Samuel Koruniak: Treba imati hrabrosti da reagujemo na društveno-političku situaciju kod nas [PODKAST]

Podkast Storyteller, mali veliki intervjui sa inspirativnim ljudima koji podstiču na razmišljanje svojom glavom, u najnovijem izdanju donosi intervju sa Samuelom Koruniakom, lektorom slovačkog jezika i kulture, koji trenutno radi na Institutu za slavistiku Univerziteta u Kelnu, a živi na relaciji Srbija – Nemačka – Slovačka.

Samuel Koruniak jedan je od onih mladih koji su zadnjih nedelja svojim stavovima i mišljenjima iznesenim u obliku statusa na Facebooku budili ili intenzivirali društveno-političku raspravu u krugovima slovačke zajednice u Vojvodini.

U podkastu Storyteller Samuel i ja smo razgovarali o tome kako su, prema njegovom mišljenju, prošli lokalni izbori, o situaciji u nedeljniku Hlas ljudu, Nacionalnom savetu slovačke nacionalne manjine i Institutu za kulturu vojvođanskih Slovaka, kao i o njegovom delovanju i radu u Kelnu i slovačkom jeziku u Vojvodini.

Zadnje dve godine živiš u Kelnu, Nemačka. Pokušaj ukratko da uporediš život u ovom gradu sa onim u Bačkom Petrovcu ili Slovačkoj?

Samuel Koruniak: „Ako bih uporedio socijalnu ili kulturnu ili političku situaciju u Srbiji i Nemačkoj, imam osećaj da je tamo malo drugačije. Naravno, činjenica da je Zapadna Evropa i Zapadna Nemačka malo drugačija. Vidimo kako se tamo razvila demokratija. To se zaista vidi kod ljudi koji se uključuju i bave građanskim pitanjima. U osnovi, oni pokušavaju na neki način unaprediti sredinu u kojej žive. Aktivniji i otvoreniji.

Mislim da je vrlo važno reći da se tamo ne primeti politička pripadnost učitelja, direktora itd. Dakle, kao da imaju politiku postavljenu na nivou države, a zatim i na nivou cele Evrope. Možda i u globalnoj sferi, jer Nemačka u ekonomskom smislu diktira i globalnu sferu i Evropsku uniju. Zatim su tu detalji na koje se čovek mora naviknuti, na kulturne šokove i uopšte na to kako se mladi zabavljaju i kako mladi razmišljaju.

Ali imam osećaj da „skrivena“ agnažovanost postoji i u našoj zemlji i samo je jednostavno potrebno probuditi je.“

Kao posledica epidemije koronavirusa, već četiri meseca si kod kuće u Petrovcu. Bio si ovde tokom nedavnih izbora. Kako su se izbori, po tvom mišljenu, „izborili“?

Samuel Koruniak: „Mogu podvući paralelu između izbora u Srbiji i Slovačke, gde su se izbori održali krajem februara. Već tada sam rekao da se politika može praviti i iz male, tj. lokalne sredine i na lokalnoj teritoriji. To se lepo vidi u Slovačkoj, kada su bili lokalni izbori. Ova politika ili opredeljenje je pobedilo više puta na lokalnim (u Slovačkoj su to komunalni izbori) izborima, a činjenica da su izabrani nezavisni poslanici i predstavnici u lokalnom ili gradskom parlamentu je dobar pokazatelj.

Ipak, potrebna nam je lokalno uključivanje u većoj meri da bismo izabrali kvalitetne, objektivne i kompetentne predstavnike u gradsku ili lokalnu skupštinu.

Osećam da je angažman bio prisutan i u našoj lokalnoj sredini. Ljudi su shvatili da je možda dobro učestvovati barem na lokalnim izborima i birati svoje predstavnike u opštini.

Samuel Koruniak

Međutim, kada je reč o malo višem nivou, sve što mogu da kažem je da je ponekad dobro imati nekoga ko vas kritikuje i imati dobru konstruktivnu kritiku. Kad neko „viče“ da radite nešto pogrešno ili neko na to ukazuje. Ali pošto smo stigli do faze u kojoj nema kritike, imam osećaj da će se sve raditi vrlo proizvoljno. Kada nema opozicije, ništa neće biti ni konstruktivno ni objektivno.

