Na portalu Storyteller svake druge srede čitate i slušate o preduzetničkim poduhvatima koji su počeli od ideje i želje da se ona i ostvari. Iskustva preduzetnika, nekada manje, nekada više uspešna, laka ili teška, mogu da budu vetar u leđa onima koji imaju preduzetnički duh i nameru da se posvete razvoju vlastitog posla.
Sve preduzetičke priče koje smo kroz tekstove i epizode podkasta “Reflektor” do sada ispričali govore o upornosti da se, uprkos teškim i neizvesnim počecima i brojnim preprekama, opstane u svetu preduzetništva.
Pobediti strah od neuapeha, a kada to je potrebno krenuti iz početka – sve je to odlika preduzetnika koji veruje u ono što radi. O tome nam je pričala Jelena Milašinović iz Šida, vlasnica preduzeća “Domi tape” koje se bavi proizvodnjom selotejp traka. Pre više od dve decenije, samo sa idejom i uz podršku porodice odlučila je da postane preduzetnica.
“Nije bilo interneta, nije bilo mobilnih, samo debeli imenik, jedna kancelarija i fiksni telefon. Uzmeš imenik i zoveš “dobar dan, da li pakujete, da li koristitie selotejp traku” i ja treći dan prodam jednu kutiju selotejpa. Ja sva srećna i ponosna. Tako to krene“ – seća se Jelena Milašinović.
Kako kaže početak ne bi opisala kao težak, već neizvestan. Poslovanje, proizvodnja i prodaja selotejp traka bile su oblasti o kojima je malo šta zna. Ali uz volju sve se može naučiti. Danas Domi tape ima devetoro zaposlenih i oko 2500 klijenata sa kojima gradi odnos poverenja. Priča o ovom preduzeću govori i o solidarnosti u preduzetnštvu i pomoći koju je Jelena dobila od onih od kojih je najmanje očekivala – konkurenata. Pre nekoliko godina u požaru je izgoreo ceo proizvodni pogon i proizvodnja više nije bila moguća. Zahvaljujući preduzetnicima koji se bave istom delatnošću proizvodnja selotejp traka u preduzeću „Domi tape“ nastavljena je već posle dve sedmice.
“Kad su čuli naši drugari, prijatelji, kolege, konkurencija iz Srbije, svi koji su imali polovnu mašinu nam je slao. Mi samo dve nedelje stajali, naši kupci nisu ni znali da smo imali havariju. Radili su za nas besplatno, razvozili našim kupcima našu robu. Niko nije iskoristio priliku i rekao: evo, Domi tape je stradao, sada ćemo mi da osvojimo tržište. Njihov stav je bio “mi se nećemo obogatiti, a nećemo ni osiromašiti time što ćemo vam pomoći“ – ispričala je Jelena Milašinović za Storyteller.
Kada uspeju da izgrade zdravo preduzeće koje ima svoje parče tržišta i dobre izglede da će opstati i trajti, preduzetnici treba da razmišljaju i o sledećem koraku. Ko će i kako naslediti njihov posao? Ovo je korak koji mnogi biznisi ne prežive, jer se kod samo 30% preduzeća izvrši uspešna tranzicija sa osnivača na naslednike. Kolika je sreća za preduzetnika kada znaju da će porodični posao naslediti deca, govorila nam je Slavica Davidović, čije preduzeće se bavi organizacijom keteringa za različite događaje.
“Deca su bila uključena od kako smo počeli posao. Ćerka Sara je sa deset godina dolazila u 5 sati ujutro da pravi sendviče. Oni žive sa nama naš posao“ – govori Slavica Davidović.
Porodični posao nastavila je i Ksenija Albunović. U početku je, priča, trebalo vremena da ocu dokaže da može to da rade, a postojao je i generacijski jaz, te različiti pogledi na budućnost poslovanja.
