Korona virus je napravio korenite promene u životima svih nas. Bolje su prošli oni koji su organizovali svoj život i prilagodili se novonastaloj situaciji, dok su mnogi ostali bez posla ili su bili prisiljeni da zatvore svoje firme. Mnogi ugostitelji i muzičari pripadaju drugoj grupi, jer im je bilo posebno teško da zarađuju tokom epidemije. Oni su za list „Čaladi Ker“ govorili o tome kako su prevazišli protekli period i uz kakve kreativne ideje su uspeli da prebrode i potpuno zatvaranje.
“Većinu preduzetnika je ova situacija zatekla neočekivano, nespremno. Morali smo da se prilagodimo pravilima koja su za nas bila potpuno nova. Ograničenje radnog vremena je već izazvalo određene poteškoće, ali nismo ni pomišljali ranije na to da će biti naloženo potpuno zatvaranje”, kaže Elvira Gere Žiroš, vlasnica restorana Papuli u Senti, koja je govorila o tome kako je njen tim preživeo ove izazove.
Prema njenim rečima, za svakog preduzetnika je uvek važno da brzo reaguje na promene, ali tokom epidemije, to se još više intenzivira. Da bi izvukli maksimum iz ove teške situacije, Papuli je, kao i većina ugostitelja, morao da pribegne kreativnim rešenjima.
“Ranije se nismo bavili kućnom dostavom, ali sada smo bili prisiljeni da se prebacimo na ovaj način poslovanja. Da bismo posao obavljali uz što manje troškova, za prevoz smo koristili sopstvene automobile, a često je moj suprug po ceo dan raznosio hranu. Takođe smo uveli i novine u naš jelovnik: umesto klasičnog dnevnog menija, našim gostima smo ponudili dnevnu ponudu. To znači da je cena jedne vrste hrane sa menija bila povoljnija tokom tog dana u odnosu na ostala jela”, kaže Elvira.
Preporučujemo i: Epidemiolog Predrag Đurić: Pandemija se ne može zaustaviti na nacionalnom nivou, neophodan globalni odgovor
I zaposlene u Jail Piano Baru u Bačkoj Topoli su takođe neočekivano zatekla dešavanja:
“Pre nego što je epidemija stigla, baš smo organizovali prvi festival Jaila, platili smo depozit većini bendova, takođe smo nabavili šatore i drugu opremu. Bili smo veoma ushićeni. Prodali smo gotovo 3.000 karata unapred i rezervacija kada je stigla vest da ne možemo da održimo događaj zbog zatvaranja”, objašnjava Robert Jugović, vlasnik Jaila.
Kako bi nadoknadili izgubljeni prihod, pala im je na pamet jedinstvena ideja:
“Dosetili smo se i stvorili brend odeće Jail. Znali smo da to neće odmah doneti preveliki profit, ali videli smo da kupovina preko interneta raste do neviđenih visina. Bili smo uvereni da će nas ova novina održati u životu ukoliko se zatvaranja nastave. Takođe, planiramo da otvorimo teretanu, restoran i firmu za reciklažu”, najavljuje Robert.
Prihodi ugostitelja su drastično opali, ali su troškovi ostali
Restriktivne mere koje su uvedene usled epidemije gurnule su mnoge ljude i mnoga preduzeća na granicu preživljavanja. Prihodi od ugostiteljstva su neviđeno opali, ali su troškovi pak ostali.
Prema rečima Elvire Gere Žiroš, državna pomoć je dobro došla, ali sama po sebi nije bila dovoljna:
“Naši troškovi su se dosta povećali. Koristili smo državnu pomoć koja se dobijala za radnike, i to je, naravno, značilo malo olakšanje. Međutim, takođe bismo bili srećni da smo imali neku vrstu olakšica vezano za poreze i doprinose, bar u obliku nekih popusta. Još uvek smo u zaostatku sa isplatama, ali to važi i obratno. Srećom, imamo dobar odnos sa partnerima: takođe, strpljivi su i oni kojima dugujemo, ali smo i mi takođe strpljivi prema onima koji nama duguju”.
Robert Jugović je govorio i o problemima koji se tiču izdataka:
“Nakon što smo u vreme potpunog zatvaranja morali da zatvorimo Jail, iznos poreza i doprinosa koji treba da se plati se povećavao iz meseca u mesec. Jail je porodica, ne možete samo tako otpustiti nekog. Moji saradnici imaju porodice koje treba da izdržavaju, imaju kredite koji treba da se otplaćuju. Sedeli smo sa suprugom i pitali se, koliko dugo još možemo pokrivati troškove. Na kraju smo tokom jednog ovakvog razgovora doneli odluku o stvaranju brendirane odeće”.
