Ako kažemo da putovati znači i razvijati se – zbog novih saznanja i iskustava koje se tada dožive, onda su razmene jednake čitavim evolucijama jedne osobe. Ne samo zbog samog putovanja, već i zbog novih saznjanja, iskustava, viđenih praksi, stečenih prijatelja.
Pitali smo mlade Novosađane na šta ih reči razmene i mobilnost asociraju. Ovo su njihovi odgovori:
Katarina, 18: Nova saznanja, učenje, menjanje – u smislu svog ličnog rasta, pogotovo što sam još mlada, i na kraju, izbor koji nam je pružen.
Ivan 21: Kad to čujem, setim se kampova i razmena mladih na kojima sam bio. Lepo provedeno vreme, naučene nove stvari kao i iskustva, a najvažnije, stečeni novi kontakti iz raznih zemalja.
Nataša, 24: Baš prvo što mi padne na pamet? “Erasmus program”, sa asocijacijom i unutrašnjim monologom: “Zašto to nisam iskoristila kada sam bila studnetkinja?
Razmene i mobilnost nisu nužno vezani samo za studente i nastavno osoblje. Ove vrste programa su veoma aktuelne i pogodne za veliku lepezu osoba koje žele da nauče nešto novo putujući. Svakako da je Erasmus+ program za razmenu studenata i nastavnog osoblja u Srbiji najpopularniji i najrasprostranjeniji. Međutim, postoje i drugi programi, ne vezani za Erasmus, ali i unutar ovog velikog projekta, koji omogućavaju, mahom mladim osobama da se upuste u avanturu sticanja novih znanja putem putovanja.
Tako postoje programi razmene mladih preduzetnika, volonterske razmene, razmene učenja jezika, ali i specijalizovane razmene, kao na primer “PSANS” – Pharmaceutical Student Association of Novi Sad.
Leto u inostranstvu provedeno uzajamnim učenjem
Arso Stojović iz Novog Sada je tako, na primer, proveo leto u Španiji, gde je otišao putem programa „AuPair“. Program je zamišljen tako da se živi sa porodicom za koju se radi i da se sa decom komunicira na engleskom jeziku. Uglavnom se radi ujutru dok su roditelji na poslu.
Kako objašnjava Stojović, “nisu u pitanju klasični časovi engleskog, već se sve obavlja kroz igru i svakodnevne aktivnosti. Samim tim ne postoji osećaj da se obavlja posao, već da ste član porodice u kojoj ste”.
Arso Stojović objašnjava kako je izabrao Španiju, jer ovu zemlju “obožava”, te je putem ovog programa hteo da iskusi kako je živeti u ovoj zemlji, a ne da je doživi kratko i samo kao turista.
“Upoznao sam stranu kulturu, mentalitet Španaca. Pored toga što sam vežbao svoj engleski, poboljšavao sam i znanje španskog jezika. Živeo sam u Madridu sa petočlanom porodicom. Imao sam troje klinaca sa kojima provodio svako jutro od 8 do 14h. Igrali smo razne društvene igre, išli na bazen, planinarili i obilazili znamenitosti kako Madrida tako i okolnih mesta. Slobodno vreme sam koristio da posetim druge gradove i proputujem Španiju koliko god mogu. Uspeo sam da steknem nova prijateljstva sa autenticnim stanovništvom i vidim kako izgleda živeti u nekoj drugoj zemlji i uređenijem društvu”, sumira svoje iskustvo Stojović.
Razmene nisu samo „odliv mozgova“
Na razmene se često gleda kao na „odliv mozgova“ odnosno kao na program u kojim mladi odu na razmenu, a tokom boravka se „snađu“ i ostanu. Međutim, u velikom broju slučajeva ne samo da nije tako, već upravo ovakve razmene omogućavaju mladima iz zemalja Evropske unije da dođu u Srbiju, upoznaju je, ali i ljude, razbiju pojedine predrasude o Srbiji, te svoja iskustva potom prenesu svojim sugrađanima po povratku nazad.
Vladimir Jovanović, savetnik za komunikacije iz Fondacije Tempus, objašnjava da je putem Erasmus + programa u periodu od 2015. do 2018. godine na razmenu u Srbiju došlo skoro tri hiljade osoba.
“U ovom periodu u Srbiji je boravilo ukupno skoro dve hiljade studenata na studentskim razmenama kroz Erazmus+ program, odnosno između 400 i 500 studenata svake godine. Kada je reč o mobilnosti mladih i omladinskih radnika, organizacije i ustanove iz omladinskog sektora iz Srbije u pomenutom periodu su učestvovale na preko hiljadu projekata mobilnosti, od čega su se mnoge omladinske razmene, treninzi i seminari realizovali u Srbiji”.
