Kultura drugačija

Seminar Pišeš? Pišem! – fabrika kulture mladih Slovaka

Za minulih sedam dana, u centru Kovačice nastalo je mnoštvo umetničih dela. Dom kulture “3. oktobar” vrveo je kao košnica puna mladih, kreativnih i vrednih ljudi. Nedelja stvaranja krunisana je sa nekoliko predstava, izložbom, koncertom i puno lepih uspomena. 

Seminar “Pišeš? Pišem!” iza sebe ima 12 godina postojanja. Po drugi put je bio održan u Kovačici, objašnjava  autorka i koordinatorka seminara Katarina Mišíková Hitzingerová .

“Prva godina seminara počela je u Pozorištu Janka Čemana u Pivnicama i nastala je na osnovu toga što je jednu moju predstavu realizovao Ljuboslav Majera,” počinje priču naša sagovornica. 

Bila je pozvana na premijeru i pročitala je zbirku njihovih predstava i saznala da ima odličnih tema, ali da im treba pomoć u izgradnji teksta, priseća se ona. Tako su došli na ideju da organizuju ovakav seminar. Prvi je bio kratak i fokusiran na kreativno pisanje 2010. godine, kada se prijavilo devet učesnika. 

“Za 10 godina smo od devet učesnika stigli do sto. Sad imamo devet radionica i 13 predavača. Predavači takođe dolaze iz Slovačke, ali imamo mešavinu i sa domaćim. Neki od njih su bili nekad učesnici, a sada su predavači” prepričava Mišíková Hitzingerová.

Osim pozorišnih radionica za decu, mlade, odrasle i ulični teatar, bila je tu i filmska radionica, Storyteller, kao i radionica grafike, dok se ponegde i zasviralo. U fabričkim prostorijama je bila i radionica fotografije, mada više van nje. Drugi put zaredom, ovde je mentorisao  slovački fotograf Peter Brenkus .

“Interesovanje je mnogo veće nego prošle godine, jer je napravljena odlična pozorišna predstava Ľud-milá. Dostigla je ogroman uspeh, osvojila mnogo nagrada, a sada svako drugo dete u Kovačici želi da bude glumac ili glumica. Nisu svi uspeli da upadnu u pozorišnu radionicu. Fotografska radionica je zato važna, i ima vezu jer pravimo plakate, dokumentujemo šta se radi na drugim radionicama, a jedna fotografija ponekad govori više od hiljadu reči,” priča naš sagovornik koga smo zatekle kako vredno selektuje fotografije.

Kaže da u odnosu na prošli, ovaj put ima više posla, jer mladi ljudi, osim što dokumentuju pojedinalne radionce, usavršavaju svoju fotografiju i svakim danom postaju sve bolji. Ono naučeno, odmah primenjuju u praksi. Zato je iz ove radionice izašao je vrhunski proizvod.

“Vrhunac svih naših napora su razglednice koje će se prodavati, a to će biti razglednice svih učesnika. Rade ih grafičari, a apsolutni vrhunac je bilo otvaranje izložbe fotografija u subotu, koja je prošle godine veoma dobro ispala,” priča nam Brenkus.

Ove godine je na radionicama bilo 56 učesnika. Osim iz Kovačice, došli su i iz Pivnica, Padine,  ali i Slovačke.  Među učesnicima koji se rado vraćaju i je i Jonatan koji je i ove godine u fotografskoj radionici. 

“Uživam u fotografiji i želim da se poboljšam. Prošle godine sam bio i na filmskoj i na fotografskoj radionici. Nije mi bilo toliko naporno da budem u dve radionice, ali sam kupio novu kameru, pa sam želeo da je bolje upoznam,” priča nam mladi fotograf.

Pored njega sedi Nataša, koja je osmislila plakat za ovogodišnju radionicu fotografije, koji nam pokazuje. Logo je sinergija fotografske i grafičke radionice. 

“Poster prikazuje korenje i drveće. Zamislila sam tako da će stare fotografije ići ispod korena, a nove će izrasti iz starih korena i biće na granama, tj. današnje fotografije će biti tu. 

Ovo sam prikazala na ovaj način, jer je to tema seminara – koreni,” prepričava nam ova učesnica.

Jedna od organizatora, Katarina Mišíková Hitzingerová objasnila nam je zašto baš koreni?

“Ako ne znamo gde smo i odakle smo, kako da poznajemo ko smo i gde smo sada?” 

Iza poslednjih vrata fabrike kulture “Pišeš? Pišem!” zatekle smo fantastičnu predstavu u najavi. Blato, seno, akvarijum sa vodom i mladića kako ulazi u njega, i gomilu mladih, ukaljanih i talentovanih ljudi. Na režiserskoj klupi sedele su  Renata Jurčova i Silvia Svakusova .

“Ova deca sa kojima radimo ovde na seminaru dosta se razlikuju od dece u Slovačkoj. Veoma su otvoreni, skromni, sposobni da donesu nove ideje, rade samostalno, što je zaista velika prednost, a ja to izuzetno cenim,” zadovoljna je Jurčova svojom glumačkom ekipom. 

Bilo je podne i vreme za pauzu za ručak. Glumci su sa nestrpljenjem očekuivali ono što će biti na tanjiru, dok mi nismo mogle da dočekamo ono šta će biti na bini, kada se sa probama završi.

Fotografije: Fotografska radionica seminara „Pišeš? Pišem!“

O autorovi/ke & O autoru/ki

Sanja Đorđević and Anna Berediová

Pridaj komentár & Dodaj komentar

Click here to post a comment

Komentár

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.