Slovački jezik sa elementima nacionalne kulture – da li je dva časa nedeljno dovoljno?

U Srbiji gotovo 20% stanovništva čine pripadnici nacionalnih manjina. Nasuprot tome, svega 5,4 % učenika pohađa nastavu na jeziku koji nije srpski, dok 1,7% pohađa predmet maternjeg jezika sa elementima nacionalne kulture. Jasmina Kovačević majka je dvoje dece koja u svojoj osnovnoj školi u Magliću idu na časove slovačkog.

“S obzirom da smo mešovita sredina, mislim da ne bi bilo loše da nauče nešto o jeziku i kulturi ljudi koji ih okružuju. Ne moraju non stop da pričaju, ali da mogu da se sporazumeju sa drugarima i treba da upoznaju njihove običaje, kao što oni upoznaju naše, ” kaže ona.

Manjinski jezik u srpskim školama može da se izučava na tri načina. Po prvom modelu, nastava se u potpunosti može odvijati na jeziku manjinske zajednice, dok se srpski uči kao nematernji jezik. Pojedini predmeti po ovom modelu imaju za trećinu više sadržaja, kao što su istorija, geografija, muzičko, priroda i društvo.

Drugi način je mešana nastava na većinskom i manjinskom. Dok je treći model nastava na srpskom jeziku sa izbornim predmetom manjinski jezik sa elementima nacionalne kulture, koji postoji za 16 jezika.

U Osnovnoj školi “Žarko Zrenjanin” u Magliću nema nastave po prva dva modela. Tako Lidija Nikolajević u ovoj školi predaje slovački jezik sa elementima nacionalne kulture. 

“Grupa od prvog do četvrtog razreda broji 22 učenika. Deca od petog do osmog razreda slobodnije odlučuju o svom vremenu, a imaju i više obaveza, pa je njih samo sedmoro,” kaže ova nastavnica. 

Ovom predmetu dodeljen je status nezavisnog, pa deca ne moraju da biraju između učenja svog maternjeg jezika i učenja drugih izbornih predmeta kao što je veronauka/građansko vaspitanje ili drugi strani jezik, navodi se u  Analizi postojaćih modela obrazovanja na jezicima manjina u Srbiji. 

Međutim, ovaj predmet mogu da biraju i deca koja ne pripadaju zajednici čiji se jezik izučava. Po nepisanom pravilu slovački kao fakultativni predmet uglavnom biraju učenici koji su slovačke nacionalnosti, ali se obrazuju na većinskom jeziku. No, s obzirom da izjašnjavanje o nacionalnoj pripadnosti nije obavezno, ne postoje tačni podaci ko su ti učenici. Lista dece koja izučavaju ovaj predmet je zapravo šarenolika, kaže koordinatorka Odbora za obrazovanje Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine (NSSNM) Svetlana Zolnjan.

“Najčešći razlog je da drugari idu na ove časove, pa hajde da se družimo zajedno. Ili zašto ne bi naučio još jedan jezik više? Ili je neko iz rodbine slovačke nacionalnosti ko je drag tom detetu, pa eto zbog ujne ili zbog strine,” navodi ona sa osmehom.  

Docentkinja na Odseku za slovakistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Zuzana Tirova kaže da bi deca iz većinske zajednice trebala da uče manjinske jezike iz sasvim praktičnih razloga, pre svega, da se uzajamno upoznaju. Podseća da je nekada postojao predmet jezika sredine gde su u mešovitim mestima, poput Pivnica, Srbi učili slovački jezik, pa je i svakodnevna komunikacija komšija bila bilingualna. 

“Poslednjih godina, veliki broj Srba odlazio je na rad u Slovačku, a pošto su mnogi od njih znali slovački, često su dobijali bolja radna mesta, a time i veću platu. Ovo je jedan pragmatičan primer. Nikad ne znamo šta ćemo kasnije u životu raditi, gde ćemo živeti, studirati… Znanje još jednog jezika uvek je samo prednost, nikad mana,” skreće pažnju ova docentkinja. 

I Svetlana Zolnjan se slaže da bi bilo dobro da deca iz većinske zajednice i deca iz drugih manjinskih zajednica pohađaju ove časove, kako bi se učenici makar na nivou jedne školske godine, upoznali sa jezikom sredine u kojoj žive. 

