Društvo REFLEKTOR

Malo drugačija preduzeća: Kafić u kojem rade osobe sa smetnjama u razvoju i Andramolje – igračke bez uputstva

Nakon što su uslužili i ispratili veću grupu gostiju zaposleni u kafiću “Zvuci srca” sada imaju vremena da se posvete preostalim radnim zadacima. 

Nemanja Jović priprema ručak za kolege i koleginice. Gosti će ga često videti u šanku, pored aparata za kafu, jer kaže voli, a i zna da pripremi odličnu kafu. Živi u Pančevu, ima 29 godina i Aspergerov sindrom, odnosno visokofunkcionalni autizam. 

“Sam dolazim na posao. Kada stignem, obučem uniformu, prvo skuvam kafu za mentore, pa za goste kada dođu, jer volim da radim u šanku. Onda kuvam ručak za kolege i posle moram da operem aparat za drugu smenu” – opisuje Nemanja svoj radni dan.  

🎧 Poslušajte REFLEKTOR, Storytellerov podkast, u kojem svake druge srede govorimo o preduzetništvu i dobrim poslovnim idejama na lokalu. 👇

U kafiću “Zvuci srca” u Beogradu zaposlene su osobe sa smetnjama u mentalnom razvoju. Rade u dve smene, u prilagođenim uslovima i svaki dan spremno i uz osmeh dočekuju i uslužuju goste. 

Ovo socijalno preduzeće pokrenula je organizacija “Dečje srce” koja kroz različite programe pomaže osobama sa smetnjama u razvoju da se osamostale, uče i pripreme za posao. 

Rad u kafiću nije im jedino zaduženje. Vreme provode i u radionici gde prave predmete od dekupaža, cegere, torbice, bedževe, sveće, štampaju majice i još mnogo proizvoda koje potom prodaju u svojoj prodavnici. Nemanja kaže da mu je zanimljivo i ovo da radi, jer može da bude kreativan, a vreme često provodi i prodajući sve ono što vešto naprave u radionici. 

Nemanja Jović poznat je po veštini pripremanja dobre kafe. Kaže voli svoj posao, a ima još jednu želju – da putuje. Foto: Zvuci srca

Goran Rojević, defektolog i direktor organizacije “Dečje srce” kaže da je kroz socijalno preduzetništvo angažovano 25 osoba sa smetnjama u razvoju. Dok jedan deo ima ugovor o radu, drugi dolaze na obuku i pripremaju se za buduće zaposlenje. 

Imaju potrebno mentorstvo i podršku i uče kako da reaguju različitim situacijama, posebno kada je u kafiću velika gužva.

“Sve učimo da znaju sve da rade, pa ćete jednu istu osobu nekada videti da je konobar, drugi put  će  da štampa majicu ili ceger, a nekada da sprema ručak za prisutne. Njihovo radno vreme je ograničeno kako bi svi dobili priliku da budu deo naše priče” – priča Goran Rojević i ističe da je osobama sa smetnjama u razvoju potrebno samo prilagoditi uslove rada i biće motivisani radnici koji vole svoj posao. Često nerado odlaze kući. 

„Kada god nekome nije dan u kojem želi da radi u kafiću, moguće je da radi na nekom drugom mestu,. Ne robujemo zanimanju, nego da budu što zadovoljniji u toku rada.“ Foto: privatna arhiva

“Ne želimo da pričamo o njima ono što oni nisu, već da ih prikažemo u pravom svetlu. Ono što vole spremni su da rade dan i noć. Zato je ključna stvar pretvoriti njihov hobi ili neko interesovanja u posao” – govori naš sagovornik. 

Pokazuju to svaki dan i zaposleni u kafiću “Zvuci srca”. Znači im svaki kontakt sa gostima i osećaj da su prihvaćeni. A emociju koju dobiju znaju i da uzvrate, pa će, kaže Goran, gosti uz kafu ili piće uvek dobiti osmeh, a nekada i iskren zagrljaj. Zato je ovo kafić emocija zahvaljujući kojem su, za ovih pet godina koliko postoji, srušene mnoge predrasude o osobama sa smetnjama u razvoju. 

