Preduzetništvo – od početka do uspeha

Preduzetništvo je delatnost koja ima veze sa talentom, ali mnogo više sa učenjem. Kod nas se izučava  u srednjim stručnim školama i na pojedinim fakultetima. Učenje  o preduzetništvu kreće od definicije samog pojma, koji znači mnogo više od široko rasprostranjenog izraza „biti sam svoj gazda“, jer voditi jedno preduzeće predstavlja određenu vrstu roditeljstva. 

🎧 Poslušajte REFLEKTOR, Storytellerov podkast, u kojem svake druge srede govorimo o preduzetništvu i dobrim poslovnim idejama na lokalu. 👇

„Sam svoj gazda – velika većina preduzetnika upravo tako komentariše: ja sam sam svoj gazda. To i jeste naša reč, gazda, gazdovanje koja bi mogla da bude najbliže tome šta preduzetnik jeste. Preduzetništvo bi praktično bila svaka aktivnost koja je usmerena ka osnivanju, pokretanju, organizovanju, inoviranju, rukovođenju jednog posla, gde ste vi zaduženi da brinete o tom poslu kao roditelj o detetu. Ako imate sreće da vas usput neko prati, jedan ili dva partnera, to je odlično, onda ste tim i možete da preraspodelite odgovornost i brigu o tom poslovnom detetu i svaki od tih preduzetničkih poslova usmeren je da vi ostvarite profit, niste dobrovoljno pevačko društvo“ – pojašnjava  prof. dr Jelena Borocki , koja na Fakutetu tehničkih nauka u Novom Sadu predaje predmet Preduzetništvo.

Motivi zašto neko postaje preduzetnik mogu biti različiti, ali  zarada i novac ne bi trebalo da budu jedini razlog, je nikako ne dolaze odmah.

„Nije realno da se u prvih godinu, dve, tri  očekuju velike pare. Šta god da radite, nije realno očekivati da će se brzo desiti neki fantastičan bum i vi ćete biti bogati, svi će vam problemi biti rešeni. “To su bajke i to ne postoji” – kaže  prof. dr Jelena Borocki.

Kada se poslovanje jednog preduzeća svede samo na zaradu, zanemaruje se i dobrobit koju preduzetništvo ima za širu društvenu zajednicu.

„Ako vi nešto preduzimate samo u cilju sticanja prihoda, što je nažalost definicija koju je dao Adam Smit još u XVIII veku i po meni je ona uslovila problem razvoja kapitalizma, a to je: cilj je stvaranje bogatstva. Vi onda, kada to čujete, pomislite da možete da radite bilo šta i nije problem da se bogatite i nije bitno kakav uticaj imate na zajednicu. Iz toga ja, ali i moderna ekonomska nauka isto tako razmišlja, apelujem na promenu definicije, jer se mora ubaciti reč dobrobit, koja je ključna. Vi radite neki radi dobrobiti vaše, vaše porodice, vašeg okruženja, a iz toga, kao rezultat, proizilazi sticanje prihoda“ – smatra  Miljana Stojšić Stojanovska , direktorica Unije poslodavaca Vojvodine. 

Kada se posmatra sa strane, poslovi i obaveze jednog preduzetnika mogu izgledati lako. Ipak, rukovoditi jednim preduzećem znači i naći rešenje za svaku prepreku ili problem koji se dese na putu do uspeha. 

„Preduzetništvo nije lako, da se razumemo. Ja uvek moram biti iskrena sa svojim studentima, koliko god pričam o tome kako je pozitivno biti preduzetnik, da je lako nije lako.Kao preduzetnik morate mnogo da izdržite. Da vam proizvod bude odbijen, da kupac kaže da to uopšte nije dobro ili nije ono što je on hteo ili da se nešto promenilo na tržištu, pojavili su se konkurenti koji to rade bolje od vas. Potom, ne možete da uvezete nešto, pa morate da se snalazite. Desi se da nemate ljude koje biste zaposlili, pa se iznenadite, jer i zbog visokih plata ljudi neće da rade taj posao. To su stvarno brojni problemi sa kojima se ljudi susreću, ali naravno ima i mnogo prednosti koje mogu da poprave sliku o preduzetništvu. Sami birate sa kim ćete raditi, kako ćete raditi, šta ćete raditi, šta je vaš ključni motiv. Ali to ne znači da ćete raditi dva sata, najčešće je to celodnevni rad“ – kaže prof. dr Jelena Borocki.

Sloboda, odgovornost i rizik sastavni su deo preduzetništva. U teoriji bi svako mogao da osnuje preduzeće, ali se u praksi pokazalo da su za uspešno upravljanje, ipak potrebne određene veštine i osobine. Preduzetnici drugačije gledaju na stvari i donose drugačije odluke u odnosu na okolinu. Shodno tome, očekuju uspeh ili preuzimaju rizik za mogući neuspeh. 

