Search and Hit Enter

Na zadatku smanjenja socijalne distance prema LGBT osobama treba da bude celo društvo

U Srbiji, u kojoj je i u sadašnjosti karakterističan patrijarhalno vaspitanje, deklarativna vera u boga i neaktivna demokratska participacija građana, donose se zakoni „koji pogoduju partikularnim interesima“ političkih elita, navodi se između ostalog u uvodu Analitičkog izveštaja o nedostacima i pravnim prazninama u implementaciji potojećih politika anti-diskriminacije, prevencije nasila, zločina i govora mržnje prema LGBT osobama, koji je sačinio Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM za 2016. Upravo tri pomenute karakteristike našeg društva stvorile su simulaciju reformi, kako ovu pojavu naziva profesor Dejan Jović (Fakultet političkih znanosti u Zagrebu), u kojoj većina građana deli osećaj obespravljenosti u svakodnevnom životu a taj osećaj, kako napominje YUCOM, povećava socijalnu distancu prema LGBT osobama za koje postoji pogrešno uverenje da u odnosu na njih uživaju viši nivo prava.

Uglavnom je problem to što sam „neopredeljen“

Stefan Šparavalo

Na izraženost socijalne distance prema LGBT osobama u našem društvu se ne mora ukazivati „bombastičnim“ slučajevima koji pune naslovne strane žute štampe. Dovoljno je popričati sa malo „drugačijima“. Životna priča Stefana Šparavala iz Beograda to potvrđuje.

„Još od malih nogu naučeni smo da se svrstavamo po određenim fiokama; plavo je za dečake, roze za devojčice, barbike za devojčice, a ekšn menovi za muškarce. Tako stoji stvar i sa ljubavlju – ili ste u vezi ili niste, ili vas privlače muškarci, ili žene. Nema ničeg između, sve mora da bude ili-ili. Iako sam još od puberteta shvatio da osećam afinitet prema oba pola, rešio sam da se, nevidljivim pritiskom društva, „opredelim“ da živim kao strejt osoba. Potiskivao sam svoju seksualnost i trudio se da živim kao osoba koju isključivo privlači suprotni pol,“ priča naš sagovornik.

„Sve do svoje 21. godine kada sam prvi put imao intimno iskustvo sa muškarcem. Osetio sam se vrlo uplašeno i zbunjeno, jer sam mislio da sam time „postao gej“, da mora da se bude ili-ili i da sam sada „na drugoj strani“. Sad iz ove perspektive shvatam koliko seksualna orijentacija, odnosno seksualni afiniteti nas određuju, ali i ne određuju – iako sam osećao (i) privlačnost prema muškarcima, sebe nisam mogao da uklopim u ono što bi se tipično moglo nazvati LGBT muškarcem – pratim sport, treniram, nisam ljubitelj bilo kakve muzike, filmova ili serija za koje se veže LGBT tematika… Tako da sad iz ove perspektive shvatam koliko je LGBT zajednica šarolika i koliko smo svi mi unutar nje različiti,“ kaže Stefan.

Najbliži u Stefanovom okruženju su relativno dobro i lako prihvatili da je biseksualac. Nekima je to bilo teže da razumeju, nekima lakše.

„Uglavnom je problem to što sam „neopredeljen“, što nisam „ni na jednoj, ni na drugoj strani“. Kao LGBT osoba nisam nikada doživeo ozbiljniju diskriminaciju u društvu, verovatno jer imam „sreće“ budući da nemam nikakve feminine aspekte ponašanja, oblačenja ili nešto što bi potencijalni homofob mogao da prepozna kao pretpostavljenu drugačiju seksualnu orijentaciju,“ objašnjava Stefan. „Ali sam doživeo diskriminaciju unutar LGBT zajednice, te mi se često dešavalo da mnogi gejevi ne žele da priznaju biseksualnu orijentaciju, što je interesantno sa sociološkog aspekta sagledati kako opresovana grupa ljudi perpetuira opresiju koja se vrši nad njima i isti model nastavljaju dalje. Nekad mi bude naporno u odnosima sa ženama da kažem da sam biseksualac, jer mnoge i dalje imaju određenu vrstu zadrške. Ali u svakom slučaju ne bežim od sebe i nadam se životu u društvu gde nečija seksualna orijentacija neće biti određujuć faktor, ali gde će svako sa njom moći da živi potpuno komforno.“

Kvalitet i kvantitet antidiskriminatornih zakona u Srbiji

Tamara Vlaškalin, savetnica u kabinetu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti

Jedanaest zakona u Srbiji izričito zabranjuju diskriminaciju po osnovu seksualne orientacije a svega četiri legislativna akta kao osnov diskriminacije pominju rodni identitet, što ostavlja mogućnost diskriminacije prema transrodnim osobama.