“Važno je zbog tolerancije, međusobnog uvažavanja, multikulturalnosti, da bismo bolje poznavali jedni druge,” kaže ona.

Jasmina Kovačević smatra da je zaista važno da deca od malena nauče da poštuju jedni druge, da ne sude po nacionalnoj pripadnosti, te da budu dobri ljudi. Cilj joj je da njena deca shvate kakva je prednost i lepota živeti u mešovitoj zajednici.

“I zaista smatram da odrasli mogu mnogo da nauče od dece po tom pitanju. S obzirom da i sama radim u takvoj sredini, mogu da kažem da smo dobar primer kako to može da funkcioniše i trudim se da to prenesem na svoju decu,” navodi Kovačević koja radi kao medicinska sestra- vaspitačica u mešovitoj grupi u Kulpinu. 

Geregári, geregári

U 14 predškolskih ustanova postoji mogućnost upisivanja dece na alternativni program u kojima se neguje slovački jezik i kultura. Deca se igraju igara koje su igrali njihove bake i deke poput “Drevená Mária” ili “Geregári, geregári”. Deci se pokazuju i stare fotografije, objašnjavaju stari običaji, oblače nošnje.

Takav program počeo je pre sedam godina u Novom Sadu, a kasnije su se programu pridružili vrtići u Belom Blatu, Slankamenačkim vinogradima, Čelarevu i Bačkoj Palanci. A interesovanje raste.

“U ovih pet lokalnih samouprava program se realizuje godinama. Rezultati se vide u povećanom broja učenika na izbornom predmetu u osnovnim školama,” objašnjava Svetlana Zolnjan. 

U Erdeviku je posle 10 godina otvoreno jedno slovačko odeljenje sa svega tri učenika. Oni su sada treći razred, a u višim i nižim razredima na slovačkom jeziku nema upisanih. 

Kako bi se ova situacija popravila, vođeni dobrim rezultatima alternativnih programa u vrtićima, NSSNM je u saradnji sa Opštinom Šid pokrenuo alternativni program u pet grupa – u Šidu, Erdeviku, Ljubi i Bingulji. 

“Očekujemo da ćemo imati veći odaziv, ili upisa u slovačka odeljenja ili upisa na izborni predmet u osnovnim školama,” navodi Zolnjan.  

Alternativni program u predškolskim ustanovama finansira NSSNM najčešće od sredstava koje po zakonu dobijaju od lokalnih samouprava. Nismo uspeli da dobijemo odgovor na pitanje šta se tačno finansira. 

Učimo da čitamo i pišemo

Slovački sa elementima nacionalne kulture je izborni predmet u osnovnim školama. Mogućnost učenja ovog predmeta nudi se u 47 osnovnih škola. Među njima su škole u Bačkoj Palanci, Novom Sadu, Kovačici, Pančevu, Šidu, Staroj Pazovi i Baču. Trenutno 87 dece ide na ove časove. 

Predmet finansira Ministarstvo prosvete. Svake godine ima par novih škola u kojima se uči ovaj predmet. Interesovanje učenika stagnira ili raste od škole do škole. 

Uči se dva časa nedeljno, a akcenat je na poznavanju slovačke književnosti, narodnih običaja, promovišu se dečiji festivali, uče se slova. Ocenjuje se opisno, a učeniku se računa da je pohađao maternji jezik. 

Nastavnica ovog predmeta u maglićkoj osnovnoj školi Lidija Nikolajević kaže da predmet prati uzrast đaka, pa se u prva dva razreda nastava svodi na čitanje i pisanje. Cilj za sve razrede je da razviju sposobnost slušanja i komunikacije. 

“U višim razredima im zadajem diktate kada procenim da su spremni za to. U nižim razgovaramo na temu predviđenu za taj čas i puštam im videe da upijaju slovački jezik, pa zatim o njima diskutujemo. Navodim ih da razmišljaju i da povezuju slovački i srpski jezik pošto ima dosta sličnih reči, pa tako mogu da protumače značenje iz konteksta,” objašnjava ova nastavnica.

Priprema za fakultet i život

Nastava na slovačkom jeziku, gde se srpski uči kao nematernji jezik sprovodi se u tri  srednje škole: Gimnaziji “Jan Kolar” u Bačkom Petrovcu za opšti smer, Gimnaziji “Mihajlo Pupin” u Kovačici, takođe za opšti smer i na Medicinskoj školi “7. april” u Novom Sadu za smer – medicinska sestra/tehničar. 