U mnogim slučajevima čak i te „vođe“ bi trebalo malo da razmisle da je ponekad dobro imati nekoga ko vas kritikuje, jer na kritike možete odgovarati, a ovako im, bez opozicije, može biti dosadno. Oni će jednostavno braniti svoje interese i ciljeve i niko ih neće moći zaustaviti.“

Često se kaže da su mladi apolitični i apatični. U poslednje vreme, ti i mnogi drugi mladi ljudi iz naših sredina pokazujete da apatija ne spada u sastav krvnih zrnaca mladih ljudi, posebno kada je reč o društveno-političkoj situaciji Slovaka u Vojvodini, koja je godinama u jako lošem stanju. Na kraju krajeva, u svojim izjavama na Facebooku ste veoma lični i kritični, odnosno reagujete na „bolesti“ našeg vremena. Na šta zapravo reaguješ, šta te najviše nervira?

Samuel Koruniak: „Ta rečenica da mlade ljude ne zanima politika je postala već kliše. U najmanju ruku, videli smo da se mladi nalaze na izbornim listama. U Slovačkoj poznajem puno mladih ljudi koji su ušli u Evropski parlament i tamo predstavljaju slovačke i evropske vrednosti. Naravno, u poređenju sa starijom ili srednjom generacijom, to je neuporedivo manji broj, ali oni su i dalje ovde i razgovaraju, raspravljaju. Možda ih je manje, jer im se niko nije obraćao ili ih nije saslušao. Treba im dati šansu i pokazati da je to moguće. Možda je najbolje započeti sa lokalnom politikom ili nekim udruženjima.

Mislim da ti mladi ljudi mogu nešto učiniti. To vidimo u našoj zajednici koliko smo klubova i udruženja imali i imamo. Oni su uspeli to da dokažu i ipak su ovde. Oni su među nama.

Nisu se zatvorili u nekakvi omladinski balon, već komuniciraju. Mladi možda nisu u velikoj meri uključeni jer traže posao, tako da još uvek nemaju vremena da se fokusiraju na lokalna ili politička pitanja.

Da bi se neko zapravo „probudio“, treba imati polaznu tačku da bi uopšte mogao govoriti, a to je nešto što ga brine sa moralnog, kulturnog stanovišta ili sa stanovišta kulture izražavanja i eventualno sa opšteg ljudskog stanovišta.

Ono što je mene lično probudilo jeste atmosfera koja je ovde stvorena, i da nismo reagovali, to bi prešlo u neku fazu u kojoj se to više ne bi moglo zaustaviti. A potrebno je reagovati, makar i nekim komentarom, nekim razgovorom u društvu i javnoti. O tome moramo da razgovaramo.

Kada razgovaram sa prijateljima i poznanicima da nešto u našoj slovačkoj zajednici ne funkcioniše, nešto odjekuje u glavi, da ako sada progovorimo, to je u redu, možda je to trenutak da osoba progovori, a ako prećuti, preti da će ostati tišina. U stvari, kao da ćutanjem podržavate to „loše“. Ovde mislim na situaciju u kojoj smo se kao slovačka manjina našli.

Pročitajte i Otvoreno pismo članova redakcije nedeljnika Hlas ljudu odgovornom uredniku Miroslavu Benki i članovima Slovačkog nacionalnog saveta

Na primer, ono što se dešava sa našim jedinim nedeljnikom, – sa kojim imam ličnu vezu, jer je jedan član moje porodice tamo ostavio svu energiju tokom svog radnog veka, – bio trenutak kada sam odlučio da ipak moram da reagujem i ukažem na potrebu za promenom uređivačke politike nedeljnika u kojoj je uvek prisutna samo jedna strana.“

Želite da dobijate zanimljive članke od Storytellera u mejlu? Prijavite se za newsletter.