„Republika Srbija je prethodnih godina izradila valjan antidiskriminacioni okvir, počevši od Ustava koji propisuje da su pred Ustavom i zakonima svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije, da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu,“ kaže Tamara Vlaškalin, savetnica u kabinetu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Ona dodaje da ustavna zabrana diskriminacije bliže razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije koji uređuje opštu zabranu diskriminacije, oblike i slučajeve diskriminacije, kao i postupke zaštite od diskriminacije.

Prema rečima Vlaškalinove, antidiskriminacione odredbe sadržane su i u mnogim drugim zakonima koji uređuju pojedine oblasti društvenih odnosa. „Iako uvek ima prostora za unapređenje, Zakon o zabrani diskriminacije u Republici Srbiji je rame uz rame sa antidiskriminacionim aktima evropskih zemalja sa mnogo dužom demokratskom tradicijom. Na osnovu ovog zakona osnovana je i institucija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti čiji su zadaci sprečavanje svih vidova, oblika i slučajeva diskriminacije, zaštita ravnopravnosti u svim oblastima života, nadzor nad primenom propisa o zabrani diskriminacije, kao i unapređivanje ostvarivanja i zaštite ravnopravnosti,“ objašnjava sagovornica.

Stefan Šparavalo, koordinator za medije i odnose sa javnošću „DA SE ZNA!“

Predstavnici organizacije „DA SE ZNA!“ koja obezbeđuje podršku LGBTTIQA osobama kroz poboljšanje efikasnosti sistema zaštite i zagovaranja primerene reakcije nadležnih organa su, pak, mišljenja da pripadnici LGBT zajednice su uskraćeni mnogih prava. „U Srbiji pravno nije regulisano istopolno partnerstvo, niti su njihova prava uređena nekim drugim posebnim propisima, iz čega proizilazi diskriminacija po osnovu mnogih prava – pravo na izdržavanje, sticanje zajedničke imovine, usvajanje dece, nastavljanje korišćenja zakupljenog stana posle smrti supružnika -zakupca i dr. Zakonodavni okvir takođe ne priznaje trans osobe, izuzev transpolnosti, koja se sve do pre nekoliko meseci prepoznavala kao poremećaj,“ kaže Stefan Šparavalo, koordinator za medije i odnose sa javnošću organizacije „DA SE ZNA!“.

„Sa druge strane, određeni delovi zakonskog okvira prepoznaju diskriminaciju po osnovama seksualne orijentacije i/ili rodnog identiteta. Naprimer Zakon o zabrani diskriminacije, Zakon o osnovnom obrazovanju i sl.,“ kaže Šparavalo i dodaje: „I unutar Ministarstva unutrašnjih poslova postoje policajci koji su zaduženi da budu oficiri za vezu sa LGBT zajednicom (iako njihove pozicije nisu prepoznate unutar sistematizacije radnih mesta) a 2012. godine u Krivični zakon uveden je član 54a koji prepoznaje otežavajuće okolnosti za zločin motivisan mržnjom po više osnova, između ostalog i pretpostavljenom seksualnom orijentacijom – iako do sada nije donesena nijedna presuda koja je uključivala ovaj član. Zakonska regulativa je manjkava, ali je u nekim segmentima zadovoljavajuća. Glavni problem leži u tome što se postojeća slabo ili gotovo uopšte ne primenjuje. “

Važno je ponoviti da je ova tema važna i zbog pregovaračkog procesa sa Evropskom unijom. Jedna od osnovnih vrednosti na kojima počiva Evropska unija, čijem članstvu Srbija teži jeste zaštita ljudskih prava, koja poseduju svi ljudi bez obzira na rasu, naciju, veru, pol, državljanstvo, seksualnu orijentaciju, imovinsko stanje, politička ubeđenja itd. Zbog toga Evropska unija i u pregovaračkom procesu sa našom državom veliku pažnju posvećuje i očekuje značajan napredak u oblastima kao što su sprečavanje svih oblika diskriminacije, zaštita prava nacionalnih manjina, poboljšanje položaja Roma, prava LGBT populacije, ostvarivanje slobode medija, zaštita prava dece, zaštita prava žena itd. Svim ovim temama, a tako i zaštitom prava LGBT populacije se bavi Poglavlje 23 – Pravosuđe i osnovna prava.

Implementacija antidiskriminatornih zakona slabog intenziteta i kako je intenzivirati

Implementacija zakona u Srbiji je pod znakom pitanja u mnogim oblastima, a isti je slučaj i u oblasti ljudskih prava, odnosno prava pripadnika LGBT populacije. Tamara Vlaškalin naglašava da je dobar zakonodavni okvir izuzetno važan, ali da je još važnije da se svi propisi dosledno primenjuju, što u praksi nije uvek slučaj.

