Seča DRVEĆA, BEZ OBAVEŠTENJA OD STRANE NADLEŽNIH INSTITUCIJA, na popularnom izletištu Širina u Bačkom Petrovcu izazvala je gnev građana I GRAđanki i zabrinutost zbog ugrožavanja ptica I OSTALE FAUNE I FLORE. Stručnjaci apeluju na očuvanje preostalog zelenila i sadnju novog drveća.
Pre nedelju dana, građani i građanke Bačkog Petrovca su sa nevericom posmatrali kako nestaje deo njihovog omiljenog izletišta, Širina, kraj kanala Dunav-Tisa-Dunav. Veliki broj stabala posečen je bez ikakvog prethodnog obaveštenja ili javne rasprave, ostavljajući gole površine na mestu nekadašnje zelene oaze. Ovaj potez izazvao je lavinu negativnih reakcija i brojna pitanja zabrinutih ljudi.
Kanal Dunav-Tisa-Dunav (DTD), vitalni vodni put Vojvodine, nalazi se pod upravom javnog vodoprivrednog preduzeća „Vode Vojvodine“. Ovo preduzeće ima ključnu ulogu u održavanju plovnog puta, navodnjavanju poljoprivrednih površina, sprečavanju poplava i zaštiti od voda, osiguravajući funkcionisanje ovog složenog sistema kanala. Upravo zato smo kontaktirali „Vode Vojvodine“ u vezi sa sečom šumice na Širini, tražeći objašnjenje za uklanjanje drveća u blizini kanala, ali odgovore do danas nismo dobili.
„Vode Vojvodine“ brinu o 929 kilometara kanala, balansirajući potrebe plovidbe, navodnjavanja i zaštite životne sredine. Pored „Voda Vojvodine“, u upravljanju DTD sistemom učestvuju i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Pokrajinski sekretarijat i lokalne samouprave, kroz zajedničku saradnju na očuvanju ovog važnog resursa.
Stanovnici Bačkog Petrovca ističu da je Širina važno stanište za strogo zaštićene vrste ptica u Srbiji, među kojima su i detlići i žune, koje su posebno osetljive na gubitak starih stabala.
“U okolini Bačkog Petrovca najčešći je veliki detlić (Dendrocopos major) i seoski detlić (D. syriacus). Takođe su u okolini zabeleženi i srednji (Leiopicus medius) i mali detlić (Dryobates minor). Žune su ređe u ovakvom ravničarskom delu zbog malog broja starog drveća, ali na kanalu je na gnežđenju viđena zelena žuna (Picus viridis), a primećena je i siva žuna (P. canus). U Vojvodini je sem ovih detlića u nekim većim šumskim predelima prisutna i crni žuna (Dryocopus martius)”, kaže Andrej Medveđ, profesor biologije.
Stroga zaštita ovih vrsta je neophodna jer imaju važnu ulogu u ekosistemu. Detlići i žune pomažu u kontroli populacija insekata, a njihove duplje koriste i druge ptice za gnežđenje. Očuvanje ovih vrsta doprinosi očuvanju biodiverziteta i zdravlja naših šuma.
Maria Melihova, članica udruženja “Zeleni Petrovac”, često boravi u prirodi pored kanala Dunav-Tisa-Dunav.
„Širina je bila prava oaza za ptice. Lično sam prošle zime prvi put ugledala sivu žunu na jednoj strani Širine, a zatim i leti blizu nje, što ukazuje na mogućnost gnežđenja. Srednjeg detlića sam, takođe, viđala tokom cele godine, baš na stablima koja su sada posečena. Čak sam i brgljeza prvi put primetila na Širini ovog leta”, kaže Maria i dodaje da se na Širini, pored strogo zaštićenih detlića, javljaju i sove i sokolovi, retke grabljivice.
