Alina Rudnickaja: Oduvek me je zanimala tema ženskog samoostvarenja

Dokumentarno ostvarenje „Škola zavođenja“ rediteljke Aline Rudnickaje na specifičan se način bavi položajem žena u patrijarhalnoj Rusiji. Ona prati tri junakinje koje traže sigurnost, viši društveni status i sreću. Ove heroine uzimaju stvari u svoje ruke i pridružuju se kursu veštine zavođenja muškaraca – po mogućnosti bogatih. „Škola zavođenja“ će se naći u selekciji „Povetarac“ Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs i biće prikazan 8. septembra u 18 sati u Jugoslovenskoj kinoteci u Uzun Mirkovoj.

Tim povodom razgovarali smo sa rediteljkom Alinom Rudnickajom, autorkom koja režira dokumentarne filmove od 2002. i dvostrukom dobitnicom Ruske nacionalne nagrade „Lavr“, kao i nagrade Beli slon Ruskog saveza filmskig kritičara. Njeni radovi prikazani su širom sveta i osvojili su brojne nagrade na festivalima u Lajpcigu, Madridu, Oberhauzenu, Torontu, Zagrebu, Berlinu, Beogradu, Moskvi i Sankt Peterburgu.

Zašto ste se opredelili da radite dokumentarac baš na ovu temu?

Oduvek me je zanimala tema ženskog samoostvarenja. Verovatno jer sam i ja žena i razumem te probleme – još uvek tragam za načinom da uspešno uskladim porodični život i posao. To radim i kroz svoje filmove.

Pre deset godina čitav Sankt Petersburg bio je prekriven oglasima za različite vrste žena – “Kako da postanete Gejša”, “Časovi zavođenja”, “Erotska masaža”, i slično. Odlučila sam da snimim film o tome. Počela sam da tragam za pravom temom za snimanje. Konačno, imala sam sreće da nađem to što sam tražila – časove na kojima u maloj učionici 50 žena, koje su platile po 200 dolara, pokušavaju da se za dva dana pretvore u nove osobe.

Šta su te žene tačno učile u Školi zavođenja?

Tamo žene uče kako da žive, razmišljaju i ponašaju se da bi bile voljene, a sve pod nadzorom i vođenjem tutora Vladimira Rakovskija. One dobijaju znanje o tome kako da zadovolje muškarca, da bi kasnije mogle od njega da dobiju sve što im treba. Muškarac mora da bude snažan i brutalan, a žena ne sme da se svađa s njim. Uvek moraju da se slože sa svim.

U vašem filmu ne bavite se samo pukim činjenicama već i pokušavate da istražite unutrašnje svetove likova. Kako biste okarakterisali ličnosti vaših glavnih likova – Dijane, Lide i Vike?

Moje glavne junakinje, tri devojke, predstavljaju sliku porodice u modernoj Rusiji. Ovo je film o tradicionalnim vrednostima koje su široko rasprostranjene i reklamirane devojkama. O konzervativnom modelu ponašanja koji ne dozvoljava ženama da se razviju kao individue.

Lidija na početku filma ima feminističke ideje, ali kada joj se želje ostvare, ona postaje konzervativnija čak i od svoje majke. Vika se trudi da se emancipuje i odlučuje da bude iskrena prema sebi. Ona više ne voli svog muža ali se plaši razvoda. Kako živeti u konzervativnom društvu bez muža i sa decom, a da ne budete odbačeni? Treća devojka, Dijana, sanja o boljem životu ali takođe završava u ćorsokaku. Pobegla je od stvarnog života u svet fantazije. Čak i u tim fantazijama o boljem životu, ona potpuno zavisna od čoveka koji materijalno izdržava nju i njenog sina.

Glavni predavač u Školi zavođenja je muškarac što je apsurdno, ali je i svedočanstvo o muškoj dominaciji u Rusiji. Da li zaista postoji potreba za ovakvom školom, ili je to još jedan način da se ponize žene i u patrijarhalnom društvu?

Rusija je svet muškaraca. Oni drže sve konce u patrijarhalnoj igri muško-ženskog zabavljanja. Naše društvo je konzervativno, a mislim da je glavni razlog tome ekonomija. Naša vlada ne nudi ženama ništa sem mogućnosti da se uglavi između deteta i kuhinje.

Koji ste konkretan cilj imali na umu prilikom pravljenja filma?

Htela sam da pokažem kako je planiranje života u senci muškarca pogrešan put. Ne treba da postoji samo jedan cilj – udati se i oformiti porodicu. Svest mora da se menja.

Koliko su se standardi ženske lepote menjali tokom godina u Rusiji?

U poređenju sa 2008. kada sam počela da radim na dokumentarcu, fokus časova zavođenja se pomerio od učenja žena kako da budu seksi, do toga kako da budu elegantnije, što se naročito vidi u priči treće junakinje. Ona uči društvene veštine poput manira za stolom, jahanja konja, ili hodanja sa knjigom na glavi. Austrijska Škola za dame je trenutno veoma popularna.

U sinopsisu je istaknuto da „sedam godina snimanja oslikava ponekad i tragikomičnu sliku rodnih uloga i ženstvenosti u Putinovoj Rusiji“. Kako je bilo za vreme nekih drugih predsednika?

Za vreme SSSR-a kada seksizam zvanično nije ni postojao, žene su naporno radile na poljima i u fabrikama. U današnje vreme ruski muškarci su ostali duboko u patrijarhatu, pa i dalje očekuju od žene da budu podređene, dok bi devojke rado da idu u šoping i izlaske. Ako muškarci mogu da im finansijski obezbede takav stil života, jednakost zna da bude žrtva koju će rado podneti.

Žene teže sigurnosti, višem društvenom statusu i jednostavnoj sreći. To nije lak poduhvat u post-komunističkoj Rusiji, u kojoj vlada ekstremno patrijarhalna kultura, gde doživljaj sreće podrazumeva bogatstvo, broj žena nadmašuje broj muškaraca, a Vladimir Putin predstavlja simbol muževnosti.

Pročitajte i članak Beldocs kuca na vrata, ove dokumentarce ne smete propustiti!

Kako je publika do sada reagovala na film?

U najvećem broju su ljudi bili šokirani školom zavođenja. Zašto žena mora da bude seksualno atraktivna, jer je najvažnije kakva je neko osoba. Ali ja mislim da će svaka žena pronaći deo sebe u nekoj od mojih junakinja. Svaka će reagovati na njihove probleme.

Kako se situacija sa pandemijom odražava na vaš rad?

Napravila sam pauzu u radu. Trebalo je da uradim istraživanje za moj novi projekat,ali nisam htela da rizikujem zdravlje svoje porodice. Provodim vreme kod kuće sa svojim sinom, i čitam.

Želite da dobijate zanimljive članke u mejlu? Prijavite se za newsletter.