„Ipak, možemo primetiti da se položaj LGBT populacije iz godine u godinu popravlja. Jedan od pokazatelja je i što se Parada ponosa i Transprajd godinama održavaju bez incidenata, policija više pažnje posvećuje bezbednosti LGBT zajednice, a teme poštovanja ljudskih prava sve su prisutnije u javnom prostoru, pre svega u medijima,“ kaže Vlaškalinova. „Nesporno je da je prema ljudima različite seksualne orijentacije od heteroseksualne izražena socijalna distanca, da su grupa koja je mnogo više izložena diskriminaciji, govoru mržnje, nasilju, nivo predrasuda je i dalje relativno visok. Sve navedeno urušava kvalitet života ove društvene grupe i sve dok seksualna orijentacija bude razlog za ponašanje koje ugrožava osnovna ljudska prava i dostojanstvo, nemožemo tvrditi da smo svi ravnopravni članovi jednog društva,“ zaključuje ona.

I Stefan Šparavalo uočava poboljšanje položaja LGBT osoba u društevnom kontekstu, ali isključivo zato što LGBT problemi i LGBT osobe u svetu i u Srbiji postaju vidljivije u javnoj sferi, što u neku ruku doprinosi „društvenoj“ relaksaciji i normalizaciji. Ali da se radi o kompleksnoj situaciji, govore i podaci koje iznosi naš sagovornik: „Pojedina istraživanja rađena u prethodnih nekoliko godina daju poražavajuće rezultate. 25% građana Srbije ne bi želelo da ima LGBT osobu za komšiju a 60% srednjoškolaca smatra da je nasilje nad LGBT ljudima opravdano. Mnoge LGBT osobe strahuju za svoju bezbednost te neretko izbegavaju mračne ulice, a bilo kakvo ispoljavanje istopolne ljubavi, poput držanja za ruke i ljubljenja, izuzetno je rizično po bezbednost. Situacija u Beogradu je nešto bolja nego u ostatku Srbije, gde je bilo kakva priča o LGBT pitanjima i dalje izuzetno tabuizirana.“

Podaci sa portala „DA SE ZNA!“

Dosledna implementacija zakona u praksi se mora obezbediti pre svega smanjenjem socijalne distance prema LGBT osobama kroz razne obuke, javno zagovaranje i prisutnost teme u javnom dijalogu i medijima. Na ovu temu smo pričali sa Milenom Vasić iz Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM:

Na novinarsko pitanje šta može učiniti država a šta civilni sektor na osvešćivanju ostalih, savetnica u kancelariji Poverenika za zaštitu ravnopravnosti Tamara Vlaškalin odgovara da donosioci odluka konstantno moraju unapređivati zakonodavni okvir, nadležni organi obezbediti doslednu primenu zakona i adekvatno sankcionisati sve koji zakone krše.

„Uloga organizacija civilnog društva je važna i njihov rad je itekako značajan za smanjenje nivoa diskriminacije i nasilja prema pripadnicama i pripadnicima LGBT zajednice. Istovremeno, aktivističko delovanje ima za cilj i smanjenje socijalne distance i bolje prihvatanje ljudi koji pripadaju bilo kojoj manjinskoj ili marginalizovanoj grupi. Ne smemo izostaviti medije koji moraju biti svesni odgovornosti za objavljene tekstove i priloge,“ podseća naša sagovornica.

Međutim, jednako važna karika su građani, jer od svih nas pojedinačno zavisi odnos prema ranjivim grupama u zajednici.

„Važno je napomenuti da se diskriminatorno ponašanje ne dešava samo iz zle namere, nego i iz neznanja. Dobrom informisanošću i menjanjem stavova koji su bazirni na predrasudama o drugima i drugačijima možemo dati veliki doprinos da pripadnici i pripadnice LGBT zajednice budu bolje prihvaćeni i integrisaniu našedruštvo. U ovom poslu Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ima veoma značajnu ulogu, jer osim postupanja po pritužbama, brojnim aktivnostima utiče na svest ljudi i kroz svakodnevni rad neprestano ističe značaj poštovanja ljudskih prava i negovanja ravnopravnosti i tolerancije,“ podvlači Tamara Vlaškalin.

Stefan Šparavalo kaže da se LGBT zajednica susreće sa diskriminacijom u gotovo svim sektorima. „Mapirali smo mnoge slučajeve gde policajci nisu adekvatno postupali prema žrtvama nasilja zbog pretpostavljene seksualne orijentacije i/ili rodnog identiteta, a naročitu diskriminaciju smo prepoznali u obrazovnom sektoru, gde udžbenici i dalje obiluju homofobičnim i stereotipnim sadržajem prema LGBT zajednici, a takođe ne postoji bilo kakva volja da se sa učenicima debatuje o LGBT zajednici,“ kaže Šparavalo za Storyteller.

