Iako tako deluje, korupcija nije deo folklora, već je posledica organizacije društva. Razlog njene uspešnosti je nefunkcionisanje institucija, ravnodušnost građana odnosno nepostojanje političke volje i medijski mrak. Jedan od pokušaja da se ona spreči na lokalnom nivou jesu i lokalni antikorupcijski planovi (LAP) koji treba da posluže kao izvrstan alat, ukoliko se poštuju.
Šta je LAP?
Lokalni antikorupcijski planovi (LAP) predstavljaju dokumente kojima se identifikuju nadležnosti, oblasti i procedure koje su u riziku od korupcije i predstavljaju rešenja za njihovo uklanjanje. Vlada Srbije je 2016. godine donela Akcioni plan za pregovaranje Srbije o članstvu u Evropskoj uniji za Poglavlje 23 koje podrazumeva četiri oblasti: reformu pravosuđa, antikorupcijsku politiku, osnovna prava i prava državljana EU. Lokalna samouprava je u Izveštaju o skriningu navedena kao posebno podložna korupciji.Lokalni antikorupcijski plan za Bački Petrovac usvojen je 2017. godine, od kada i postoji obaveza da sve lokalne samouprave imaju svoja tela i planove za odbranu od korupcije. Tada je Agencija za borbu protiv korucpije uradila model po kome bi opštine sa svojim specifičnostima trebale da urade svoje planove. Međutim, ceo proces nije išao kao što je planirano, pa kada je urađena revizija Akcionog plana za Poglavlje 23, taj rok je pomeren za prošlu godinu.
“Faktički, pravi se savet za borbu protiv korupcije na lokalnom nivou,” objašnjava izvršni direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) Zoran Gavrilović.
“Od 145 lokalnih samouprava do sada 106 nema ili plan ili telo ili oba. Ovi drugi koji su taj posao obavili su to uradili na netransparentan način, samo prepisujući model koji je napravila Agencija”, kaže Gavrilović dodajući da su tela, odnosno forumi, napravljeni netransparetno.
Zašto?
Zlata Đorđević iz Transparentnosti Srbija, slaže se sa Gavrilovićem navodeći da su LAP-ovi ostali mrtva slova na papiru.
“Razlog ovome je što Agencija za borbu protiv korupcije nije nadležna da sankcioniše. Ne postoji nikakva kazna za opštinu koja nije donela LAP i LAF i koja to nije uradila na adekvatan način”, objašnjava Đorđević.
“Korumpirana država ne može da se bori protiv korupcije”, kaže Gavrilović.
Protiv nje se efikasno mogu baviti samo građani od integriteta, Antikorupcijski savet, nevladine organizacije, strukovna udruženja, sudije i tužioci. Ponovno pisanje strategije je posao za eksperte koji žive od toga što Srbija nema borbu protiv korupcije, smatra on. „Oni predlažu neefikasna rešenja, utvrđuju da ta rešenja nisu efikasna, pa onda ponovo pišu strategije i to se zove antikorupcijska industrija. Znaju da se ništa neće promeniti jer ne postoji ambijent“, dodaje Gavrilović.
Možda bi nam bilo bolje da umesto gomile zakona koje imamo i koji se donose u cilju približavanju EU, imamo jedan zakon, ali da imamo mnoštvo institucija koje za promenu rade svoj posao i koji će ga sprovoditi, smatra ona.
Gavrilović navodi da ono što nama nedostaje je ono što se u sociologiji naziva habitalna komponenta, odnosno, u društvu nema volje za borbu protiv korupcije, jer je ona postala deo rešenja, a ne problem. „Korupcija se ne vidi kao neprihvatljiva, nego kao društveno korisno ponašanje“, dodaje naš sagovornik.
“Sa LAP-ovima se desilo isto što se desilo sam ostalim antikorupcijskim zakonima. Oni su preuzeti u koruptivnoj državi, i korumpirani su,” navodi Zoran Gavrilović.
