Društvo

REAGUJ: Politizacija i loša komunikacija opterećuju funkcionisanje nacionalnih saveta

nacionalni saveti

Kada je reč o komunikaciji u nacionalnim savetima nacionalnih manjina važno je posmatrati sva tri nivoa: komunikacija članova jednog nacionalnog saveta između sebe, komunikacija između više nacionalnih saveta, i konukacija na relaciji savet – državni organi. Sagovornici podkasta “Reaguj!” ističu da problemi u komunikaciji mogu dovesti do loših procedura i nepoznavanja rada saveta. Dok sa druge strane udruživanje više nacionalnih saveta, kao na primer Koordinacionong tela nacionalnih saveta, može da ukaže na dobru praksu ostvarivanja prava, prenosi portal “Autonomija”.

Iako sve izgleda kao da funkcioniše, u praksi dolazi do štucanja ovih sistema. Jesu članovi nacionalnih saveta predstavnici svojih građana ali kada dolazi do samog zastupanja i aktivnosti – nailazi se na problem. Olena Papuga je pripadnica Rusinskog nacionalnog saveta već nekoliko godina. Takođe je i državana sekretarka u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i sa te dve pozicije može da sagleda nacionalne savete i njihov rad, odnosno probleme unutar organizacija sa kojima se susreću.


Preporučujemo i: Manjinskim nacionalnim savetima ostavljen visoki stepen autonomije, bez velike odgovornosti i obaveze polaganja računa za svoj rad


Većina nacionalnih saveta su duboko politizovani. Jako malo članova učestvuje u radu. Ne znam kako će nacionalni saveti izaći iz toga da se na listi kandiduju ljudi koji će to stvarno želeti i raditi na dobrobit svoje nacionalne zajednice. Ne samo zato što ih je neko tu stavio, već zato što oni to žele i te četiri godine će posvetiti svoj život i svo svoje vreme problemima svoje nacionalne zajednice”, objašnjava Papuga i dodaja da su članovi nacionalnih saveta jako „tanki“ profesionalno, stručno i kadrovski.

Olena Papuga

Na politizaciju unutar nacionalnih saveta ukazuje i Vladimir Huđec, novinar i pripadnik slovačke nacionalne manjine.

“Smatram da u nacionalnom savetu, bilo kom, ne samo slovačkom, ne bi trebalo da postoji pozicija i opozicija, već bi trebalo svi da se zalažu za jedne iste interese, a to je ostvarivanje prava dotične manjine u te četiri oblasti u kojima one imaju autonomiju – kultura, informisanje, službena upotreba jezika i pisma i obrazovanje. I ono što je mnogo važno, i što se provlači kroz sve ove godine postojanja nacionalnog saveta – političke partije ne bi trebalo da imaju uticaja na rad nacionalnih saveta. Oni naravno ne samo da utiču, nego se i direktno mešaju u izbore i ostalo”, navodi on.

Komunikacija među nacionalnim savetima dobra praksa

Ono što pomaže nacionalnim savetima, ne toliko u radu na interkulturanosti, koliko u zajedničkom nastupanju pred višim instancama i borbi za odrđene prava, jeste Koordinaciono telo nacionalnih saveta.

Miroslav Keveždi, kulturolog, postavlja pitanje da li je koordinacija interkulturalnost ili samo dobra praksa i saradnja nacionalnih saveta:
“Hajde da krenemo od onoga što zaista jeste praksa: ljudi koji su u nacionalnim savetima i koji su tamo zaposleni i koji moraju više da se bave ovim pitanjem oni komuniciraju sa ljudima iz drugih nacionalnih saveta i spontano je nastala zapravo koordinacija nacionalnih saveta kao mesto gde će moći da se razgovara o tome kako vi rešavate neku stvar, neki problem, da se neke ideje dobiju i da se onda to znanje prelije. Pitanje je da li je to interkulturalizam po definiciji ili samo dobra praksa međunacionalne saradnje ili međuorganizacione saradnje.”

Borče Veličkovski

Koordianciono telo nacionalnih manjina je institucija koja ima predstavnike iz svih 23, odnosno 22 nacionalna saveta i Jevrejske opštine. Ono je zamišljeno da nastupa pred državom zajednički, najviše u oblastima za koje su zaduženi: obrazovanje, kultura, službena upotreba maternjeg jezika i informisanje na maternjem jeziku. Svake godine se menja predsedavajući Koordinacije.

Trenutni predsednik Koordinacionog tela nacionalnih saveta, Borče Veličkovski iz makedonske nacionalne manjine objašnjava koja je svrha ovog organa:

„Koordinacija jeste jedna vrsta institucije, formirane nakon formiranja prvih nacionalnih saveta kao potreba da postoji jedno telo koje će formulisati zajedničke imenitelje koje dotiču rad svih nacionalnih saveta. Koordinacija se trudi da generiše, sublimira zaključke, koje dotiče sve savete, te da izlazi sa nekim stavovima, predlozima, i u tom pravcu jeste prepoznat od strane najviših pokrajinskih i republičkih organa i u tom pravcu i fukncioniše naša saradnja sa republičkim odnosno državnim organima.“

Interesano je da Mihael Plac, predsednik Nacionalnog saveta nemačke nacionalne manjine, na pitanje o komunikaciji sa državnim organima u odgovoru se uglavnom bazira na dobijanje finansijskih sredstava.

“Saradnja je dobra, odvija se u nekoliko pravaca, kako sa republikom tako i sa pokrajinom. Jedna je ta protokolarna saradnja, gde mi njih pozivamo na neke naše događaje i manifestacije ili oni nas. Drugi vid saradnje se tiče naših obaveza kada su u pitanju izveštavanja i neka poglavlja pristupanja Evropskoj Uniji, gde mi kao nacionalni saveti dostavljamo kvartalne izveštaje o napretku kada je u pitanju akcioni plan koji se tiče Poglavlja 23. Dostavljamo kvartalni izveštaj o radu prema republici, te godišnji izveštaj o radu. Treći vid saradnje su konkursi koje raspisuju, kako republika tako i pokrajina, a gde nacionalni saveti ili udruženja pripadnika nacionalnih manjina ili fondacije, odnosno organizacije koje se bave nacionalnim manjinama, mogu da konkurišu i dobiju sredstva za neke svoje programe ili projekte koje će realizovati tokom godine”, navodi on.

Celi tekst pročitajte na Autonomiji.

Aleksandra Bučko (redakcija “Reaguj!”)

About the author

Médiá píšu / Mediji pišu

Add Comment

Click here to post a comment

Komentár

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

PODRŽITE NAS!

Beldocs 2021

PODKAST “Na ivici”

PODKAST Storyteller

E-KNIHA ZADARMO!

PARTNERI

Newsletter Storyteller