Maksim Karanović iz organizacije “Erasmus studentska mreža” kaže kako se internacionalna sredina kod nas kreira upravo time što studenti iz evropskih zemalja dolaze na naše univerzitete.
“To je nešto što se zove internacionalizacija kod kuće, što je nov koncept, ali za Srbiju može da bude veoma važan. Kroz to studenti koji nisu imali priliku ili su bili na druge načine sprečeni da odu na razmenu na ovaj način mogu da iskuse deo te atmosfere kod nas. Takođe, i ljudi koji dolaze kod nas, osete našu kulturu, atmosferu na Balkanu i generalno u Srbiji i kad se vraćaju – oni su najbolji ambasadori i promovišu našu zemlju svuda gde se vrate.”
Jovanović iz Fondacije Tempus nabraja i koje su to zemlje partneri iz kojih najviše mladih dolazi u Srbiju:
“Naši univerziteti i visoke škole su najintenzivniju saradnju na planu razmene studenata imale sa partnerskim ustanovama iz Nemačke, Poljske, Španije, Italije i Francuske. Na planu mobilnosti mladih, izvan visokog školstva, najviše zajedničkih projekata (najčešće u vidu omladinskih razmena) je sprovedeno u saradnji sa organizacijama iz Nemačke, Španije, Italije, Francuske, a u značajnoj meri i sa zemljama okruženja, poput Mađarske, Hrvatske, Bugarske i Rumunije”.
Kada je u pitanju Novosadski univerzitet, Ivana Vujkov, šefica kancelarije za Međunarodnu saradnju, kaže kako je Univerzitet u programu aktivan od akademske 2015/2016. godine.
“U poslednje četiri godine, dok smo bili u partnerskom statusu i koristili budžete oko 30 zemalja i sklopili preko 220 međuinstitucionalnih sporazuma, ostvarili smo izuzetne rezultate. U ovom periuodu na Novosadski univerzitet ugostio je malo više od hiljadu studenata i zaposlenih iz raznih evropskih zemalja, a više od dve hiljade naših studenata i zaposlenih je koristilo ovaj program razmene”.
Prema podacuma kojima raspolaže Kancelarija za Međunarodnu saradnju novosadskog univerziteta, u 2018/19 akademskoj godini, studenti i zaposleni sa ovog Univerziteta su najviše putovali u Španiju i Italiju, dok je novosadski univerzitet ugostio najviše studenata i nastavno osoblje iz Mađarske i Španije.
Tako je Fransoa Anglade iz unutrašnjosti Francuske preko studentske razmene došao u Novi Sad.
“Prvi sam Francuz sa mog Univerziteta koji je došao u Srbiju. Osećam da mi je to mi kao privilegija. Profesori na Poljoprivrednom fakultetu sam su me veoma lepo prihvatili zbog čega je moj boravak ovde veoma prijatan. Stigao sam u Srbiju pre početka nastave u oktobru, a profesori su želeli da me upoznaju i ranije i upute u štivo”.
Fransoa dodaje i da je zahvaljujući ovoj razmeni upoznao mnoge ljude u Novom Sadu koji dolaze iz evropskih zemalja, ali i lokalnih ljudi.
“Kada sam dolazio u Srbiju želeo sam da se fokusiram na engleski jezik, kako bih ga usavršio, ali sada, kada sam upoznao ovde ljude želim da naučim i srpski jezik. Želim ljudima iz Novog Sada da se zahvalim na ovom lepom iskustvu tako što ću naučiti srpski jezik, iako sam ovde samo do februara, a srpski i francuski su jako različiti.”
Punopravni članovi programa Erasmus+
Početkom 2019. godine Srbija postaje i punopravna članica programa Erasmus+. Ovaj program je najveći obrazovni program Evropske unije za koji se odvaja ukupno 14,7 milijardi evra koje obezbeđuju studiranje, školovanje i sticanje iskustva za četiri miliona Evropljana.
Irena Radinović zadužena za obrazovanje i mlade u Delegaciji Evropske unije u Srbiji objašnjava kako je učestvovanje u programima međunarodne saradnje, i uopšte programima strateškog dijaloga između univerziteta i visokoškolskih ustanova u Srbiji sa drugim međunarodnim partnerima, veoma važno.
