Društvo

Referendum i greške u zapisniku o radu glasačkog odbora u Kisaču

referendum

Referendum o promeni Ustava u oblasti pravosuđa, koji je održan 16. januara, obeležila je mala izlaznost, ali i nepravilnosti na glasačkim mestima. U Kisaču je glasački odbor na biračkom mestu broj 95 sastavio zapisnik o svom radu sa pogrešnim podacima: od 1 033 upisanih birača upravo toliko je glasalo za „DA“ i isto toliko za „NE“. Pojedini mediji su pisali o ovim greškama, ali nisu naveli da su greške narednog dana ispravljene. Ipak, postavlja se pitanje da li greške u zapisnicima i način postupanja sa istim ostavljaju i prostor za zloupotrebe.

Zapisnik o radu glasačkog odbora na biračkom mestu broj 95 u Kisaču sastavljen je 16. januara i u njemu se navodi da je upisanih glasača bilo 1 033, od kojih je 253 izašlo na glasanje i 5 glasačkih listića je bilo nevažećih. Greške nastaju u drugom delu zapisnika, u kojem se navode brojevi glasova koje su dobili ponuđeni odgovori na referendumsko pitanje „Da li ste za potvrđivanje akta o promeni Ustava Republike Srbije?“. Prema ovom zapisniku, svih 1 033 upisanih birača, iako se nisu svi pojavili na izborima, je glasalo za ponužen odgovro „DA“ i za ponuđen odgovor „NE“.

Na sajtu Republičke izborne komisije (RIK) je isti ovaj zapisnik objavljen tog istog dana, kada je sastavljen, u nekoliko minuta posle 22 časova, iako su pojedini mediji posle dva dana od održavanja referenduma tvrdili da nije objavljen.

Očigledne greške u konkretnom kisačkom zapisniku su ispravljene dan nakon održavanja referenduma, kada je Gradska izborna komisija Grada Novog Sada donela rešenje o ispravkama zapisnika sa nekoliko glasačkih mesta na teritoriji ovog grada, uz prigradska naselja. Ovo rešenje objavljeno je na sajtu RIK-a 18. januara.

Kako se postupa sa greškama u zapisnicima o radu glasačkog odbora?

Uputstvo za utvrđivanje rezultata republičkog referenduma predviđa tri mogućnosti postupanja sa greškama u zapisnicima o radu glasačkog odbora.

Veljko Milić / Foto: MC

„Kada su u pitanju lake greške (očigledne omaške) potkomisija na osnovu izveštaja kojim su konstatovane greške u popunjavanju zapisnika o radu glasačkog odbora i glasačkog materijala donosi rešenje o ispravljanju zapisnika o radu glasačkog odbora. Ukoliko su u pitanju teške greške (grube računsko-logičke greške) potkomisija na osnovu uvida u izborni materijal može doneti rešenje o ispravljanju zapisnika o radu biračkog odbora“, objašnjava advokat Veljko Milić.

Prema rečima advokata Milića, postoji i treća mogućnost, kada potkomisija utvrdi da na određenom glasačkom mestu uopšte nije moguće utvrditi rezultate glasanja i u tom slučaju donosi rešenje kojim se ponavlja glasanje na tom glasačkom mestu.

Inače, član 40 Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi propisuje obavezne elemente koje svaki zapisnik mora da sadrži, obavezu da zapisnik potpišu svi prisutni članovi glasačkog odbora i da ga u roku od 12 sati od zatvaranja biračkog mesta dostave izbornoj komisiji. Ovaj zakon detaljnije ne reguliše način izrade zapisnika o radu glasačkog odbora.

Uputstvom za utvrđivanje rezultata republičkog referenduma koji je donela Republička izborna komisija, u članu 2, predviđeno je da tokom utvrđivanja rezultata glasanja, glasački odbor prvo popunjava Kontrolni formular za proveru logičko-računske ispravnosti rezultata glasanja na glasačkom mestu, a tek nakon što se utvrdi da su rezultati logičko-računski ispravni oni se upisuju u zapisnik o radu glasačkog odbora.