Zlata Đorđević iz Transparentnosti navodi da se tužilaštvo često optužuje da ne radi svoj posao, a da taj posao rade istraživački novinari i neke nevladine organizacije, što nije dovoljno. “Na lokalnom nivou imamo to da predsednik opštine odlučuje o svemu. Time se sve odluke koje donosi lokalna samouprava bacaju u vodu,” objašnjava ona.
Vojvodina bez plana, Srbija u začelju
Vojvodina nema antikorupcijski plan za pokrajinu. „U Vojvodini su izabrani ljudi koji će biti u antikorupcijskom forumu, ali ti ljudi već dve godine stoje na čekanju“, objašnjava Gavrilović.
Prema indeksu percepcije korupcije (CPI) za prošlu godinu Srbija ima 38 od idealnih 100 bodova. Zbog ovoga se, treću godinu za redom nalazi na donjoj polovini skale od 180 zemalja, odnosno na 96. mestu. Što se regiona tiče, od Srbije su bolje Hrvatska (47 bodova), Crna Gora (46), Rumunija (45), Mađarska (43), Bugarska (42) i Severna Makedonija (39). Albanija (35) i Bosna i Hercegovina (35) lošije su u odnosu na našu zemlju kada je korupcija u pitanju. Slovačka se nalazi na 56. mestu i ima 52 bodova.
Korupcija kao prehlada
U LAP-u Bačkog Petrovca navodi se da je cilj ovog dokumenta da se rizici od korupcije makar svedu na minimum. Ovaj cilj nije premalo ambiciozan, smatra Gavrilović, dodajući da rizici od korupcije nikada ne mogu da se iskorene do kraja. Ono šte jeste moguće, jeste da se oni brzo uočavaju i sancionišu.
“Vi uvek možete dobti grip. Znači nema šanse da vi ne dobijete grip tokom svog života i da se ne razbolite. Bitno je da imate mehanizam da odete u dom zdravlja, da vas doktor pregleda, da vam da adekvatnu terapiju i da se izlečite“, objašnjava Gavrilović.
Naš problem je što je kod nas korupcija sistem, a ne incident, smatra Gavrilović navodeći primer hapšenja 27 osoba zbog korupcije u Hrvatskoj, među kojima su i bivši državni funkcioneri ali i aktuelni ministar građevine Darko Horvat.
Kako naterati političare da imaju političku volju
Već i vrapci na grani znaju da se političari kažnjavaju na izborima. Njih treba da bude strah građana, glasača. Ovde nisu baš najnormalnije okolnosti da se političari sprečavaju da rade to što rade. Oni nisu sankcionisani i teško odstupaju od svojih fukncija, navodi Zlata Đorđević.
“Ono što sam ja primetila u radu na terenu, u lokalnim samoupravama ima divnih ljudi koji hoće da rade, ali oni nemaju moć da odlučuju,” kaže ona.
Đorđević dodaje da je drugi problem to što više ne postoji nikakva interakcija između lokalne vlasti i građana. Transparentnost Srbija uradila je analizu koliko lokalne samouprave organizuju javne rasprave i koliko se građana odazove na njih. To je obično, od nula do dvoje građana koji su direktno pogođeni nekom odlukom.
“Kada i napravimo LAP, malo građana ima volje da se uključi u LAF. Građani su totalno izgubili poverenje. Ne veruju da mogu bilo šta da promene. Ne veruju da njihov glas bilo šta važi. Ne samo da nemaju poverenja, nego se i plaše da ne neće da snose posledice ukoliko učestvuju u forumu” objašnjava.
Zašto je teško sprečiti korupciju
“Zato što su oni koji se bave korupcijom jači od države” , odgovara Gavrilović. Oni mogu da spreče primenu zakona i da korupcija ne postane kažnjiva. Kad građani vide taj odnos, ni oni ne žele da se bore protiv korupcije, kaže.Postavlja se pitanje, da li postoji država Srbija sa ovim stepenom korupcije. Država postoji kad postoji primena zakona i postoje institucije. Ako je korupcija ovoliko rasprostranjena, to znači da ovde vlada zakon jačega, a ne institucija. Država postoji tamo gde postoji vladavina prava, objašnjava Gavrilović.