“Učešćem u ovakvim programima mnogo učimo. Učimo o tome kakvi su standardi u nekim drugim zemljama i prosto dolazi do opšteg boljitka za svakog pojedinca. Akcenat je generalno na kvalitetu nastave ovde, koji se onda odnosi na svakog studenta i na svakog nastavnika. Otvaranjem studijskih programa koji su na engleskom jeziku privlačimo i druge studente iz inostranstva ali i druge nastavnike iz inostranstva koji mogu da učestvuju u nastavi i realizaciji nastave ovde u Srbiji. Ostvaruje se jedna jako lepa razmena i transfer znananja između naših fakulteta i međunarodnih partnera u inostranstvu.”
Iako je to što je Srbija postala programska zemlja veliki napredak koji omogućava mnoge povoljnosti – kada su studenti u pitanju, postoji opasnost da se program “elitizira” jer će stipendije za studnete koji se odluče za razmenu biti manje.
Maksim Karanović iz Erasmus studentske mreže objašnjava kako je to upravo za njih veoma važna tema.
“Većina programa u sklopu Erasmus+ će benefitovati. Ono što je istina da sa promenom statusa u programsku zemlju situacija za naše student će se malo pogoršati. U smislu da će stipendije za odlazak biti niže. To samo po sebi može da uzrokuje elitizaciju programa. To je negativna posledica. Ono što je pozitivno jeste da će sada studenti imati više adrese na koje će moći da idu, više univerziteta u Evropi i šire. Takođe će i dolazni studenti imati olakšane uslove za dolazak. Tako da, u nadolazećem periodu očekujemo veći priliv studentata iz Evrope, ali isto tako i mnogo manjie ljudi koji odlaze”, zaključuje Karanović.
Razmene i Erasmus+ za sve mlade
Vladimir Jovanović iz Fondacije Tempus kaže kako Erasmus+ program pruža prilike za različite vrste mobilnosti studenata i mladih, kako u okviru sistema formalnog obrazovanja, tako i kroz neformalno obrazovanje mladih.
„U najkraćem, odlaskom na mobilnost studenti i mlade osobe uopšte mogu da razviju i steknu nove lične i profesionalne kompetencije, otkriju nove kulture, navike i životne stilove, stvore nove mreže prijatelja i kontakata, ali i da bolje upoznaju same sebe. Sve to im može dosta značiti u budućnosti, bilo da je reč o profesionalnom, privatnom ili društvenom životu”, objašnjava Jovanović, sumirajući i od programa koje se u okviri Erasmus+ programa pružaju mladima.
A to su:
- Stipendirane studentske razmene – omogućavaju studentima da počev od druge godine na osnovnim studijama, kao i tokom master i doktorskih studija preko svog univerziteta odu na partnerski univerzitet u inostranstvo
- Erasmus Mundus zajednički master programi – studenti koji su pred kraj osnovnih ili su završili studije mogu upisati master program na više od 100 univerziteta koji obično traju dve godine i podrazumevaju studiranje na najčešće tri univerziteta u različitim evropskim zemljama
- Omladinske razmene – predstavljaju vid susreta i zajedničkog života grupa mladih iz različitih zemalja na jednom mestu, u trajanju od 5 dana do 3 nedelje, sa ciljem neformalnog učenja kroz interkulturalnu razmenu po različitim temama
- Razmene za osobe koje rade sa mladima – Osobe koje rade sa mladima u kontekstu neformalnog obrazovanja, bilo da su mlađe ili starije od 30. godina, mogu pohađati međunarodne obuke poput treninga, seminara, studijskih poseta i slično
- „Evropska inicijativa za solidarnost“ – omogućava mladima da volontiraju i do 12 meseci u inostranstvu uz pokrivene troškove, doprinoseći svakodnevnom radu organizacije ili ustanove domaćina, istovremeno razvijajući sopstvene kompetencije.
- Mobilnost srednjoškolaca – ove razmene su uglavnom otvorene za učenike srednjih stručnih škola koji preko svojih škola mogu odlaziti na periode mobilnosti zarad učenja i prakse u partnerskoj školi u inostranstvu
Razni programi razmene zapravo prave ambasadore od svojih polaznika. Jer doživljavajući nove stvari i učeći od drugih i drugačijih pristupa pomažu razvijanju osobe. Potom ta osoba može da bude svedok drugačijih praksi, a primenjujući ih u svom daljem životu ističe se u moru svojih vršnjaka, ali i doprinosi boljitku zajednice u koju se vraća.
Sviđa Vam se ovaj članak? Podržite nas!
Želite da dobijate zanimljive članke u mejlu? Prijavite se za newsletter.
Add Comment