Slovački sa elementima nacionalne kulture je fakultativni predmet u srednjim školama i mogućnost pohađanja ovog predmeta nude svega četiri srednje škole – Gimnazija u Kovačici i tri srednje škole u Staroj Pazovi. S obzirom da škole nisu u obavezi da nude ovu mogućnost, njega ne finasira Ministarstvo prosvete već NSSNM. Srednjoškolci dobijaju ocene koja se na kraju godine upisuju u svedočanstvo kao izborni predmet. Interesovanje đaka stagnira. 

“Nažalost, učenici koje smo imali po novosadskim srednjim školama su maturirali, a novi učenici se nisu pojavili. To kratkodobno učenje slovačkog jezika se ugasilo i u Šidu i Bačkoj Palanci. Bilo je nekih pokušaja u Zrenjaninu, ali samo na par školskih godina. U srednjim školama to ide puno teže,” kaže Zolnjan. 

Ocena iz ovog predmeta u svedočanstvu služi kao dokaz o poznavanju jezika na određenom nivou, na primer,  prilikom upisa na fakultet u Slovačkoj. Uči se gramatika, kako bi učenik bio osposobljen za studije na slovačkom jeziku, ili za rad na slovačkom. Smatra se da sa završenim učenjem ovog izbornog predmeta, učenik zna dovoljno da može da drži nastavu na slovačkom, dakle B1 ili B2 nivo. 

Da li je dva časa nedeljno dovoljno?

Mlađe dete Jasmine Kovačević raduje se učenju novog jezika, dok starije smatra da ima previše obaveza u školi, ali da razume šta je cilj odlazaka na ovaj dvočas. Jasmina ne prihvata njegovo obraloženje kao izgovor jer je i ona smatrala da ima previše obaveza kada je bila đak, pa joj ništa nije falilo.   

“I nama se nije učilo, ali ko nas je pitao? Mislim da je ovo dosta lako, naročito kada ocena ne ulazi u prosek. Tako dosta opuštenije mogu da usvoje neko znanje, sa manje stresa,” navodi ova Maglićanka. 

Nastavnica slovačkog sa elementima nacionalne kulture Lidija Nikolajević u toku nedelje drži dvočas mlađoj, pa starijoj grupi. Program se razlikuje od razreda do razreda iako su oni u istoj učionici u isto vreme, pa za čas mora da se sprema četiri puta više.

“Nije mi naporno zato što uživam u tome što radim. Smatram da je poziv profesora jako velikodušan i lep poziv. Volim taj rad sa decom. Uvek gledam da sve uključim u te aktivnosti i da svako dobije šansu da priča,” navodi Lidija sa osmehom. 

Zuzana Tirova kaže da je dvočas nedeljno dosta malo da se nauči jezik, ali da bi, u slučaju više časova, bilo potrebno više nastavnika koji bi u jednu školu morali da idu više puta nedeljno. 

Svetlana Zolnjan objašnjava da ovaj kadar trenutno nije deficitaran, ali da je problem u Novom Sadu gde ove časove pohađa mali broj učenika različitih generacija. Tirova se slaže da je ovo problem. 

“Časovi budu kao poslednji čas, ili pretčas (kada učenici pohađaju nastavu posle podne). To znači da nastavnik u isto vreme, na jednom pretčasu treba da uči mlađe učenike da pišu i čitaju, a one starije nešto iz slovačke kulture,” kaže Tirova.

Ona podseća i da su deca prilično opterećena ostalim predmetima i da je ovaj predmet dodatna obaveza, što služi kao izgovor roditeljima i deci. Kaže da je obaveza roditelja da uče decu maternji jezik i da ne treba da se oslanjaju samo na škole. Međutim, kako se kod kuće uglavnom govori dijalekat, škola služi kao kompas ka standardnom slovačkom, koji će se razumeti i u Slovačkoj.

“Da bismo nešto naučili, potreban je i trud. A kada se menja jezik nastave, to može da bude i vrlo korisno. Tako, ja recimo, poznajem terminologiju iz mnogih oblasti na oba jezika, te mi je to u životu često bilo korisno. Sve u svemu, svaku mogućnost da nešto naučimo koja nam se u životu pruža, treba iskoristiti,” zaključuje Tirova.