Potopljene njive oko Bačkog Petrovca dom za retke vrste ptica

Sunce je izašlo nad Gložanom. Pored kanala rosi visoka trava. U vazduhu se oseća miris kasnog leta. Vreme je da ptice odu na zimovanje u toplije krajeve. Čeka ih dug put i na genetski utvrđenoj magistrali, preleću i ovaj kraj. Poneka od njih neplanirano je upala u mrežu i sada čeka da bude oslobođena. Nežnim i taktičnim pokretima licencirani prstenovač, Miroslav Dudok, vadi jednu po jednu i stavlja ih u platnene vreće. Uskoro će ovi putnici dobiti i svoje “pasoše”. 

“Sreća je to što se nalazimo pored Dunava koji je velika reka i koji je migratorni koridor za seobu ptica. Zbog toga možemo susreti različite vrste koje se inače tu ne gnezde,” priča ovaj student biologije dok stavlja aluminijumski prsten na jednu od grmuša, upisujući njene podatke u svesku.

@storytellerrs 🐦‍⬛ Da li ste se nekada zapitali, odakle pticama prstenje oko noge i čemu služi? Miroslav Dudok, licencirani prstenovač ptica se bavi upravo ovim poslom i objašnjava kako se to radi. 🗒️🪶 #fyp #fypシ #foryou #foryoupage #Vojvodina #viral #novinarstvo #balkantiktok #srbija #slovaci #srbijatiktok #ptice #bird #ornithology #birdsoftiktok #animals ♬ Nature on a pleasant sunny day and a clear blue sky(1255737) – SKUNK

Osim vrste i pola, Dudok beleži i težinu, dužinu krila i nagađa starost i gojaznost. Ovakav zapisnik imaju i druge zemlje, pa kada se ova grmuša uhvati u mrežu negde drugde, naučnici će znati kuda se ona kretala. 

“Mi ovde prstenujemo pticu, neko od kolega je uhvati negde drugde i tako možemo da pratimo migratorni put. Na taj način možemo da planiramo gde bi bilo dobro zaštiti područja, da bi te ptice imala sigurna stajališta do svojih destinacija,” objašnjava Dudok. 

Tri ubica ptica

Mesta gde putnici mogu da stanu, odmore i prezalogaje nešto je sve manje, skreće pažnju naš sagovornik. Ovaj problem je naročito izražen u Vojvodini, koja ima tek 7% svoje teritorije pod šumama, što je svrstava u najmanje pošumljene regije u Evropi. 

“Vojvodina je dosta obešumljena i te šume koje postoje su plantažnog tipa. Zapravo su njive pod šumom, koje ne uspeju da dospeju neku starost koja bi bila pogodna za ptice i nego se poseku sa dvadesetak godina i ne stignu da razviju duplje u kojima bi ptice mogle da se gnezde,” priča nam Dudok. 

Problem je i to što od svih vodnih objekata u Vojvodini, jedino Tamiš može da se izlije. Crvena zona je severni Banat gde je i najviše ugroženih vrsta i gde se trude da žive šljukarice, ritske sove koje vole vodoplovna staništa, kao i droplje i livadarke koje vole velike travnate površine koje su svedene na svega par procenata, navodi Marko Šćiban iz Društva za proučavanje i zaštitu ptica koga smo končno uhvatili u svojoj kancelariji. 

“To je kao da li će ljudi živeti negde ako nemaju gde da prespavaju. Neće. Isto je tako i kod ptica. One ukoliko nemaju gde da se prehrane ili gnezde, one će otići dalje,” objašnjava Šćiban.

Vojvođanska pustinja među redovima žitarica ima pesticide, herbicide i ostalu hemiju stvorenu u cilju ubijanja. Pojedini su sasvim u redu za životnu sredinu dok smo o štetnosti drugih, nažalost, saznali u praksi. Tako je insekticid furadan (karbofuran), koji je u Srbiji zabranjen 2014. godine, u prethodne dve godine uspeo da nađe put do digestivnog sistema divljih ali i domaćih životinja u bačkopetrovačkom ataru. 

“Dakle to je bio zaista jedan ogroman pomor gde niko nije sankcionisan. Ptice su indikatori zdrave životne sredine. Čim ptice umiru, znači da je tu opasno i za ljude. Karbofuran je otrovan i za ljude i na dodir. Tome nije mesto na oranicama oko Bačkog Petrovca ili oko bilo kog sela,” priča Šćiban. 

Društvo za proučavanje i zaštitu ptica i ove godine je, u martu i aprilu, nailazilo na brutalne načine okršaja sa prirodom. Osim što su rupe svakog većeg sisara, poput lisica i jazavca bile meta trovanja, one su bile i zatrpavane.