Prema njegovim rečima, država ne samo da nije pomogla preduzetnicima, već im je dodatno i otežala situaciju:
“Epidemija me naučila da niko neće pomoći, i država i lokalna samouprava podjednako ‘deru kožu sa ljudi’. U svakom slučaju, smatram ljudskom i moralnom obavezom otvaranje novih radnih mesta u mom rodnom gradu, čak i ako vlast gde god može pokušava da mi oteža poslovanje. Kao i u drugim mestima u Vojvodini, i u Topoli je situacija ista, ako se ne poklonimo pred njima, smatraju nas neprijateljima”, kaže on.
Muzičari prošle godine gotovo uopšte nisu radili
Poput ugostitelja, i muzičari su se takođe našli u najtežem periodu svog života. Elvira Gere Žiroš ističe da, s obzirom da muzički restoran Papuli svake subote ima živu svirku, otvaranje lokala bez muzike je zapravo doživljaj bez duše.
Pitali smo Imrea Viraga, frontmena benda Baraparty iz Ade, i Rudolfa Farkaša, frontmena benda Új fiúk (Novi momci) iz Novog Bečeja, o tome kako su sami muzičari doživeli ovaj period.
“Članovi benda Baraparty-a ne žive od sviranja, zbog čega nam je bilo za nijansu lakše nego profesionalnim muzičarima. Međutim, situacija je istrošila i nas: bilo je teško i psihički i finansijski. Šarm muzike uživo je veoma važan, jednostavno nije isti osećaj kada svirate sa plejbeka. Obično učestvujemo na dvadeset i pet događaja godišnje, a prošle godine je ovaj broj pao svega na pet”, kaže Imre Virag.
Budući da se nekoliko članova benda zarazilo virusom, dešavalo se da bend Baraparty nedeljama nije održavao probe. Toliko dugo, kao tokom epidemije, u istoriji benda nije bilo toliko pauziranja.
“Trenutna naša formacija je stara oko trinaest godina, ali sam bend je aktivan od 1995. godine. Rat i bombardovanje je naravno poremetilo red, ali ni tada nismo imali ovakve pause”, kaže vođa benda.
Bend Rudolfa Farkaša, Új fiúk čine četiri člana koji su profesionalni muzičari.
Kao i kod benda Baraparty, i broj nastupa benda Új fiúk je drastično opao prošle godine, a od planiranih dvadeset i sedam venčanja održano je svega sedam. Kako su na jesen mogla da se održavaju okupljanja do trideset ljudi, na venčanja su pretežno pozivani solo muzičari, rekao je Rudolf. To mu je donekle olakšalo situaciju, jer je i sam mogao da prihvati ovakve nastupe, ali četvoročlani bend u svom punom kapacitetu imao je znatno manje prilika.
“Naše preživljavanje ipak nije bilo ozbiljno ugroženo jer je posao moje supruge ostao stabilan, ali je situacija duševno predstavljala opterećenje. Najgori osećaj je bila potpuna neizvesnost i činjenica da je bilo nemoguće planirati unapred. U svakom slučaju, trudio sam se da iz svega toga izvučem maksimum, pa sam zbog toga mnogo živih video snimaka postavio na internet, kako bih održavao kontakt sa publikom”, objašnjava muzičar.
‘Pokušavamo da ostanemo optimisti, ali ne znamo šta možemo očekivati’
Elvira Gere Žiroš pokušava da ostane optimistična u pogledu perioda pred nama, ali ni nju nije zaobišao osećaj neizvesnosti:
“Pokušavamo da ostanemo optimisti, ali ne znamo šta možemo očekivati. Bojimo se, na koji način ćemo moći da se vratimo, koliko ćemo gostiju imati. Naravno, imamo planove. Ove godine želimo da proslavimo pedesetu godišnjicu činjenice da je moja majka sa sedamnaest godina počela da radi kao konobarica u Papuliju i od tada je restoran vezan za našu porodicu. Ima i nešto pozitivno u celoj ovoj situaciji: uvođenje dnevne ponude podstaklo nas je da osmislimo nova jela i malo osvežimo jelovnik”, kaže ona.
Naši sagovornici kažu da su se događaji u poslednje vreme naglo ubrzali, ali da je teško biti optimista zbog iskustava koja smo stekli tokom prethodnog perioda.
“Događaji ponovo počinju da se nižu, tokom narednih nekoliko nedelja pozvani smo na nekoliko događaja. Nedavno smo svirali na jednoj svadbi u Baji, i to je bila prva svirka ove godine na kojoj smo imali prilike da sviramo. Neki od prošle godine nisu prisustvovali nijednom događaju i već im jako nedostaje. Mnogi su se već vakcinisali i mislim da imamo razloga za nadu”, kaže Rudolf Farkaš.
Čila Kokai (Čaladi Ker)
Projekat “Život na lokalu sa kovid-19”, koji sprovodi portal Családi kör u partnerstvu sa portalima Storyteller i Magločistač, je dobio podršku projekta Vlade Švajcarske “Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative. Mišljenje koje je izneto u ovom članku je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.
Médiá píšu / Mediji pišu
Pridaj komentár & Dodaj komentar