Zumiranje stvarnosti

Šta i gde se može reciklirati u bačkopetrovačkoj opštini?

S obzirom da u Bačkom Petrovcu, voda koja teče česmama ima boju, miris, ukus i zdravstvene posledice, ljudi skloni tome da ne stradaju od dehidracije imaju tendencije da ovaj resurs nabavljaju u ambalažama. Opšte je poznato da je u organizam neophodno uneti litar ipo do dva litra vode dnevno što je jedna plastična flaša po osobi. 

Od izbora ožednelog protagoniste ove priče zavisi da li će se jednokratna ambalaža razlagati na petrovačkoj deponiji ceo milenijum u mikroplastiku i tako zagaditi zemlju, vodu, vazduh, ili će poslužiti kao sjajno gorivo u letnjim mesecima kada se deponija zapali, ili će pak ovaj derivat nafte nastaviti svoj komercijalni ciklus. Ambalažni otpad čini oko 17% ukupnog komunalnog otpada globalno. 

👇 Ovako je izgledalo, kada je 12. avgusta 2021. godine gorela glavna deponija u Bačkom Petrovcu. / Izvor: Storyteller

Koliko otpada napravimo?

Kada se onoj plastičnoj flaši sa početka priče doda i ostali otpad koji proizvedemo u toku dana, može se reći da u proseku u opštini proizvedemo 0,98 kilograma dnevno po osobi. Tako piše u Lokalnom planu upravljanja otpadom za opštinu Bački Petrovac za period 2023 -2032.

Prosečno otprilike na opštinskoj deponiji završi oko 1.300 tona komunalnog otpada godišnje što se može uporediti sa težinom od 130 automobila ili 650 ljudi. Od toga 800 tona je poreklom iz domaćinstva, a 500 tona proizvode komercijalni i javni sektor. U Gložanu se godišnje sakupi 636 tona otpada godišnje, najveći deo poreklom iz domaćinstava, dok je četvrtina iz javnog sektora. 

Ovi podaci su procene zaposlenih u javnim komunalnim preduzećima, na osnovu iskustvenih podataka o broju tura i stepenu popunjenosti kamiona, navodi se u Lokalnom planu. Iako je zakonom predviđeno da se odložen otpad meri tako što će na ulazu u deponiju postojati vaga, s obzirom da je petrovačka deponija neuređena, na deponiji ne postoji ni vaga ni ulaz. Nije ograđena tako da bilo ko može da pristupi i uzme ili ostavi bilo šta. Ništa ne sprečava ni vetar, ali ni životinje, da smeće razbacuju po okolnim njivama. 

Deponija zauzima površinu od 1,59 ha što je oko dva fudbalska terena i ima visinu od dva metara. Udaljena je svega 15 minuta hoda od naselja i svega 360 metara od kanala koji povezuje Dunav i Tisu. I baš ništa ne sprečava zagađenje zemlje, vode i vazduha. 

Opštinska deponija se nalazi na svega 350 metara od Kanala DTD / Foto: Isečak ekrana sa Google Mapa

Pored glavne, koriste se još tri neuređene deponije. Jedina razlika između ovih i divljih deponija je to što na ove četiri smeće odlažu preduzeća predviđena za to, a ne građani i građanke direktno. Uklanjanje divljih deponija se ne obavlja jer, kako se navodi u Lokalnom planu, nema dovoljno finansija za takav proces, a i veruje se da će na istim mestima smeće nastaviti da se akumulira. 

U Bačkom Petrovcu, Kulpinu i Magliću za prikupljanje otpada zaduženo je Javno-komunalno preduzeće “Komunalac”, dok u Gložanu smeće sakuplja Društvo sa ograničenom odgovornošću “Gloakvalis”. Za odnošenje smeća u Petrovcu je do pre par godina bilo zaduženo JKP “Progres” koje je u stečaju.

Osim ovih, na teritoriji opštine registrovano je još pet preduzeća koja imaju dozvolu za upravljanje otpadom. Uglavnom su to firme koje se bave skladištenjem i tretmanom građevinskog otpada, za koji reciklaža u ovoj opštini ne postoji, iako se 80% ovog materijala može ponovo koristiti. Jedino privredno društvo koje reciklira i to plastiku je “Stejpak”. 

Šta i gde sada možemo reciklirati?

U Lokalnom planu upravljanja otpadom za opštinu Bački Petrovac za period 2023 -2032,  navodi se da su na osam mesta u Bačkom Petrovcu i na četiri mesta u Kulpinu postavljeni žičani kontejneri za razdvajanje otpada. U njima se, navodno, može odvajati papir, staklo, limenke, folije i PET ambalaža. U tom dokumentu piše i da se domaćinstvima se dele i kese za razvrstavanje.

U Magliću se može izdvajati samo PET ambalaža koja se odlaže na površinu blizu seoske deponije, gde, kako se navodi u Lokalnom planu, postoji lice koje iz mešanog otpada izdvaja plastiku koja se potom prodaje. Plastičnih flaša bude oko 600 kilograma na mesečnom nivou u ovom selu.  