“Nažalost, dan pre seče sam tamo prvi put videla i zelenu žunu. Tog jutra, u nedelju 26. oktobra, aplikacija Merlin mi je za samo sat vremena prepoznala 27 različitih vrsta ptica! Ovo jasno govori o bogatstvu i značaju ovog staništa koje smo, nažalost, izgubili“, zaključuje ova ekološka aktivistkinja.
“Pošto su detlići vrste koje su svojim načinom života vezane za starije i deblje drveće jer u njima prave svoje duplje za gnežđenje, ali i traže svoju hranu (insekte i njihove larve), najveći problem za njihov opstanak u nekim manje šumovitim predelima je upravo seča starog drveća”, kaže Andrej Medveđ.
Prema raznim istraživanjima utvrđeno je da je na starom drveću prisutno i svojim životom vezano i više od 100 različitih vrsta organizama, koji naseljavaju takvo drveće od njegovog korenja do njegove krošnje, dodaje Medveđ.
“Svako staro drvo je kao veliki soliter sa puno raznovrsnih žitelja koji jedni drugima pomažu. Kad je sklop ovakvog starog drveća veći, uvek je tu i veći broj vrsta stanovnika“, opisuje slikovito Medveđ.
Prema ovom profesoru biologije, najbolja zaštita ovih vrsta je zaštita starih šuma i starog drveća. “Najčešće na osnovu nekih ikoničnih i poznatih retkih vrsta vrši se zaštita ovakvih šumovitih oblasti, a time se štiti i veliki broj drugih vrsta životinja, biljaka i gljiva, koje ih naseljavaju”, objašnjava Andrej Medveđ.
Profesor naglašava da seča šume ne utiče samo na ptice, već i na čitav ekosistem.
“Detlići i žune su ptice i odletele su na vreme i najverovatnije će morati da potraže novu šumicu starih stabala da bi se hranili i gnezdili. Ovo je ne gnezdeći deo godine za detliće pa nisu stradala njihova gnezda sa mladuncima. Ali to sigurno predstavlja veći gubitak za manje vrste životinja, biljaka i gljiva kojima staro drveće predstavlja stalno mesto za život tokom celog njihovog života“, objašnjava profesor.
Iako ptice mogu same pronaći nova staništa, saradnja sa lokalnom zajednicom na obezbeđivanju alternativnih staništa u blizini kanala DTD, poput sadnje autohtonog drveća, bila bi korisna za dugoročno očuvanje detlića i žuna.
Pored toga što im je narušen prirodan način seobe i traženja jesenjih i zimskih boravišta, ugrozilo se i njihovo gnežđenje. Ako i nismo do sada, na pravom smo putu da proteramo retke vrste iz našeg okruženja, smatra Maria Melihova.
“Nažalost, stara i mrtva stabla koja čine dom detlićima, ne mogu se nikako nadoknaditi. Ne možemo zasaditi staro niti mrtvo stablo. A i ono ima mesto u zdravom ekosistemu”, dodaje ona.
Andrej Medveđ dodaje da ptice, a tako i detliće, ne možemo prosto da nastanimo u nekom staništu koje smo mi njima namenili, jer će one u slobodnoj prirodi odabrati samo ono što njima odgovara.
“Planska sadnja dugovečnijeg autohtonog drveća (ne samo klonskih topola) bi sigurno osigurala stanište za mnoge vrste organizama a i za detliće i žune na duži vremenski period”, smatra Andrej Medveđ i zaključuje:
“Ono što svako od nas može da uradi i za ptice a i za svoje dobro je da na vreme (juče) posadi drveće da bismo svi imali bolju zaštitu od vetra, lepšu hladovinu, prijatniju okolinu, manje erozije zemljišta, a i perspektivniju budućnost za nas, našu decu i sve vrste organizama koje žive u našoj okolini. Jer svako drvo zasađeno i očuvano danas može u budućnosti da nam pruži višestruki neprocenjivo kvalitetniji život.”
Autorka fotografija: Maria Melihova
Pridaj komentár & Dodaj komentar