“Pored toga što je nezakonito, ekstremno je i surovo. To je kao da nama neko ide po gradu i na terase ubacuje zatrovane bombone da nam deca jedu. To bi bilo odvratno,” govori ovaj orintolog, apelujući na građane da ukoliko primete nešto sumnjivo, to prijave policiji i/ili ovom društvu. 

Miroslav Dudok objašnjava da se furadan koristio radi zaštite semena od insekata, ali je njegova karenca (vreme koje mora da protekne od poslednje primene pesticida do žetve ili berbe) dugačka, pa se dešavalo i da pčele umiru od zatrovanog polena. On dodaje i da je i u zimskom periodu u okolini Petrovca bilo zatrovanih plenova koji su bili namenjeni grabiljivcama, koje su tada gladne, a i vegetacije nema pa se plen lakše vidi. 

“Ptica koja pojede zatrovani plen, odleti svega par metra i ugine. Onda dođe neki drugi predator koji se takođe otruje. I na kraju se širi taj krug mrtvih životinja oko mamca,” objašnjava ovaj biolog. 

Tada su pronašli preko dvadesetak otrovanih ptica među kojima je i jako retka ptica za Srbiju – eja livadarka. Ona je na ovim teritorijam beležena svega nekoliko puta, od čega jednom na ovaj način. 

Zatrovani mamac ne bira žrtvu i opasan je za sve vrste životinja, pa i čoveka. Balkan Detox Life je organizacija koja pokušava tome da stane na put.

Ako prežive zatrovane mamce i umor koji se javlja usled nedovoljno zelenih odmarališta, na putu do toplijih krajeva ih vreba još jedna opasnost – pucanje u cilju zabave. Prepelica i grlica su najviše na nišanu krivolovaca iako se nalaze u “Crvenoj knjizi faune Srbije”. Prepelica je u manjem riziku od ugroženosti, na skali Međunarodne unije za zaštitu prirode, dok grlica spada u ranjive vrste. 

Borba za zabranu lova na ugrožene vrste u Srbiji i dalje traje. Trenutno važi zabrana lova na grlicu i jarebicu koja će trajati do sledeće godine, dok je sezona lova na prepelice skraćena. Međutim, zakon često ostaje samo na papiru, pa se tako vabilice – elektronski uređaji koji emituju zvukove ptica, a koji su zabranjeni, – vrlo lako mogu naći u slobodnoj prodaji. Miroslav Dudok objašnjava zašto je ovo problem.  

“Pošto se prepelice sele noću, lete na nekoj velikoj visini, i sad odjednom čuju dole oglašavanje svoje vrste i pomisle da tu ima hrane i skloništa i sve slete. Ujutru dođu krivolovci i umesto da ulove dve-tri, oni ulove stotinjak ptica,” priča nam ovaj student. 

On podseća da se prepelica gnezdi i u ostatku Evrope, ali da prilikom seobe koristi balkanski migratorni put, koji predstavlja usko grlo za selice. Tako se izlovljavanjem ne uništava samo lokalni fond, već je ovo problem cele Evrope. A ne lovi se samo u Srbiji.  

Pre osam godina zabrana lova na grlicu trajala je svega mesec dana, kada se pokazalo da su interesi pojedinaca važniji od interesa svih. Društvo za proučavanje i zaštitu ptica je snimilo dokumentarac o tom slučaju. 

Bare uzvraćaju udarac  

Klimatske promene bačkopetrovački atar vratile su na “fabrička podešavanja” jer su usled intenzivnih padavina potopljenje njive na kojima su i nekada bile močvare. S jedne strane velika materijalna šteta za vlasnike parcela, s druge strane novi dom za sabljarke, ždralove, slepiće, vlastelice – vrste koje se decenijama unazad nisu mogle gnezditi na ovom području. Čak se na području prema Gložanu najverovatnije gnezdila i ritska sova koja je ekstremno retka u Južnoj Bačkoj, navodi Marko Šćiban. 

“Područje gde su se nalazile te bare su mesta gde su nalazile pre pedeset – sto godina. Nisu bile preoravane i jesu predstavljale prirodno stanište.  Izuzetno uspešna melioracija na ovom području je dovela do toga da se najveći deo atara može koristiti za poljoprivredu. To je za ljude dobro kratkoročno, ali na duže staze loše jer je taj kraj izuzetno osiromašio biodiverzitetom posle više decenija intenzivne poljoprivrede,” objašnjava ovaj orintolog.