U Gložanu se građanima dele žuti plastični džakovi za izdvajanje plastične ambalaže koji se odnose svakog trećeg četvrtka u mesecu. Tako se skupi oko 500 kilograma plastike. Utorkom se skuplja komunalni otpad. Tokom letnjih meseci se sredom skupljaju zeleni ostaci, a zimi pepeo. On se odlaže u posebni deo deponije kako se ona ne bi zapalila. Građani u svojim vrećama mogu da odvajaju staklo. 

 Direktor “Gloakvalisa” Jaroslav Macko  kaže da su građani stvarno savesni, ali da se od reciklaže ne može obogatiti. 

“Zarada je takva da pokrijemo zarade dva radnika koji skupljaju četvrtkom, troškove goriva i džakove. To je čisto da ne odlažemo ambalažu na deponiju. Čuvamo deponiju,” navodi Macko. 

Postoji jedno lice koje ima dozvolu od “Gloakvalis” da može da izdvaja metal i plastičnu ambalažu sa gložanskog odlagališta. Teške životne prilike uslovile su pojedine građane da se bave neformalnim razvrstavanjem i sakupljanjem sekundarnih sirovina. Ne zna se koliko ih ima, ali se procenjuje da se u Srbiji između 30 i 50 hiljada ljudi bave ovim poslom. To su u oko 80% slučajeva muškarci srednjih godina. Oko petine ovih ljudi sakuplja hranu. Od materijala koji se mogu reciklirati najviše sakupljaju PET ambalažu, papir i karton. Procenjuje se da oko 5% sakuplja metal i 2% sakuplja staklo. 

Zašto gori otpad?

“Prošle godine je bilo registrovanih 1760 požara u Srbiji. Od toga najveći deo se nalazio u Južnobačkom okrugu,” kaže Igor Jezdimirović iz Inžinjera zaštite životne sredine. Mikroorganizmi razlažu organske materije i tako stvaraju zapaljive gasove kao što je metan. S obzirom da domaćinstva uglavnom ne razdvajaju baterije i akumulatore, a koji spadaju u opasan otpad, dobro varniče pa je vrlo lako da nastane požar. Plastična ambalaža i papir su savršena goriva pa je požare na deponijama teško ugasiti. Suvišno je naglašavati kako to utiče na vazduh. 

Neodrživo je i finansijski

Igor Jezdimirović (privatna arhiva)

Petrovčani odnošenje smeća plaćaju 79,20 dinara po članu domaćinstva na mesečnom nivou. U Gložanu se ova nakada računa po domaćinstvu koje izdvaja 232,35 dinara mesečno. Kada se vratimo na podatak da proizvodimo kilogram smeća po glavi dnevno, jasno je da se ova rabota baš i ne isplati, objašnjava inženjer zaštite životne sredine Igor Jezdimirović.

“Trenutna cena odnošenja otpada nije dovoljna da se sistem zavrti,” navodi on.

Jezdimirović objašnjava da bi se poskupljenjem komunalija uveo pricip “zagađivač plaća”. Trenutni sistem je takav da je račun za smeće mali jer su mali i troškovi upravljanja otpadom. Samo se odnese i baci. Na taj način se ugrožava životna sredina, samim tim i zdravlje ljudi, pa zapravo plaćaju oni koji su oštećeni. 

“Cela zaštita životne sredine ima zadatak da sačuva čoveka od čoveka. Planeta je bila tu i biće posle nas,” objašnjava ovaj inženjer. Podseća da bolestan čovek ima samo jednu želju, pa ništa što bi sačuvalo zdravlje nije skupo. 

Ideja o regionalnim deponijama

Svega se na četvrtinu deponija u Srbiji otpad odlaže na pravilan način. Osim ograde, kapije i buldožera, ove deponije bi trebale da ispod sebe imaju vodonepropusan sloj koji bi sprečio da zagađujuće materije završe u zemlji i vodi. Voda koja se cedi iz smeća bi trebala da se prikuplja kroz drenažni sistem, koja bi se potom prečišćavala. Pre nego što se deponuje, otpad bi trebao da se tretira, tako da ima minimalne efekte na životnu sredinu i zdravlje ljudi. 

“Trenutni sistem upravljanja otpadom je zasnovan na srednjovekovnom sistemu pokupi i baci. To je kao da vozite neispravno, neregistrovano vozilo. Ono jeste vozilo, vrši tu funkciju, ali ugrožava bezbednost saobraćaja i ne sme tako da se radi,” objašnjava Jezdimirović.  

Taj posao bio bi skup za male opštine, pa se došlo na ideju izgradnje regionalnih deponija. Takvih bi u Srbiji bilo 29. Bački Petrovac bi prema Regionalnom planu za upravljanje otpadom, ubuduće bi odvajao smeće, a zatim bi otpad slao na novosadsku deponiju koja ima najviše potencijala da postane sanitarna. Tu će odlagati i Beočin, Žabalj, Srbobran, Temerin, Bačka Palanka i Vrbas. Ona bi trebalo da bude zvanično otvorena 2025. godine, prema reginalnom i lokalnom planu upravljanju otpadom. Međutim, s obzirom na tempo razvoja, male su šanse da će se tada prerezivati crvena vrpca. 

