Društvo Eko dizajn naših života

Red kiša, red suša – kako klimatske promene utiču na poljoprivredu u Vojvodini?

klimatske promene

Teritoriju Vojvodine čini 7% šuma i 74% poljoprivrednih površina, što je čini posebno ranjivom na klimatske promene čije posledice uveliko osećamo. Ipak, moguće je delovati preventivno.

Pre dve godine, sektor poljoprivrede, šumarstva i ribarstva je u ukupnoj proizvodnji Srbije učestvovao sa 6% i tako se našao na četvrtom mestu posle prerađivačke industrije (13%), trgovine (12%) i nekretnina (7%). Šest odsto je veliki broj i predstavlja značajno parče bruto domaćeg proizvoda (BDP), što nije slučaj sa bogatijim zemljama koje svoje ekonomije zasnivaju na uslugama i industriji.  U odnosu na učešće poljoprivrede u BDP-u, Srbija se nalazi na četvrtom mestu u Evropi, posle Albanije, Severne Makedonije i Crne Gore. Ovaj broj nije pokazatelj razvijene poljoprivrede, već nedovoljne razvijenosti ostalih sektora. 

Utvrdili smo da je poljoprivreda važan deo domaće ekonomije, kakve veze sada klimatske promene imaju s tim?

Pa biće da nam značajan deo ekonomije zavisi upravo od gledanja u nebo i atmosferskih prilika. Srbija je na 86. mestu na listi zemalja po ranjivosti na klimatske promene, a prva u Evropi. 

Povećanje temperature utiče na dinamiku rasta i razvoja biljaka, produžava se trajanje vegetacije, a pojedine fenofaze nastupaju ranije i/ili traju kraće, objašnjava  profesorka na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu Mirjam Vujadinović Mandić . Visoke temperature u toku leta povećavaju potrebu za vodom, a kako se često javljaju upravo u kombinaciji sa periodom bez padavina izazivaju stres kod biljaka.

“Zbog toplijih zima može se narušiti ciklus zimskog mirovanja višegodišnjih biljaka i povećati rizik od mraza na početku vegetacije. Češća pojava ekstremnih događaja, kao što su intenzivne padavine, oluje i grad, mogu prouzrokovati fizička oštećenja na biljkama i poljoprivrednoj infrastrukturi. Promene u režimu padavina i povećane temperature smanjuju kvalitet zemljišta, utiču na dostupnost vode za navodnjavanje i pospešuju pojavu štetočina i bolesti”, navodi ova agrometeorološkinja.

Ona dodaje da sve nabrojano za posledicu ima smanjenje visine i kvaliteta prinosa poljoprivrednih kultura, kao i njihovu veću promenljivost od godine do godine. Sa tri četvrtine teritorije pod poljoprivrednim površinama, Vojvodina je naročito ranjiva.

Sa tri četvrtine teritorije pod poljoprivrednim površinama, Vojvodina je naročito ranjiva.

Mirjam Vujadinović Mandić

“Velike površine pod poljoprivrednim kulturama i ekonomski značaj poljoprivrede je čine veoma ranjivom. Sa druge strane, rekla bih da Vojvodina ima bolje tehničke i finansijske kapacitete za adaptaciju na klimatske promene od ostatka države,” objašnjava sagovornica Storytellera. 

I za suše postoji rešenje

Suše su prvo na šta pomislimo kada čujemo “globalno zagrevanje”.  Profesor na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu Stevan Savić  objašnjava da godišnja količina padavina usled klimatskih promena nije smanjena, čak je i povećana, ali da nije raspoređena kako treba.

“U periodima godine kada treba da imamo najviše padavina, kao što je april, maj, jun, dešava se da nemamo dovoljno padavina, da imamo čak i sušu. Ima perioda godine kada imamo i viška padavina. Taj raspored padavina se dosta poremetio i onda trpe kulture, pa bi adaptacija kultura tu bila najpotrebnija,” objašnjava ovaj klimatolog.  

Za  Janka Francistija, voćara iz Kulpina , suše ne predstavljaju problem. Štaviše, on svoje breskve ni ne zaliva. Savet iskusnijeg poštedeo ga je velikog troška i briga.

