. Često mi se dešava da najmanje razmišljam o svećama i šta bih novo mogla da radim, jer moram da razmišljam o birokratiji, slanju paketa. Ali mislim da ne može da se stagnira, pa stalno razmišljam o napredovanju i  kako bi mogla da se unapredi proizvodnja i samo poslovanje. Smatram da mora stalno da se napreduje, inače se nazaduje, pogotovo danas“ – dodaje Jelena. 

Strah od neuspeha i kritika sredine mogu da slome i najjači preduzetnički duh

Neretko se ljudi koji imaju preduzetnički duh, pa i poslovnu ideju ne odlučuju da je sprovedu u delo. Jedan od razloga mogao bi biti strah od neuspeha pred kojim se pokleba i najjači preduzetnički duh. Kod nas je to posebno izraženo, jer je sredina izrazito kritički raspoložena, kaže Rodoljub Oreščanin, diektor Centra za proaktivno poslovanje „Biznisnova“. 

„Kod nas se ljudi prosto utrkuju ko će da potvrdi da nam je rekao da to nije za nas, da ne treba da se upuštamo u takve stvari. Kao da ljudi likuju našem neuspehu, a pri tom su to dobronamerni ljudi, naši prijatelji, porodica, koji za naše dobro prvo nas obeshrabruju da ulazimo u određene stvari, a onda ako doživimo neuspeh, tu su da kažu: pa mi smo ti govorili od početka da se ne zanosiš tim stvarima“- ističe Rodoljub Oreščanin.

Iz neuspeha se često mnogo više nauči nego iz uspeha. Način na koji će neko odgovoriti na loš poslovni potez ili neuspeh na tržištu samo je još jedan pokazatelj razvijenog preduzetničkog duha. 

„U Americi ćete pre dobiti kredit ako ste pokušali nešto da uradite, pa niste uspeli, nego da počinjete prvi put. To su potpuno dve različite kulture. Kod nas neuspeh znači propast, brodolom, nešto što nikada više ne želimo da se dogodi, a u toj američkoj preduzetničkoj kulturi,  njihova filozofija je sledeća: ponekad pobediš, ponekad izgubiš. Međutim, ako izgubiš i naučiš lekcije, šta to znači – ponekad pobediš, ponekad naučiš. E, ako naučiš, onda bismo to mogli ovako da definišemo: ponekad pobediš, a ponekad pobediš kasnije“ – zaključuje Rodoljub Oreščanin.