Pozitivna iskustva stečena kroz socijalno preduzetništvo šire i u druge gradove Srbije, pa osim Beograda i Subotica ima kafić u kojem rade osobe sa smetnjama u razvoju. Do kraja godine biće otvoren u Pančevu i Nišu, a u planu je i Novi Sad. 

“Mislimo da ništa nije stvoreno sebe radi, već zajednice radi. Ako zajednica nije uključena i ako vas ne prihvati, onda tu nešto nije u redu. Zato pozivamo sve da se uključe u ovakve solidarne aktivnosti” – zaključuje Goran Rojević.

Andramolje – ekološke igračke za igru beskrajnih mogućnosti

Socijalna preduzeća, umesto profita, biraju dobrobit zajednice ili ugroženih kategorija. To im je cilj i vrednost od koje ne odustaju. Već sedam godina toga se pridržavaju i osnivačice Andramolja, drvenih, ekoloških igračaka čiju funkciju i namenu određuju deca.

“Bilo nam je važno da andramolje budu ono što se na engleskom zove open-ended toys, onosno kategorija igračaka koje su inspirisane otvorenom igorm, koje podržavaju decu da ekspermintišu, da angažuju maštu, da nemaju gotova rešenja i šablone po kojima mogu da se igraju. Andramolje nemaju uputstva” – objašnjava Marija Malović, doktorka pedagoških nauka i jedna od osnivačica Andramolja. 

Andramolje su rezultat ličnog iskustva, ali i profesionalnog pedagoškog rada sa decom. Igranje u detinjstvu treba da razvija radoznalost, istrajnost, saradnju, odgovornost i zato igračka ne mora da bude nova, plastična ili skupa, već to može da bude i kamenčić, grana ili bilo koja sitnica koju deca u igri mogu da koriste na različite načine. 

Andramolje: Vanja Jovanović, Marija Kojić, Milijana Lazarević, Marija Malović

“Grančica može da bude čarobni štapić, kutlača za mešanje, mikrofon ili deo nekog poligona za sport. Po ugledu na to osmislile smo tablu sa pratećim elementima. To su različiti klinovi, tobogani, zupčanici koji mogu da se postave na tablu” – pojašnjava Marija Malović. 

Zagovoraju odgovoran odnos u zajednici i poslovanju, pa su igračke u potpunosti ekološke, napravljene od drveta koje je posečeno iz održivih šuma. Koriste ekološki premaz, a za pakovanje reciklirani karton. 

“Naša ideja je bila da se udaljimo od trenda pravljenja plastičnih igračaka sa gotovim rešenjima, koja deci brzo dosade, pa završe u otpadu. Sve što radimo utiče na svet u kojem deca odrastaju, pa smo ličnim primerom htele da pokažemo solidarnost, brigu za druge i prirodu” – govori Marija. 

Iako se bave socijalnim preduzetništvom, Marija kaže da sebe ne doživljavaju kao preduzetnice. Sve što rade pomaže im da predstave vrednosti za koje se zalažu. U priči o igračkama treba, smatra, uvek pomenuti neprestanu i nepotrebnu kupovinu, ko zna koje po redu, lutkice, autića ili druge plastične figurice. 

“Zašto nam deca od kada prohodaju i progovore razmišljaju o tome šta će da kupe, a onda imamo punu sobu igračaka sa kojima u roku od mesec-dva ne znamo šta ćemo da radimo” – pita Marija Malović.

O autorovi/ke & O autoru/ki

Brankica Matić

Banjalučanka iz Novog Sada. Planirala da se bavim nečim drugim, ali me novinarstvo pronašlo. Uporni optimista. Volim da pišem i "ispravljam krive Drine".

Pridaj komentár & Dodaj komentar

Click here to post a comment

Komentár

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.