“Jedan stariji čovek na poljoprivrednom sajmu mi je dao savet, da freziram do samog stabla, da počupam gornje žile stabla, da one traže vodu dole. I znaš šta se dešava?  Dešava se to da kad je i najveća suša, moja stabla su vitalna i lepa,” priča Francisti, neizmerno zahvalan ovom nepoznatom čoveku.  

Profesorica Vujadinović Mandić navodi još neka rešenja, sa akademske strane. Na početku, važno je izabrati poljoprivrednu kulturu, koji su adekvatni za karakteristike klime i zemljišta i otporni na vremenske ekstreme koji se često javljaju na datoj lokaciji. Zatim, potrebno je očuvati ili unaprediti sposobnost zemljišta da zadržavana vlagu i hranljivih materija, što se postiže dodavanjem organske materije u zemljište (kompost, stajnjak), malčiranjem i redukovanjem obrade zemljišta. 

“Takođe, potrebno je pravovremeno sprovoditi sve planirane i potrebne agro-tehničke mere, kao što su zaštita od štetočina i bolesti, kao i suzbijanje korova, kako bi biljke u što boljem stanju dočekale sušni period. Visoke temperature se mogu ublažiti, a samim tim i smanjiti evapotranspiracija (isparivanje vode kod biljaka) i potrebna količina vode, i upotrebom mreža za zasenu, zatravljivanjem međurednog prostora u zasadima, kao i orošavanjem,” objašnjava ona. 

Dodaje da je na kraju navodnjavanje očigledan način za borbu protiv suše, ali se pri tome moraju birati načini navodnjavanja koji štede vodu i čuvaju kvalitet zemljišta, kao što su sistemi kap po kap. Značajnu uštedu pravi i sakupljanje kišnice.  

“Bilo bi dobro obezbediti sopstvene zalihe vode formiranjem malih višenamenskih akumulacija u kojima se prikuplja kišnica u periodima sa više padavina i čuva za sušnije periode,” predlaže Vujadinović Mandić. 

suša by Sanja Đorđević

Ekstremne vremenske prilike

Klimatske promene se odlikuju i češćom pojavom grada, jakog vetra, visokih temperatura, oluja. Nedavno smo svedočili razornim moćima superćelijskih oluja, atipičnih za ove krajeve. Samim tim, dočekali smo ih nespremno, pa smo osim materijalnih imali i ljudske žrtve. 

Janko Francisti je imao sreće. Kaže da su breskve otporne na jake vetrove. Otpalo je samo par grana koje su bile prenatrpane rodom, koje bi svakako otpale, kaže. 

“Više smeta sunce i insekti. Sada su zrele i slatke pa ih insekti jako napadaju. Tu je i trulež zbog isparenja i velike vlage. Prskao sam protiv truleži, ali ne vredi. Nektarina najviše strada, druge breskve i ne,” priča nam ovaj voćar. 

Pre superćeliijskih, imali smo standardnu oluju praćenu gradom koja je nanela štetu na kućama, automobilima ali i zasadima u nekim delovima Bačke. Francisti je i tada imao sreće.

“Opasno se bojim grada. Nemam protivgradnu zaštitu. Razmišljao sam o tome, ali mi se ne isplati. Kulpin ima protivgradni sistem. Baš smo juče i gledali kako ispaljuju rakete,” priča nam ovaj voćar. 

Za svaku vrstu nepovoljnih vremenskih uslova je moguće sprovesti određene preventivne mere, objašnjava Mirjam Vujadinović Madnić. No kada je reč o ekstremnim vremenskim uslovima, takve mere su svakako manje efikasne nego u slučajevima uobičajenih vremenskih nepogoda. 

“Konkretno kod oluja sa intenzivnim padavinama, gradom i jakim vetrom, od pomoći mogu da budu protivgradne mreže, kanali za odvodnjavanje, ukoliko prirodno ne postoji dovoljan nagib terena za oticanje viška vode, vetrozaštitni pojasevi. Na žalost, kod ovako jakih oluja, kao što smo imali prethodnih dana, najveću preventivu možemo dobiti osiguranjem useva i zasada,” navodi ova profesorica. 

Zime bez snega 

Kada ste poslednji put napravili Sneška Belića? Sećate li se godine? Sve je manje zima koje dozvoljavaju pravljenje ovog momka. Iako se pojave uslovi, Sneško uglavnom bude mali i brzo nestane

Mirjam Vujadinović Mandić objašnjava da blage zime mogu imati i pozitivne i negativne posledice po poljoprivrednu proizvodnju. Toplija jesen i zima mogu doprineti produženju vegetacionog perioda, a ako tokom zime nema perioda sa veoma niskim temperaturama, smanjuje se rizik oštećenja useva od izmrzavanja. 

