Radio-amateri iz Bačkog Petrovca šalju signal i u najudaljenije delove sveta

Prostorije Radio kluba “Petrovec” iz Bačkog Petrovca mesto su okupljanja i druženja zaljubljenika u radio-amaterizam. Tu dogovaraju nove aktivnosti i učešće na takmičenjima, potraže savet, podele iskustva, pohvale se uspostavljenim radio-vezama, a nekada je dovoljno i da samo zajedno popiju kafu. Tako je već 57 godina, koliko postoji Radio klub čiji je pozivni znak YU7AJM. 

Tradiciju radio-amaterizma u Bačkom Petrovcu danas čuva i nastavlja 16 članova, različitih generacija i zanimanja, ali sa istim interesovanjem. Zanima ih radio-tehnika, elektronika, fizika, pa i geografija i astronomija. Dok je jednima pravi izazov da uspostave radio-vezu sa radio-amaterima iz različitih krajeva, drugi sate provode popravljajući stare radio-stanice, praveći nove uređaje ili usavršavajući opremu. 

Pavel Benka je predsednik Radio kluba “Petrovec” i radio-amater sa stažom dugim preko trideset godina. Kaže da je ovo tehnički i celoživotni hobi, jer radio-amatera baš ništa ne sprečava da se i u poznim godinama bavi istraživanjem radio-komunikacija. Ograničenja nema ni u pogledu obrazovanja, potrebno je tek osnovno poznavanje zakonitosti fizike i interesovanje za radio-tehniku. A vremenom se, kroz iskustvo, sve nauči i savlada.

“U klubu imamo članove različitih obrazovnih profila, od ljudi sa osnovnom školom do doktora nauka” – govori Pavel Benka. 

Ipak, postoji jedan uslov. Da bi radio-amateri mogli da vrše emitovanje na radio-stanici, moraju da polože ispit i dobiju licencu. Tada stiču i jedinstveni pozivni znak kojim se predstavlaju prilikom uspostavljanja radio-veze. Pavel Benka je u etru poznat kao YT7TA. 

“Vezu ostvarujemo uz pomoć radio-stanice, potrebno je imati i antenu. Na frekvencijama koje koristimo možemo da slušamo i ako naiđemo na nekog ko emituje, možemo mu se javiti. Takođe, možemo mi da pozivamo, pa ako nas neko čuje, da nam se javi. To su slučajno uspostavljene veze” – objašnjava naš sagovornik. 

Po uspostavljanju radio-veze, komunikacija može da se odvija uz pomoć Morzeove azbuke, glasom, ali i digitalnim putem. Razvoj tehnologije ostavio je traga i u radio-amaterizmu. 

Promenilo se mnogo toga, ali to nije umanjilo lepotu i čar ovog hobija, dodaje Pavel Benka. Uvek je izazov sesti za radio-stanicu i pokazati svoju veštinu. Svaka ostvarena radio-veza je nagrada, ali radio-amateri posebno su ponosni na kontakte sa udaljenim državama na drugim kontinentima ili predelima u kojima radio-amaterizam nije razvijen.  

“Ima mnogo stvari na koje sam ponosan. Što se tiče najudaljenijih veza, na kratkim talasima imam pokrivene sve kontinente, i Novi Zeland i neka ostrva u Pacifiku. Međutim, u poslednje vreme se najviše zanimam radom na visokim frekvencijama” – kaže Pavel.

Zidovi Radio kluba “Petrovec” ukrašeni su diplomama i priznanjima sa takmičenja. Sve su to uspomene na postignute uspehe, ali i na druženja koja se pamte. Druželjubivost i solidarnost su osobine koje krase svakog radio-amatera, pa će često spakovati svoju opremu i poći u prirodu, tražeći pogodno mesto za slanje i primanje radio-signala.

U radio-amaterizmu uvek ima nešto da se nauči

Dok Pavel govori o lepotama radio-amaterizma, u klub pristužu braća Ivan i Andrej Lomen, dugogodišnji radio-amateri. Njihov stric jedan je od osnivača Radio kluba u Bačkom Petrovcu i uz njega su još kao deca otkrili ovaj hobi. 

“Skup je ovo hobi” – kaže Andrej. “Vuče nas da stalno kupujemo nešto novo od opreme, a kada nešto poručimo, ponekada to bude i krišom od supruge i drugih članova porodice” – dodaje u šali. 

U klubu postoji radio-stanica koju mogu da koriste, ali mnogi članovi i kod kuće imaju potrebnu opremu uz koju provode slobodno vreme. Kao svojevrsne trofeje čuvaju QSL karte, koje su dizajnirane gotovo kao razglednice. Radio-amateri ih šalju jedni drugima i one predstavljaju potvrdu da je veza uspostavljena, kada i na koji način. Raduju se svakom pojedinačnom uspehu, ali su ipak u radio-amaterizmu najlepši timski rad i druženje.

“Za ovaj hobi me najviše veže druženje sa ljudima. Kada su radio-amaterska takmičenja odemo negde u prirodu gde boravimo dva dana. Ponosan sam na sve diplome koje smo kao klub dobili, a moja najudaljenija veza na ultrakratkim talasima bila je sa radio-amaterom iz Škotske” – priča Ivan Lomen.

Radio-amaterizam je hobi kojem se najčešće posvete muškarci. Žena je malo, mada u nekim državama postoje i ženski radio klubovi. U maloj sredini kakva je Bački Petrovac nema ni mnogo mladih koje ovo interesuje. Za poslednjih deset godina imali su samo trojicu novih članova koji su položili ispit i dobili licencu.  

Iako se ovim hobijem bave iz ličnog zadovoljstva i bez ikakve materijalne dobiti, radio-amateri mogu da budu od velike koristi za celu zajednicu, posebno u kriznim situacijama. Pokazalo se to više puta, u ratnim vremenima ili tokom prirodnih nepogoda kada je svaka druga vrsta komunikacija među ljudima iz različitih krajeva bila onemogućena. Zato očuvanje tradicije i opstanak radio klubova nije važno samo radio-amaterima. Na pitanje koliko vlastitog novca ulože za funkcionisanje aktivnosti u klubu, jer sredstva iz drugih izvora nisu dovoljna, uz osmeh odgovaraju “bolje da o tome ne pričamo”.