Pročitajte i: Kultura i ekologija kao prioritet u opštini Bački Petrovac
“Tamo gde društvo zarobljeno korupcijom, vaša prava zavise od toga da li ste član stranke i da li imate para da platite svoje lečenje, svoje školovanje i da kupite diplomu. To se u sociologiji naziva negativna, odnosno kriminalna solidarnost”, objašnjava sagovornik Storyteller-a.
Rešenje u tri koraka
Prvo rešenje za ovu situaciju koja deluje bezizlazno jesu slobodni mediji. Borba protiv korupcije ne postoji bez javnosti. Mediji treba da doprinesu stvaranju ambijenta u kojem će se korupcija će korupcija postati negativna pojava. Sledeći korak je da ljudi koji se bore protiv korupcije, moraju da imaju integritet, ali i da budu zaštićeni. U Srbiji se dešava da oni ljudi koji se bore protiv korupcije bivaju kažnjeni ukoliko ukažu na korupciju. Slučaj Aleksandra Obradovića koji je zbog ukazivanja na korupciju u “Krušiku” bio uhašpen, ne sme da se dešava, objašnjava Gavrilović. Treća stvar je da mora da postoji sistem kažnjavanja za one koji čine dela korupcije.Zlata Đorđević dodaje još jedan način na koji se može boriti protiv korupcije, a to je veća transparentnost u radu lokalne samouprave . Cilj LAP-va jeste da građani znaju zašto se neka odluka donosi, šta su njene namere, ko je radio na toj odluci, i da li je ta osoba bila u sukobu interesa, šta su ciljevi odluke, koliko košta, da li je moglo da bude jeftinije i bolje, i da budu obavešteni o rezultatima odluke. Pošto lokalne samouprave to ne rade, naravno da se građani osećaju izopšteno.
Ona dodaje da treba smanjiti diskreciona ovlašćenja. Da se jasno i transparentno zna šta je potrebno za jedan proces koji ne sme da zavisi od dobre volje činovnika i „fali ti jedan papir“ principa.
Folklor
Iako se tako čini, korupcija nije deo nacionalne kulture, što se dokazuje time što kada naši građani odu odavde, normalno se ponašaju. „Korupcija je posledica organizacije društva. Kod nas je na snazi koruptivna privreda i politički sistem koji je autokratski. Autokratija ne može da živi bez korupcije. Srbijom vlada koruptivna oligarhija“, navodi Gavrilović.
„U sociološkoj teoriji to se zove politički kapitalizam gde vaš profit zavisi od toga kako poslujete sa državaom, kako vam država daje posao, tj. kako vas država ne kontroliše. Ako ste bliski sa državom, plaćate joj, odnosno njenim korupiranim činiocima određene najmove“, ističe naš sagovornik.
Korupcija štetna za lokalnu zajednicu
Razlika između državnog i lokalnog nivoa korupcije je samo u vrednosti korupcije. Na lokalnom nivou se radi o manjim sumama.
Kada korupcija cveta na lokalnom nivou, nema razvoja. Korupcija je štetna zato što se resursi koriste na kriv način. Najvažniji resurs su ljudi. I umesto da posao od značaja za lokalnu zajednicu rade najbolji, taj posao obavljaju oni koji su tu došli po partijskim, rodbinskim, nepotističkim vezama, navodi izvršni direktor BIRODI-ja.„Korupcija je način organizovanja države koji je nefunkcionalan, neproduktivan i protiv javnog interesa. I zato je korupcija na bilo kom nivou štetna“, zaključuje Gavrilović.
[…] Đorđević (Storyteller, foto: […]