Breskve vole manje snega, kaže Francisti.

“Blage zime meni odgovaraju. Bolje izgledaju stabla. Neće da izmrznu. Meni odgovaraju, ali odgovaraju i štetočinama. Sve je povezano. Ako mi odgovaraju za vegetaciju, ne odgovaraju mi za zaštitu,” priča nam ovaj voćar. 

Sa druge strane, snežni pokrivač je veoma važan za poljoprivredu iz dva razloga: prvo, štiti biljke tokom zime od niskih temperatura (koje mogu nastupiti i u prosečno toplim zimama) i drugo, pri topljenju obezbeđuje zalihu vlage u zemljištu na početku vegetacione sezone. Takođe, kao što je naveo Francisti, zimske temperature u plusu pogoduju i štetočinama.  

“Blage zime omogućavaju preživljavanje većeg broja insekata koji prenose biljne bolesti, a čija je brojnost onda veća tokom nastupajuće vegetacione sezone,” objašnjava profesorica Vujadinović Mandić.

Dodaje i da tople zime mogu da poremete proces zimskog mirovanja kod voćaka i ozimih useva. To za posledicu može imati ranije cvetanje pojedinih voćnih vrsta, što povećava rizik od mraza na početku vegetacije.

A da li blage zime znače da konačno možemo da gajimo topsko voće? U rasadnicima se uveliko mogu kupiti sadnice limuna. Potrebna mu je nešto brižnija nega, dosta sunca i temperatura koja ne pada ispod -5 stepeni. Uz malo truda moguće je napraviti potpuno domaću limunadu. Pitali smo naše sagovornike da li bi naši voćnjaci zbog klimatskih promena mogli da izgledaju kao oni na obalama mora. 

“Sve zavisi od temperature. Kivi i narandže možemo i sad da sadimo, samo ne kao na Mediteranu. Ovde je rešenje da se sorte prilagode novim uslovima,” odgovara klimatolog Stevan Savić.  

“Komercijalna proizvodnja mediteranskih i tropskih kultura koje se do sada nisu gajile kod nas,  sigurno neće biti moguća u narednih par decenija,” nešto je pesminističnija agrometeorološkinja Mirjam Vujadinović Mandić. 

Sećate se godina smrdibuba?

Neuravnoteženost u ekosistemu takođe je posledica klimatskih promena koja utiče na naš svakodnevni život. Janku Francistiju u prethodnim godinama račun je značajno poremetila najezda insekata, uglavnom smrdibuba

“Nisam mogao da se odbranim. A pre toga ih nije bilo, nisam primećivao ništa. Od samog početka nisam imao takve najezde kao pre tri, četiri godine. Pretprošle godine nismo imali nikakav rod. Prošle godine smo se spremili za ovu godinu, ali ove godine nije nešto strašno,” navodi Francisti.  

Agrometeorološkinja Vujadinović Mandić skreće pažnju da je ravnoteža ekosistema važna za održivost i produktivnost poljoprivredne proizvodnje. Ona se postiže održivim upravljanjem svih prirodnih resursa – vode, vazduha, zemljišta i biodiverziteta. 

“Po mom mišljenju, najveći rizik u Vojvodini jeste degradacija zemljišta. Briga o zemljištu je od izuzetne važnosti za održanje i povećanje kapaciteta za prilagođavanje na klimatske promene i podrazumeva sprečavanje erozije, redukovanu obradu, gajenje pokrovnih useva, primenu odgovarajućeg plodoreda, zaoravanje žetvenih ostataka, adekvatan način i količinu navodnjavanja, kao i odgovornu primenu zaštitnih sredstava i đubriva,” navodi ova profesorica. 

O autorovi/ke & O autoru/ki

Sanja Đorđević

Neskromno mogu reći da mi je specijalnost - slušanje. Krasim se titulom diplomiranog novinara, iako je ovaj poziv mnogo više od profesije, to je sklop ličnosti, odnosno manija. Volim debatu, grubu muziku i štrudle s makom.

Pridaj komentár & Dodaj komentar

Click here to post a comment

Komentár

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.