„Na samom obrascu Kontrolnog formulara koji je propisala Republička izborna komisija i koji je dostupan na sajtu RIK-a, dato je uputstvo za postupanje u slučajevima da se neki od podataka iz Kontrolnog formulara pogrešno prepiše u zapisnik o radu glasačkog odbora. U tom slučaju, RIK propisuje da pogrešno prepisan podatak ne treba prepravljati, već ga treba precrtati i pored njega upisati ispravan podatak. Osoba koja je izvršila korekciju treba da se potpiše pored ispravnog podatka“, kaže pravnik Veljko Milić i dodaje:

„Prema tome, na zapisnicima o radu glasačkog odbora moguće je vršiti kasnije prepravke, pitanje je koliko ova mogućnost ostavlja prostora za zloupotrebe.“

Pisali smo i: Uspešnost suzbijanja pandemije zavisi i od toga koliko smo spremni da menjamo naše navike, smatra epidemiolog Predrag Đurić

Šta je doneo referendum?

Na referendumu je 30,65 odsto od upisanih u birački spisak sa 61,84 procenata potvrdilo predložene izmene, što znači da će sudije i tužioce će ubuduće birati stručna tela, a ne Skupština kao dosad, što bi, prema tvrdnjama predlagača promena, trebalo da dovede do veće nezavisnosti sudstva od politike.

U većim gradovima su se građani većinski izjasnili da ne podržavaju ove izmene. Na primer, u Novom Sadu 53 odsto građana koji su izašli na referendumglasalo je protiv ovog predloga.

U OŠ “Žarko Zrenjanin” je bilo jedno od dva biračka mesta u Magliću.

U opštini Bački Petrovac, 65,2 odsto birača je svojim glasom potvrdilo izmene ustavnog akta, a 37,8 odsto građana ove lokalne samouprave je odlučilo da iskoristi svoje glasačko pravo. Najmanja izlaznost je zabeležena u Kulpinu, tek nešto iznad 25 procenata, dok je u Magliću zabeležena izlaznost iznad 50 procenata (na biračkom mestu u Domu kulture 50,9 procenata, a na biračkom mestu u OŠ „Žarko Zrenjanin“ 55,2 procenata).

Prema posmatračkoj misiji CRTA, referendum o promeni Ustava ostao je u senci drugih političkih tema, kako u izveštavanju medija tako i u radu političkih aktera koji nisu pokazivali veliko interesovanje za referendumsko pitanje. 

„Iako je glasanje uglavnom proteklo u skladu sa zakonom, teže povrede izbornih prava i procedura koje predstavljaju krivična dela, zabeležene su na 4 odsto glasačkih mesta i bacaju senku na referendum.  Ipak, po obimu i intenzitetu, nepravilnosti nisu presudno uticale na ishod referenduma. Ozbiljnost i učestalost takvih neregularnosti  i u prethodnim izbornim procesima, a posebno činjenica da posle njih nisu usledile reakcije nadležnih institucija, ilustracija su lošeg stanja izbornih uslova u Srbiji i razlog za zabrinutost pred predstojeće izbore, ocenila je Posmatračka misije Crte u  izveštaju o posmatranju referendumskog procesa.

About the author

Vladimíra Dorčová Valtnerová

Volim život, novinarstvo i digitalno vreme. Zato sam i postala transmedijalna pripovedačica. Pre toga sam od 2013. do 2017. bila odgovorna urednica nedeljnika „Hlas ljudu“ i njegovog online izdanja. Od januara 2009. do februara 2013. bila sam koordinatorka Odbora za informisanje Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine. U periodu od 2005 – 2008 radila sam kao novinarka, urednica i voditeljka u slovačkoj redakciji TV Vojvodina.
Od oktobra 2008 do aprila 2013 bila sam predsednica Asocijacije slovačkih novinara. Od 1995 – 2000 i 2010 – 2012 bila je članica redakcije omladinskog časopisa „Vzlet“. Dobitnica sam Godišnje nagrade časopisa „Vzlet“ za 2002. godinu, nagrade „Vladimir Dorča“ za 2013. godinu, "Jan Makan st." za 2016., koje dodeljuje Asocijacija slovačkih novinara i godišnje nagrade NDNV-a za izveštavanje u medijima na jezicima nacionalnih manjina i za interkulturalnost u medijima za 2017. U sadašnjosti sarađujem sa časopisom "Nový život" kao članica redakcije, i sa organizacijama, kao što je Nezavisno društvo novinara Vojvodine, čija sam članica, Novosadskom novinarskom školom, časopisom "Politikon" i dr. Sa porodicom živim, stvaram i radujem sa životu u Magliću.

1

Click here to post a comment

Komentár

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Reklama

PoTYkajme si! PODCAST

PoTYkajme si! PODCAST

PODKAST Storyteller

PODKAST “Na ivici”

PODPORA V ROKU 2022 – PODŠKA U 2022.

E-KNIHA ZADARMO!

PARTNERI

Newsletter Storyteller