Na pravne nedostatke u implementaciji postojećih politika antidiskriminacije prema LGBT osobama ukazuje i već pomenut YUCOM-ov izveštaj za 2016. godinu, u kojem autori, odnosno Akcioni plan za primenu Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije – za period 2014-2018. identifikuju četiri zakona u kojima je neophodno izvršiti izmene i dopune kako bi uključili i rodni identitet kao osnov diskriminacije i to: Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Zakon o zdravstvenoj zaštiti, Zakon o socijalnoj zaštiti i Zakon o sportu. Ipak stručnjaci iz YUCOM-a dodaju i neophodnost izmena Zakona o viskom obrazovanju i zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti a kao primer dobre prakse navode Zakon o mladima, Zakon o policiji i Zakon o elektronskim medijima. „Zanimljiva je i činjenica da zakoni koji se donose u istom vremenskom periodu, pa čak objavljuju u istom službenom glasniku, nemaju ujednačene odredbe kada je reč o zabrani diskriminacije (npr. Zakon o oglašavanju i Zakon o policiji)“ navodi se u Izveštaju.

Foto: Joshua Stitt // Unsplash

Ko su LGBT osobe, pored toga što su naši sugrađani, komšije, prijatelji i rođaci?

Vrlo je teško mapirati tačan broj LGBT osoba. U nekim društvima može da deluje da ima više LGBT ljudi zato što su oni vidljiviji. Nauka na ovo pitanje daje odgovor da u otprilike svakom društvu 10 % stanovništva potpada pod LGBT zajednicu. I definiciju LGBT osoba treba posmatrati kompleksno i široko, kako kaže Stefan Šparavalo:

Definisati šta je LGBT osoba je veoma kompleksno, baš zbog svih slova unutar tog spektra, koji je inače mnogo širi. Možda bi bilo svrsishodnije postaviti pitanje – šta znači svako od slova akronima i šta taj svaki partikularni identitet određuje. Dve glavne odrednice su 1) seksualna orijentacija – odnosno osobe kog pola vas privlače 2) rodni identitet – kako se osećate u svojoj koži i kakav je vaš rodni izražaj, nezavisno od polnih karakteristika s kojima ste rođeni,“ objašnjava naš sagovornik.

Foto: Sharon McCutcheon // Unsplash

Upravo po ove dve odrednice možemo detaljnije diferencirati LGBT zajednicu i Stefan to ovako pojašnjava: „Prema seksualnoj orijentaciji možete biti gej – ukoliko vas privlači osoba istog pola (ovo najčešće važi za muškarce, mada ima i žena koje sa sebe preferiraju da kažu da su gej, a ne lezbejke), lezbejka (ukoliko ste žena i privlači vas isti pol) i biseksualan/biseksualna (ukoliko osećate emocionalnu i seksualnu privlačnost prema osobama oba pola),“ kaže Šparavalo i nastavlja:

„Ukoliko se vaš rodni izražaj „poklapa“ sa polnim karakteristikama s kojima ste rođeni, onda se kaže da ste vi – cisrodna osoba. Ukoliko pak rodni identitet, odnosno ono kako vi sebe doživljavate, nije u saglasju sa polnim karakteristikama s kojima ste rođeni – onda ste vi trans osoba, tačnije – trans muškarac (ukoliko ste rođeni sa polnim karakteristikama žene a osećate se kao muškarac) i trans žena (ukoliko ste rođeni sa polnim karakteristikama muškarca a osećate se kao žena).“

U obzir treba uzeti i to, kako naglašava Stefan, da trans ljudi takođe mogu biti strejt, gej ili biseksualni. „Pored ovih kategorija, postoje i supkategorija osoba koje ne žele sebe da stave ni u jednu „fioku“, odnosno da se odrede kao muškarci/žene ili kao gej/strejt/bi. Oni sebe mahom nazivaju kvir osobama, rodnokvir „genderqueer“ osobama i dr. Takođe postoje i osobe koje osećaju da je njihov rodni identitet fluidan, odnosno da se osećaju nekad kao muškarci, a nekad kao žene. Takve osobe sebe nazivaju rodno fluidnim.“

Svakako, definisati LGBT osobe predstavlja kompleksno pitanje, no smanjivanje socijalne distance prema njima ne iziskuje izradu, odnosno pisanje definicija, već jednostavni životni princip i pristup: živi, i pusti druge da žive.

 

Fotografije sagovornika iz ovog teksta jesu iz njihove lične arhive a ilustrativne fotografije su preuzete sa platforme Unsplash.

No Comments

Komentár

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.