„Preduzetništvo je za one koje koči i koje guši sistem u kojem su i veliki broj preduzetnika je izašlo iz velikih sistema, jer nisu mogli da se pokažu, dokažu, njihove inicijative nisu uzete u razmatranje i shvatili su da su zakočeni. To je za njih bila odskočna daska da krenu u svoj biznis, ali ima i onih koji vole da rade u takvom sistemu, osećaju se zaštićeno, smatraju da su dovoljno vredni i oni treba da ostanu. Svako treba da pronađe svoj put“ – kaže Miljana Stojšić Stojanovska, direktorica Unije poslodavaca Vojvodine.

U Vojvodini ima oko 75000 preduzetnika. Uglavnom se bave uslužnim delatnostima, najčešće trgovinom, mada poslednjih godina raste broj preduzetnika koji se okreću  različitim konsultatskim uslugama. Po pravilu, gradovi su primamljiviji za otvaranje preduzeća, pre svega zbog veličine tržišta. 

„Na teritoriji Bačke Palanke trenutno ima 1400 registrovanih preduzetnika. Već godinama se vrtimo oko te cifre. Jeste sigurno teže raditi u manjoj sredini. Doduše razvojem tehnologije i internet poslovanja granice počinju polako da se brišu, pa mnogo firmi može da radi iz male sredine. Preduzetnici treba da naviknu da koriste IT tehnologiju i društvene mreže, ali samo poslovanje ako je vezano za prostor, odnosno za prostor u kojem se radi, sigurno je da manje sredine imaju manje tržište, teže se dolazi do većeg obima posla, moraju više da se pokrenu. Svi nešto beže ka većim gradovima, jer su i same cene usluga mnogo veće u gradovima, tako da je iz tog razloga lakše raditi u većem gradu“ – kaže  Milutin Marčeta , sekretar Opšteg udruženja preduzetnika Bačke Palanke. 

Članovi Udruženja preduzetnika Bačke Palanke podeljeni su u devet sekcija u zavisnosti od delatnosti koju obavljaju. Udruženje je spona sa lokalnom samoupravom i višim nivoima vlasti, a preduzetnici mogu da dobiju i savetodavnu pomoć. Preduzetnici se udruženju i najčešće obraćaju kada se pojavi neki problem koji nastoje zajednički da reše.  O preduzetništvu se mnogo priča, ali mnogi smatraju da konkretne i prave državne pomoći i dalje nema dovoljno. U manjim srednama uglavnom i posluju mali preduzetnici, neretko prepušteni sami sebi. 

“Najčešće jedan broj preduzetničkih firmi nema radnike. Preduzetnik je sve u svojoj firmi, od čistačice do knjigovođe, komercijaliste i onoga koji stoji za mašinom i radi. Radno vreme ne postoji iako većina ljudi misli da novac sam pada. Nije ovo plašenje, već jedna realna priča. Ukoliko se dobro sagleda, lakše se prođu te prve krizne godine. Ukoliko se, na osnovu tih lepih priča, nespremno uđe u samostalni posao,  sačekaju ga svi ovi problemi i onda ne može da se uspe“ – kaže Milutin Marčeta, sekretar Opšteg udruženja preduzetnika Bačke Palanke. 

Kod poslovanja u manjim sredinama, ipak ima i dobrih strana, koje mogu biti prilika za uspeh. Za početnike u preduzetništvu, možda bi dobar savet bio da, ukoliko postoje mogućnosti, svoje poslovanje prijave u manjoj i slabije razvijenoj opštini, pre svega zbog nižih troškova poslovanja. 

„U manjoj sredini možete da kažete: jao, pa to je slabo razvijeno, ne znam kako ću, pa nema ko da me podrži. Onda možete da kažete: ja to što radim, neću imati veliku konkurenciju. Sve možete posmatrati iz dva ugla. Neko će reći da je lakše raditi u manjoj sredini, nekome će biti teže. Eto, koliko znači lični pristup u svakom poslu. Zakon je isti u maloj sredini i u velikoj sredini. Vaše sposobnosti su  ključne. Lično smatram da se u manjoj sredini, ako radite iz srca, može se lakše uspeti zato što će se lakše doći do vas. U manjoj sredini glas mnogo brže putuje, bilo da je dobar ili loš. Ako je dobar, svi će vrlo brzo čuti za vas i svi će se okrenuti vašem proizvodu, jer u manjoj sredini nema toliko konkurencije, kao u Novom Sadu i Beogradu“ – ističe Miljana Stojšić Stojanovska, direktorica Unije poslodavaca Vojvodine. 

Jasno je da u preduzetništvu uspeha nema preko noći, problema je mnogo, prepreka isto tako, kao i mnogo rada i stalnog učenja. Ali sve je to cena koju vredi platiti da bi ideja u koju se veruje našla svoje mesto na tržištu.