“Mi smo još na nivou papira. To ide brzinom ranjenog puža” objašnjava Jezdimirović u kojoj je fazi regionalni plan.  

reciklaža

Uslov da bi se otvorila regionalna deponija jeste da na nju odlaže više od 250.000 ljudi kako bi se isplatilo. U planiranom regionu će biti oko 540.000 ljudi. Procenjuje se da region trenutno generiše oko 568 tona smeća na dan, što je otprilike težina oko stotinak afričkih slonova. 

S obzirom da su Bačka Palanka i Vrbas od odlagališta daleko više od 40 kilometara, kako bi ovaj proces bio ekonomski opravdan, izgradiće se transfer stanice u kojima će otpad iz ove dve opštine biti privremeno odalagan. U Vrbasu će se privremeno deponovati i otpad iz Srbobrana kako računica ne bi bila u minusu.

JKP “Komunalac” raspolaže sa tri traktora sa prikolicom i jednim kamionom smećarom kapaciteta 17 tona. “Gloakvalis” ima samo jedan kamion smećar i to kapaciteta šest tona. Oba kamiona su proizvedena 2002. godine. U Lokalnom planu upravljanja otpadom za Bački Petrovac se navodi da se jedan kamion autosmećar potroši 135 litara goriva na 100 kilometara. Obični kamioni u proseku troše 25 do 45 litara u zavisnosti od toga da li su puni ili prazni. Tenkovi, sa druge strane, troše od 260 do 430 litara na 100 kilometara.

Inače, pre par godina, Bački Petrovac je bio jedan od vojvođanskih opština koje su usluge spaljivanja životinjskog otpada plaćala značajno više nego prestonica. Firma “Eko vet plus” iz Vrbasa bila je jedini ponuđač na javnim nabavkama i 2017. godine kada je i osnovana.

Kako će se reciklirati? 

Kada se bude uveo sistem regionalne deponije, otpad će se meriti i opštine će plaćati deponovanje. Zato će pametne opštine nastojiti da maksimalno smanje proizvedenu količinu smeća, objašnjava Igor Jezdimirović.

“Pametne opštine će na svojoj teritoriji izdvojiti sav otpad koji mogu i koji ima vrednost. Oni koji budu slali sve na deponiju, bez primarne selekcije, imaće ogromne račune,”  navodi ovaj inžinjer. 

Plan  je da se u petrovačkoj opštini uvede sistem dve kante. U “suvoj” kanti će se odvajati materijali koji su pogodni za recikliranje, dok će u “vlažnoj” biti ostali – nesanitaran otpad. Staklo će se posebno izdvajati kako se ne bi povredili ljudi i oštetile mašine koje tretiraju otpad.  

Ministarstvo zaštite životne sredine trenutno sprovodi projekat “Odvajamo” u okviru kojeg su u  17 gradova i opština podeljene plave kante, među kojima su i Užice, Požega, Pančevo, Sremska Mitrovica, Šabac, Šid i Pirot. U plave kante odvaja se papir, plastika i metal.

Izvor: Lokalni plan upravljanja otpadom za Bački Petrovac 2023 – 2032

U Bačkom Petrovcu je u planu i pravljenje reciklažnog dvorišta u kojima bi građani mogli direktno da donesu materijal za recikliranje ali i opasan otpad. U Lokalnom planu je predviđeno da ono bude izgrađeno do 2027. godine, a za njega su zaduženi Opština i javno komunalno preduzeće. Ovakvo dvorište već postoji u Sremskoj Mitrovici gde je već uspostavljen sistem regionalne deponije, pa grad košta svaki gram koji se odloži. Zato separacija ne predstavlja samo zaštitu životne sredine, nego i  racionalizaciju troškova.

Jedna od ideja je i da se uvede depozit sistem odnosno kaucija za ambalažu. U Nemačkoj se, na primer, u supermarkete mogu odneti plastične i staklene flaše koje se stavljaju u posebne automate. U odnosu na broj flaša, aparat izdaje kupon, koji se može iskoristiti za kupovinu u marketu, ali se može uzeti i keš. Plastična flaša vredi 15 centi, a staklena 8 centi. Zato u Berlinu, gde je zastupljena kultura ispijanja piva na ulici, važi nepisano pravilo da se flaše ostavljaju pored kante, kako bi oni manje srećni mogli da zarade. 

“Najbolji način za upravljanje otpadom je da sprečite da on uopšte nastane,” zaključuje Jezdimirović.

About the author

Sanja Đorđević

Neskromno mogu reći da mi je specijalnost - slušanje. Krasim se titulom diplomiranog novinara, iako je ovaj poziv mnogo više od profesije, to je sklop ličnosti, odnosno manija. Volim debatu, grubu muziku i štrudle s makom.

Add Comment

Click here to post a comment

Komentár

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

PODKAST

PREDLOŽI TEMU

PoTYkajme si! PODCAST

PoTYkajme si! PODCAST

PODKAST Storyteller

PODPORA V ROKOCH 2022-2025 – PODRŠKA U 2022-2025.

E-KNIHA ZADARMO!

PODKAST „Na ivici“

PARTNERI