„On je do tada navikao da je neko ko se za sve pita i bio je problem tog delegiranja. Trebalo mu je vremena shvati da je to prevaziđen sistem rada i da na taj način firma ne može da raste i da se razvija. Takođe, treblo je vremena da on stekne poverenje u mene, ipak sam ja iz školske klupe počela da radim“ – kaže Ksenija Albunović.
Ostvarivanje profita je krajnji cilj kojem teži svako preduzeće. Da bi napravili unosan posao koji će moći da izdrži sve izazove na tržištu, pred preduzetnicima je zadatak koji se ne može ni lako ni brzo ispuniti. Kada od svog proizvoda naprave brend mogu reći da imaju vrednost koja će dugo da traje. O jednom gastronomskom i turističkom brendu, čiji proizvođači se lako izdvoje na tržištu, govorio je Jaroslav Popović iz Bačkog Petrovca, koji je predsednik Zemljoradničke zadruge „Kulen“ i posvećen očuvanju tradicionalnog načina pripremanja Petrovske klobase.
“Petrovački kulen je etno-gastronomski brend sa ovih prostora. Kada govorimo o brendu treba shvatiti i kompletan značaj te reči. Neko misli da postoji sveska u koju da je njemu to dobro” – kaže Jaroslav Popović.
Izgradnjom brenda bavi se i Svetlana Ćopić, kreativna direktorka u oblasti oglašavanja i vlasnica prve biljne mlekare u Srbiji. Kaže da je brendiranje maraton, a jedino što je važno je mišljenje i osećaj koji kupci imaju prema neko proizvodu ili preduzeću.
“Ako bih pojednostavila proces nastajanja brenda, rekla bih da se on sastoji od pronalaženja onoga što će naš brend činiti ili ga več čini, a da toga nismo svesni, značajno drugačijim od ostalih brednova u našoj oblasti“ – ističe Svetlana Ćopić.
Dobar imidž jednog preduzeća zavisi i od toga da li je i kojoj meri posvećeno društveno odgovornom poslovanju. Briga za zajednicu u kojoj preduzeće posluje nije samo pitanje promocije i marketinga već i stvaranja boljeg okruženja za rad i razvoj. Kada su pokrenuli proizodnju predmeta od drveta, koji su namenjeni deci, vlasnici preuzeća „Two N“ odlučili su da će redovno učestovati, ali i organizovati akcije koje treba da doprinesu boljitku šire zajednice.
„”Meni je prva ideja bila da pomažemo lokalnoj zajednici. To je prvi korak i svest koju bi trebalo da imamo. Kada bi svi pomagali svojoj lokalnoj zajednici, mislim da bismo imali mnogo više radnih mesta, mnogo bolje uslove. Svi možemo dati mali doprinos i onda bi nam sigurno bilo bolje” – priča Danka Živković, vlasnica preduzeća „Two N“.
Raditi u interesu zajednice ideja je koja pokreće i ekološke preduzetnike. Zelene poslovne ideje na prvo mesto stavljaju dobrobit planete, a onda profit, a ekološki preduzetnici kažu da otpad može biti sirovina. O ovoj temi za Storyteller je govorila Maja Birmančević, modna dizajnerka koja se bavi održivom modom i u dizajnu koriti isključivo prirodne materijale.
„Koncept održive mode se odnosi na odeću koja ne zagađujue okolinu i ne narušava zdravlje ljudi ili životinja. Održiva moda podrazumeva korišćenje prirodnih i kvalitetnih materijala, te kvalitetnu izradu” – kaže Maja Birmančević.
Baviti se održivom modom znači i smanjiti otpad, pa Maja govori da sve odevne predmete kreira tako da se mogu nositi dugo i u različitim prilikama. Na kraju se redizajnom uvek može napraviti nešto novo.
“U toku krojenja nastojim da iskoristim što više materijala kako bih postigla “minimal waste”, odnosno da smanjim otpad i reslove koji ostaju. Reslove takođe nastojim da upotrebim i da od njih nešto novo napravim” – ističe ova modna dizajnerka.
Pridaj komentár & Dodaj komentar